Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa

Uobičajen iznos za godišnje održavanje zgrada i kuća je oko 1% vrednosti nekretnine. Kada taj iznos poraste, objektu se bliži kraj. Sami izračunajte da li vi ili vaša zgrada troši toliko novca na održavanje i biće vam jasno zašto su nam zgrade u takvom stanju.

Не знам како ћеш неког власника натерати да ти плати посебно оне чија је имовина под заштитом споменика културе. Ово је трећина 21 века и одавно не постоји соц.комунизам ово је капитализам где нико нема права ничију имовину ограничавати без пристанка власника док о томе одлучује само чист профит и ништа више. Постоје куће од преко 100 200 година и само су лупане заштите без икакве провере и сагласности власника што се може квалификовати и као кривично дело.

Besmilena prica koju vucaramo decenijama. Ako je objekat nakon 50 godina i manje sklon urusavanju i sl.odradi se prvenstveno racunica da li ima koristi za ulaganje i adaptaciju. U vecini slucajeva nema i tada se objekat rusi kao svugde u svetu i gradi nov uz saglasnost vlasnika jer bez njega nista ne moze. Objekti pod zastitom su druga prica i samo treba prepisati zakon iz kapitalistickih zemalja ali je to preskupo jer vlasnik uvek dobija i zivi generacijski od tog objekta. Objekti u drzavnom vlasnistvu poput stanice muzeja gradskih kuca i sl.moraju imaju godisnja primanja za odrzavanje od poreskih obveznika i to funkcionise ali politicke stranke i izvodjaci rekonstrukcija odrzavanje ne mogu biti povlasceni jer su njihovi clanovi jer se krade i imamo ovo sto imamo. Svaka firma za odrzavanje mora biti konkurentna znanjem i cenama i ima prava konkurisati na tenderu i o tome mogu odlucivati samo gradjani i niko vise jer oni to placaju.

Kao neko ko živi u relativno starijoj zgradi mogu reći da je zakon o upravnicima mrtvo slovo na papiru i u realnosti ne znači skoro pa ništa. Upravnici poštuju minimum zakonskog uslova, firme za održavanje krpe samo ono što se hitno pokvari i to debelo naplaćuju. Očekuju se od stanara zgrada sa više desetina stanova da se svi uhvate za ruke i daju predloge upravniku zajedno šta da se radi, što je naravno fantazija. Polovina stanara po zgradama su penzioneri socijalni slučajevi, mnogi na lekovima ili dementni. Ni u ludilu mi neće pasti na pamet da sledeći put se selim u nešto slično.

A na koliko godina je država obavljala preglede i održavala nacionalizovane objekte za 70 godina koliko su bile u njenom vlasništvu i u njenoj upotrebi? NULA. A mi stalno trebamo nešto da radimo i ćacijima ubacujemo pare u džepove? E neće moći. Dosta više.

Ko je svečano otvarao zgrade?
OK onda.
Prvo da se provere svi svečsno otvoreni partijski objekti.
Putevi.
... itd.