Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke

Hathor

Info

07.10.2025.

18:00 > 15:54

Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...

Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke

Foto: Pixabay (ilustracija)

Pre izvesnog vremena videla sam reklamu jednog dečjeg kampa u prirodi koji na svom instagram reelsu (snimljenim kamenom očigledno) tvrdi da su telefoni iluzija stvorena za lajkove i validaciju, otvoreno poistovećujući telefone isključivo i samo sa društvenim mrežama. Pomislila sam: kakva glupost, telefoni su danas mnogo više od samih društvenih mreža.

Međutim, ta poruka još jednom me je podsetila koliko su roditelji skloni tome da demonizuju sam uređaj umesto da se pozabave pravim problemom, načinom korišćenja tehnologije.

"Zli telefon" je zao, a ja ću da te kaznim oduzimanjem istog. Trud da se deci objasne pravila i postave zdrave granice u digitalnom svetu ćemo ostaviti za kad budem imao viška vremena.

Roditelji ne umeju, ne znaju ili su jednostavno lenji da se informišu i to je, što bi rekao jedan naš veliki mislilac, tako. Često svojim nečinjenjem upravo oni doprinose da tehnologija bude zloupotrebljena.

Potraga za korisnim sadržajem gotovo da i ne postoji: ili se u njega ne veruje kao u kakvog jednoroga ispod duge ili čak i ako postoji nema šanse da je ta korisnost na tom zlom sokoćalu.

Umesto da razbijamo teorije zavere s ove strane duge, lakše je, složićete se, poslati dete na pet dana u kamp bez telefona, ne bi li ga nakratko "očistili" od ekrana pre nego što ga vrate nazad u surovu realnost vršnjačkog nasilja na društvenim mrežama.

Juče mi se upravo desilo nešto što oslikava taj problem: snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi". Ta stranica kači snimke i fotografije veoma maloletne dece kako se, je l', "blamiraju".

Naravno, bez ikakvog pristanka te dece ili njihovih roditelja. Kada sam reagovala i obratila se roditeljima dece iz nаšeg odeljenja povodom ovog incidenta, svi su imali sličan odgovor: "Jao, jeste, baš je loše to… ali deca ne znaju koliko je to loše i šta se sve može desiti na internetu."

Bojim se, dragi roditelji, da ste upravo vi ti koji ne znate šta sve može da se desi ako vaše dete od 12 godina ima Instagram ili bilo koju drugu mrežu koju masovno koriste i još mlađa deca (TikTok, Discord, WhatsApp pa i Viber...). Hajde da vidimo koliko zaista poznajete pravila i rizike digitalnog sveta a koliko toga ste olako ignorisali.

Prvo, da razjasnimo osnovno: za društvene mreže postoji ograničenje starosne dobi za korisnike. Gotovo sve globalno popularne platforme u svojim uslovima korišćenja ne dozvoljavaju naloge da korisnik ima manje 13 godina. Ovo pravilo nije tu bez razloga.

Iako potiče iz zakonskih okvira SAD u kojoj te kompanije imaju sedište, bez obzira na prebivalište maloletno dete ne sme imati digitalno prisustvo na tim mrežama ukoliko je mlađe od 13 godina. U Evropskoj uniji, Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) štiti njene građane od neovlašćene obrade (prikupljanje, deljenje) ličnih podataka (i biometrijskih, poput slika) na internetu. I u okviru te zaštite tog propisa minimalna granica za samostalno davanje ličnog pristanka za obradu je 16 godina, s tim da je članicama dozvoljeno da spuste tu granicu do određene dobi (ali ne ispod 13 godina).

To praktično znači da maloletna deca mogu "postojati" na internetu tek od svoje 13. godine ali sve do svoje 16. godine saglasnost za obradu njihovih podataka (prilikom kreiranja korisničkog naloga) mora dati zakonski staratelj. I u skladu sa tim skoro sve društvene platforme ograničavaju korisničke naloge maloletnih lica i pružaju tehničke mogućnosti roditeljskog nadzora u bilo kom trenutku.

U slučaju Instagrama ti nalozi se označavaju kao Teen Account i onemogućeno im je da budu javni, da primaju poruke od nepoznatih naloga, da pristupaju sadržaju za odrasle, itd.

A gde je tu Srbija? Iako nismo u EU, naša zemlja je uskladila svoje propise sa GDPR standardima kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Taj zakon jasno kaže: maloletnik bez navršenih 15 godina ne može samostalno dati pristanak za obradu svojih podataka prilikom korišćenja usluga informacionog društva (što uključuje i društvene mreže). Za dete mlađe od 15 godina pristanak mora dati roditelj ili staratelj. Drugim rečima, i po srpskim zakonima dete od 12 godina NE SME imati nalog na društvenim mežama, a do navršene 15 godine ne sme samostalno da otvara profile online i predstavlja se kao punoletno lice.

Da li ste ovo znali? Da li vam je ikada palo na pamet da formalno pružite takvu saglasnost? A i platforme se prave nevešte: one se oslobađaju odgovornosti jednostavnim uslovom "morate imati 13+ godina". Ako dete prilikom registracije slaže datum rođenja, kompanija praktično nije odgovorna jer proveru godina uglavnom ne sprovode ozbiljno. Čak i kad bi želele, zakon od njih zahteva samo "razumne mere" provere starosti, a lažno unešeni datum rođenja tretira se kao prevara na koju one teško mogu uticati. I zaista, u praksi se minimum starosne granice masovno ne poštuje, jer platforme ne snose posledice ako je nalog otvoren sa lažnim podacima.

A ko najčešće pomaže deci da zaobiđu ova pravila? Nažalost, često sami roditelji prećutno (ili aktivno) učestvuju u tom "malom" kršenju pravila. "Pa šta, moj švrćan ima 11 godina, ali svi njegovi drugari su na Instagramu, napravićemo mu profil, stavićemo da ima 13."

Ko je onda odgovoran što se pravilo o uzrastu ne poštuje? Ne možemo očekivati od deteta da razume apstraktne rizike digitalne privatnosti ili da se samo ograniči, to je odgovornost roditelja i društva. U zemljama zapadne Evrope i razvijenijim državama, čini se da roditelji i institucije ozbiljnije shvataju ova ograničenja. Tamo deca mahom zaista ne otvaraju profile ispod propisane dobi, bilo zbog veće svesti roditelja, strožije regulative ili prosto kulture koja više poštuje pravila.

Evo nekoliko poređenja koja teraju na razmišljanje: prema jednom evropskom istraživanju, Srbija je prvak Evrope po učešću dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama. U uzrastu od 12 do 14 godina, čak 86% dece u Srbiji koristi društvene mreže, dok je u, recimo, Finskoj taj procenat svega oko 10%.

Postoje zemlje gde deca tog uzrasta gotovo da uopšte ne koriste mreže, poput Francuske, Nemačke ili Malte. Nasuprot tome, kod nas društvene mreže koristi skoro svaki osnovac. Prema dostupnim podacima, 45% dece od 9 do 11 godina u Srbiji visi na društvenim mrežama svakog dana. Za poređenje, u Nemačkoj tu naviku ima samo oko 11% dece tog uzrasta. To znači da je prosečan desetogodišnjak u Srbiji mnogo više izložen online svetu nego njegov vršnjak u većini zapadnoevropskih zemalja.

Na kraju, suština je sledeća: nije kriv telefon, tablet, računar. To su samo alati. U pravim rukama, oni su fantastični izvori znanja, kreativnosti i komunikacije. U pogrešnim rukama (ili bez ikakvog nadzora), mogu postati izvor trauma, zloupotreba i opasnosti. Ako dete trpi nasilje na mreži ili stvara probleme drugima onlajn, nije "zao telefon" taj koji je kriv, odgovornost je na roditeljima koji nisu postavili niti poštovali pravila igre. Džaba sablažnjavanje.

Pre nego što opet odlučite da demonizujete tehnologiju i šaljete dete u "digitalni detoks kamp", zapitajte se: da li ste uradili svoj deo posla? Da li ste se informisali o tome kako i kada deca smeju da budu online? Jeste li razgovarali s detetom o tome šta je prihvatljivo ponašanje na internetu, a šta ne? Imate li uvid u to s kim komunicira i kakav sadržaj prati?

Jeste li postavili ograničenja vremena ili koristite neke od alata za roditeljsku kontrolu? Ili ste mu jednostavno dali pametni telefon "da se zabavi" i ostavili ga samog u digitalnoj džungli?

Na kraju, ovo mora biti jasno, ni jedan nalog na društvenim mrežama, čak i ako ste dali saglasnost vašem detetu da ga otvori, NE SME objavljivati lične podatke osoba mlađih od 15 godina bez EKSPLICITNE saglasnosti njihovih roditelja ili staratelja. Ako išta, ta odgovornost jeste na vama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

RODITELJSTVO Hathor

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Дејан 1971

08.10.2025 • 13:44

Дејан 1971

Пре су нам уваљивали разне играчке и нешто слатко јер за боље нисмо знали нити је имало. Сада је технологија напредовала и мобилни телефони су потреба и деца доста уче од њих више него по школама и развијају свој ум. Ми нисмо живели у оваквом добу и веровали смо у све што су нас лагали и застрашивали те се све види како смо прошли и пролазимо кроз живот носећи те последице и у зрелим годинама.

3 4 -1
Nego

08.10.2025 • 08:46

Čuvam te?

A šta je bilo sa kažnjavanjem odgovornih?
Nije kažnjavanje odgovornih dužnost roditelja, nego pravosuđa.
Ako je snimak nečijeg deteta negde postavljen bez dozvole, to je posao za ekipu policije protiv digitalnog kriminala. Ako je u pitanju školsko dete, a jeste, to se morala uključiti i škola, i prijaviti sve to čuvenoj platformi Čuvam te, koja je nekako izašla i nestala iz fokusa svih.
Kad god čujem i vidim ovakve priče, one nemaju legalni epilog. Kolikom kaznom će biti kažnjeni roditelji postavljača tog snimka? Nula?
Pa što se onda čudite?
Nema kazne, nema promene ponašanja. Prosto ko pasulj, onaj srpski.

6 1 +5
Citalac

08.10.2025 • 05:10

Clanak nije potpun. Prva opasnost gde dolazi do infekcije je tv, koji tu u sobi zasipa dete od rodjenja sa pinkom, farmama zadrugama.... kad im daju telefon u 12 njihov sistem vrednosti je vec unisten. Tu dolazimo do sustine da, posto je trovanje preko tv drzavni projekat, da nije slucajno da Srbija ima najmladju populaciju na tefonu. Tu ih docekuju trovaci jutjuberi. Koji su im idoli jer imaju skavu pare i ribu. Pitanje je da li se mize edukacijom ista uraditi. Mozda je ipak jedino resenje letnji kamp i glupi telefon. Jer za razloku od autora mislim da telefon jeste alat ali i oruzije i spijun i manipulator.

12 14 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.