Hiljade pređenih kilometara, sati protesta i traženja pravde: Šta se desilo u godinu dana studentske pobune?

Десио се иреверзибилан процес испумпавања.

Све је било узалуд. Криминални режим као овај СНС/СПС/СРС никада се не може срушити академским протестима. Сада ићи на неку причу о изборима који су предалеко где би евентуална победа била упитна је крајње бесмислено и неодговорно. Ово сам рекао на почетку и остајем при својим речима јер су превелики интереси и користи. Студенти су заиста унели наду слогу и донели ново доба али не довољно да опстане.

Dragi Studenti,

Vi, hteli ili ne, vodite rat!
Odnosno, vi hoćete da na miran, kulturan i ljudski način dođete do društva kakvo vama (i nama) dolikuje.
Sada vam je, nadam se, jasno da oni koji se nalaze sa druge strane imaju drugačije postavke.
’Ajmo ovako:
Igrate životnu partiju šaha u kojoj protivnik vuče poteze gde kralj sa konjima bukvalno leti preko cele table. Gde se na polje ubacuju novi i novi pešaci koje dovlače sa svih strana i za koje se zauzimaju neka polja na koja ne puštaju ostale. Gde je protivnik sebi dao za pravo da izmišlja pravila (ne pridržava se važećih) i radi prljave stvari kako mu volja, istovremeno optužujući vas da to radite. Gde mu ništa sveto i ljudsko nije.
Drugim rečima, igrate (ratujete) sa nekim ko se nikakvih pravila šaha ne pridržava.
I očekujete li da možete na takav način, pridržavajući se pravila, dobiti partiju?
Nema šansi!
Ponavljam – u ratu ste!
Svaki rat je prljav i pobeđuje onaj ko nadmudri protivnika. Pa čak i njegovim oružjem i taktikom. A to i te kako ume da izađe iz okvira kojih se pridržavate…

Veliko NISTA! Krenulo je sve u dobro pravcu ali nakon 15.3 sve se raspalo. Studenti koliko smetaju Vučicu još vise smetaju Opoziciji jer su ih sve ispreskakali. Zato su morali po svaku cenu da ih smire i spuste jer udaraju tamo gde ne sme u džep. Sada je došlo na svoje fakulteti rade Opozicija u Skupstini dok se Narod ponovo povlaci u neku apatiju i razocarenje. Vucic radi to sto radi i svi zadovoljni. Teško u ovakvoj Srbiji doci do korenitih promena jer de god da se okreneš sve prljavo. 13 godina je dugo 35 godina je predugo i toliko je prljavštine da se oprati ne moze i da hoces. Steta jer smo usli u reku bez povratka.

Šta se desilo? Desilo se jedno veliko NIŠTA!!!

Sve dobto sto se desilo se zavrsilo 15. Marta. Tada je ova generacija propustila svoju sansu, kakavu vise nikada nece imati. Tada su imali svu snagu ovog sveta a od tog dana je posrska u slobidnom padu. Kljuc svega i najbolja stvar za ovo drustvo koja sad moze da se radi jeste analiza zasto je propao 15. Mart. Koliko god zo paradoksalno zvucalo, propao je jer ova borba za bolje dtustvo nema vodju koji ce d povede i kome ce ostali da veruju.

Buntom se nikada nece nista postici.