Ulice kojima ne prolazimo
Nikada nisam bila ljubitelj Balaševića.
Foto: 021.rs
Smatrala sam njegovu umetnost prejednostavnim i prelakim trigerom koji poput reklame dira niti onog bića koje unutra, ko za inat, uvek pati.
Kada god sam čula pesmu ili pročitala stihove uvek sam pomislila "A lako je tako!", verujući da je prava umetnost ona koja se do unutrašnjeg bića probija ipak malo teže.
A onda sam shvatila da "više ne prolazim Ulicom Dositejevom". To "Dositejeva" postala su razna mesta, uvek jedno, ali nikad samo ono. Shvatila sam i to sasvim slučajno plivajući u moru nepotrebnih analogija da potpuno podsvesno, kada god negde idem, zaobilazim neka mesta, jedno mesto posebno.
To mesto od novembra prošle godine ciljano sam posetila tri puta. I ta tri puta su bila teška kao betončina koja se tu srušila. U svom međuvremenu nekako potpuno slučajno, čak i kada je Bulevar Jaše Tomića najbliža putanja od tačke A do tačke B, ipak izaberem da se procunjam gore, po Bulevaru, pa da, eto, slučajno uletim u Kisačku nekako odgore ili ovde u Rumenačku isto tako.
Mislila sam da sam zamišljena, malo rasejana, dokona ili nesnađena, ali sam shvatila, posle onih par puta kada sam se zaletela u tom svom nesnađenju Jašom direkt na "Dositejevu" da to radim s razlogom.
Svaki put kad se približim stanici trudim se da nikako ne pogledam u nju, kao onomad kad sam se kao dete plašila čudovišta iz tame i verovala da ne postoje i da će nestati ako u tamu ne gledam i ako pritom, recimo, pevušim. Makar i Balaševića.
To "diranje" najtananijeg samim pogledom na izlomljeni talas na krovu glavne zgrade Železničke stanice (pa makar to bilo i na slici), u sekundi se pretvara u udar toliko snažan da je zaprepašćujuće da ga ne oseti i onaj pored. I gotovo sam sigurna da apsolutno isti osećaj ima i hiljade sugrađana koji se tu zadese svesno ili se zeznu kao ja. I onda pomislim: Zar nije užasno što smo dozvolili da, ovako matori, protrčavamo kroz mrak pevajući i praveći se da čudovišta ne postoje?
Pročitaj još
I nije samo Železnička stanica "Dositejeva". Gledam da ne prolazim, ali kad prođem gledam da ne gledam. Ono kako već predugo izgleda centar grada i ulica Modene. Kao neka ogromna razbijena saksija iz kog je biljka ispala, prestala da raste, zemlja se rasula i gle! Niko je ne čisti. Svi samo zaobilaze, prekaču, prave se da ne postoji. Računaju "tuđa je briga", "očistiće valjda već jednom neko" i trk odatle koliko te noge nose jer nikad ne znaš gde je novi beton koji će da padne.
"Koliko mi je samo žao ovog grada", izgovorim gotovo svaki put kada pogledam u ulaz podzemne garaže svečano otvorene nedavno, i dalje okružene razbijenom saksijom i biljkom koja ne daje znakove života.
I bežim, što dalje od "Dositejeve". Ali kao u nekom najluđem snu iznova ulazim u nju. Krije se iza svakog ćoška. I pomislim često koliko će ovom gradu biti potrebno vremena da nakon što isprati čudovišta zapravo i pregrmi sav strah koji je godinama osećao?
Koliko će vremena biti potrebno da se prolazeći gradom ne osećamo tužno, teskobno, bespomoćno, nesnađeno, nesvesno i posramljeno? Koliko ćemo još dugo da osećamo ovu tupost i tugu koja protokom vremena samo ovde nekako čarobno ne bledi?
Koliko još neprolaženja "Dositejevom" je potrebno da kroz nju napokon prođemo svesno, sećajući se onoga što se tu dogodilo ali dovoljno hrabri da to učinimo bez "najtatnanijeg dirkanja koje uzrokuje potrese" – znajući da smo dali sve od sebe da se to ne ponovi?
Da imamo pojma kad nas neko pita gde je to?
Lako je tako. Dirnuti tamo gde znamo da boli – pa boli. Umetnost bi bila pronaći i dirnuti ono biće unutra koje se čudovišta više ne plaši.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Put ka EU: Biće boljih vremena
17.06.2026.•
12
Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.
Zatvoreno otvaranje Svetskog prvenstva
17.06.2026.•
0
Pa, možemo reći da smo imali sreće da je Svetsko otvoreno u Meksiku, a ne u Americi.
Svetsko, a ko da je naše
09.06.2026.•
1
Napomenuh u jednom od prethodnih tekstova da će fuca biti krš na Svetskom, a verujem da to treba mal'ko objasniti. Nije to moje mišljenje, to je naučna činjenica.
O, kakva svinjarija: Ekonomski pogled na Svetsko prvenstvo
05.06.2026.•
4
Očekivanja i razočaranja se dešavaju, nije to nešto novo, nekada jeste strašno, ali nije retko.
Reč-dve o Svetskom prvenstvu i premudrom Đaniju
03.06.2026.•
9
Za one koje mrzi da čitaju evo ukratko: Blago onima koji nemaju para da idu na Svetsko ove godine.
Pruga Beograd-Bar: Kako smo proputovali
28.05.2026.•
9
Na današnji dan pre tačno pola veka otvorena je pruga Beograd-Bar. Jedan od najvećih jugoslovenskih projekata.
Piše Siniša Tucić: U odbranu Nevene Jevtić
20.05.2026.•
7
Poseban trenutak u mom intelektualnom stasavanju, dogodio se negde polovinom dvehiljaditih kada sam se upoznao sa zanimljivim ljudima u okviru Kluba studenata filozofije "Gerusija" koji je kasnije prerastao u kolektiv.
Veran Matić: Umesto pravde - novi pucnji u Slavka Ćuruviju
18.05.2026.•
2
Iako je na Uskrs 1999. godine, za vreme bombardovanja, streljan od strane Službe zadužene za zaštitu bezbednosti i do danas nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije jednako bolno traži odgovore na niz pitanja.
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
5
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Komentari 17
Novosađanin
Sa Limana
Đoliško
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar