Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa

Autor: Forbes Srbija

Info

21.12.2025.

13:04 > 13:19

Upotrebni ili životni vek konstrukcija stambenih zgrada je 50 godina, dok je za važne infrastrukturne objekte kao što su mostovi projektovani upotrebni vek 100 godina.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa

Foto: 021.rs

To je, kako piše Forbes Srbija, tako prema važećim tehničkim propisima.

Važno je razumeti da to ne znači da će se nakon isteka upotrebnog veka objekti srušiti, već da je moguće da će njihovo stanje biti takvo da će zahtevati sanaciju ili rekonstrukciju, kaže za Forbes Srbija profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivan Ignjatović.

Ignjatović navodi i da većina višespratnih stambenih objekata potpada pod kategorije gde bi glavni pregled trebalo obaviti jednom u 15 godina - ali da, nažalost, to nije deo naše prakse.

Nije propisano da zgrada ima neki vek trajanja, pa da je ruše posle toga, ali je veoma bitno da sa godinama, pogotovo starije zgrade, imaju investiciono održavanje, navodi profesionalni upravnik Ljubiša Banovački.

Forbes Srbija istraživao je kada je zgradi potrebna neka značajnija intervencija. I da li se neko bavi stanjem stambenih zgrada u Srbiji.

Više od polovine stambenih zgrada starije od 50 godina

Prema podacima popisa iz 2022, na teritoriji Srbije popisana je ukupno 2.261.051 stambena zgrada.

U kategoriji najstarijih zgrada (zgrade izgrađene pre 1919.) popisana je ukupno 59.841 zgrada, najviše u regionu Vojvodine.

U periodu od 1919. do 1961. izgrađeno je 436.966 stambenih zgrada.

Najveći broj stambenih zgrada izgrađen je u periodu od 1961. do 1980. godine (745.485 zgrada).

U periodu od 1980. do 2000. godine izgrađena je 552.629 zgrada.

Podaci popisa pokazuju i da je posle 2000. godine izgrađeno 242.015 stambenih zgrada.

Za 224.115 zgrada je nepoznat period izgradnje.

Kada je u pitanju spratnost, najviše je prizemnih stambenih zgrada.

Bitno redovno održavanje

Ivan Ignjatović navodi da se u propisima koji su bili na snazi kada je najveći deo trenutnog fonda stambenih objekata u Srbiji projektovan i građen, nakon Drugog svetskog rata, nije pominjao eksplicitno upotrebni ili životni vek, niti se davala kvantifikacija perioda tokom koga će objekat biti valjan za upotrebu.

"Smatralo se da je za normalno korišćenje objekta dovoljno redovno održavanje. Tek krajem 20. veka, kroz tehničke smernice i preporuke strukovnih organizacija u oblasti građevinarstva, uvodi se pojam upotrebnog veka konstrukcija i daju smernice kako projektovati i graditi konstrukcije da bi imale zadovoljavajuću trajnost", navodi Ignjatović.

Pa je tako, prema važećim tehničkim propisima, upotrebni ili životni vek konstrukcija stambenih zgrada 50 godina. A za važne infrastrukturne objekte kao što su mostovi projektovani upotrebni vek je 100 godina.

"Pri tome, podrazumeva se redovno održavanje tokom upotrebnog veka", navodi Ignjatović.

On ukazuje i da je vrlo važno razumeti da ne znači da će se nakon isteka upotrebnog veka objekti srušiti. Već je moguće da će njihovo stanje biti takvo da će zahtevati sanaciju ili rekonstrukciju.

Međutim, u domaćoj praksi se ispostavlja da se u najvećem broju slučajeva zaboravlja na onaj deo "redovno održava".

"Tako da su objekti već nakon 20-40 u stanju da je potrebna neka vrsta intervencije."

Glavni pregled višespratnica potreban na 15 godina

Ignjatović navodi da Pravilnik za građevinske konstrukcije propisuje vremenski okvir od 15 godina između glavnih pregleda za one objekte koji ne spadaju u složene konstrukcije (kod kojih je ovaj period i kraći).

Izuzetak su objekti kategorije A za koje ne postoji obaveza vršenja redovnih pregleda.

Svrha glavnih pregleda je utvrđivanje stanja građevinske konstrukcije, vidi se u pomenutom Pravilniku.

Ignjatović navodi da je Pravilnikom o klasifikaciji objekata precizno definisano koje zgrade spadaju u koju kategoriju. Na primer u kategoriju A spadaju kuće i zgrade sa do tri stana i do 400 kvadrata i niske spratnosti.

To znači da većina višespratnih stambenih objekata potpada pod kategorije gde bi glavni pregled trebalo obaviti jednom u 15 godina, navodi on.

"To nažalost nije deo naše prakse. Nakon tragičnog događaja u Novom Sadu, mnoge javne ustanove, škole, vrtići, bolnice, domovi zdravlja i kulture, dobile su naloge nadležnih ministarstava da sprovedu preglede objekata. Ipak, izvesno je da stambene zgrade nisu niti će u dogledno vreme biti pregledane. Što zbog toga što bi sredstva za to trebalo da izdvoje stanari iz svojih fondova za redovno održavanje zgrade, što zbog toga što redovni pregledi objekata nisu deo naše kulture stanovanja, koja se uglavnom oslanja na osiguranje 'neće valjda'", navodi Ignjatović.

Prema rečima Ignjatovića, održavanje objekta je u nadležnosti vlasnika objekta, vlasnika posebnih delova stanova, ili onoga ko upravlja tim objektima.

Ceo tekst Forbes Srbija o trajanju i održavanju objekata u Srbiji čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 16

Hronološki Najpopularniji

Jovan

22.12.2025 • 10:13

Samo u mafijaskoj Srbiji za stan u raspaloj, nikad odrzavanoj zgradi, prodavac traži 3-4000 evrat po kvadratu :D

4 5 -1
dacic

22.12.2025 • 03:28

praksa u sorabiji je odavno felericna

5 8 -3
Imate

21.12.2025 • 20:18

Min 3hiljade evra

Upravnici da imaju 3 hiljade do 5 hiljada evra pa da stignu bar deo da kontrolišu. Ovako za bedu nemaju ni cime da stignu do 1 zgrade.

2 7 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.