Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke

Пре су нам уваљивали разне играчке и нешто слатко јер за боље нисмо знали нити је имало. Сада је технологија напредовала и мобилни телефони су потреба и деца доста уче од њих више него по школама и развијају свој ум. Ми нисмо живели у оваквом добу и веровали смо у све што су нас лагали и застрашивали те се све види како смо прошли и пролазимо кроз живот носећи те последице и у зрелим годинама.

A šta je bilo sa kažnjavanjem odgovornih?
Nije kažnjavanje odgovornih dužnost roditelja, nego pravosuđa.
Ako je snimak nečijeg deteta negde postavljen bez dozvole, to je posao za ekipu policije protiv digitalnog kriminala. Ako je u pitanju školsko dete, a jeste, to se morala uključiti i škola, i prijaviti sve to čuvenoj platformi Čuvam te, koja je nekako izašla i nestala iz fokusa svih.
Kad god čujem i vidim ovakve priče, one nemaju legalni epilog. Kolikom kaznom će biti kažnjeni roditelji postavljača tog snimka? Nula?
Pa što se onda čudite?
Nema kazne, nema promene ponašanja. Prosto ko pasulj, onaj srpski.

Clanak nije potpun. Prva opasnost gde dolazi do infekcije je tv, koji tu u sobi zasipa dete od rodjenja sa pinkom, farmama zadrugama.... kad im daju telefon u 12 njihov sistem vrednosti je vec unisten. Tu dolazimo do sustine da, posto je trovanje preko tv drzavni projekat, da nije slucajno da Srbija ima najmladju populaciju na tefonu. Tu ih docekuju trovaci jutjuberi. Koji su im idoli jer imaju skavu pare i ribu. Pitanje je da li se mize edukacijom ista uraditi. Mozda je ipak jedino resenje letnji kamp i glupi telefon. Jer za razloku od autora mislim da telefon jeste alat ali i oruzije i spijun i manipulator.

Ne postoji „alat za roditeljsku kontrolu”, jer u Srbiji je popularan Viber, a deca u vrlo brzo saznaju od drugara kako da izađu preko Vibera na internet i zaobiđu sve kontrole i ograničenja. Tako da je u Srbiji Family Link potpuno beskoristan. A Viber grupe se rano formiraju i već od 5. razreda nastavnici šalju materijal i domaće zadatke preko Vibera. Nama su doslovce razredna i još jedna nastavnica na sastanku objašnjavale kako dete ne može da bude bez Vibera i da će biti naša krivica ako zbog toga bude zaostajao sa gradivom u odnosu na drugu decu.

Kakav članak, svaka čast! Konačno neko ko je sumirao ovu temu.

Ne slažem se da ne treba demonizovati telefon, jet čak i zrelim, odraslim osobama veoma je teško da se odupru besmislenom i nekorisnom korišćenju mobilnog telefona, jer su mnogi sadržaji na njemu upravo osmišljeni tako da privuku pažnju i što duže je zadrže, a ne da nas edukuju, uz časne izuzetke. Imajući to u vidu, nije realno očekivati da dete uspe da pronađe pravi balans, čak ni uz roditeljsku pomoć, jer su te banalne, površne stvari namerno napravljene tako da te uvuku i zadrže, pa pre nego što i shvatiš, na telefonu si mnogo duže nego što si prvobitno planirao.
Moj zaključak je da bi bilo najzdravije da se kod dece što duže potpuno izbegava upotreba mobilnih telefona. Za decu starijeg uzrasta, možda bi trebalo razmišljati o nekom državnom planu koji bi omogućio korišćenje telefona sa ograničenim funkcijama – gde bi bile instalirane samo aplikacije za osnovnu komunikaciju (pozivi i SMS poruke) i strogo kontrolisane edukativne aplikacije. Možda deluje nerealno, ali ko zna, naročito jer postoje mnoge zemlje koje se uvele zabranu upotrebe mobilnih telefona u osnovnim školama.

Potpuno je očekivati da dete od 13, pa i 17 godina ne razume rizik digitalnog prisustva ali šta ćemo sa onima od 30 ili 50 godina koji to razumeju još manje? Prosto, ne možete napraviti intelektualce od pećinskih ljudi tako što im uvedete internet.

90% roditelja u Srbiji su kompletni...