Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa

Samo u mafijaskoj Srbiji za stan u raspaloj, nikad odrzavanoj zgradi, prodavac traži 3-4000 evrat po kvadratu :D

praksa u sorabiji je odavno felericna

Upravnici da imaju 3 hiljade do 5 hiljada evra pa da stignu bar deo da kontrolišu. Ovako za bedu nemaju ni cime da stignu do 1 zgrade.

@h20

Fantasticna zamisao. Da vidimo kako izgleda u praksi:

Nebulozne cene kvadrata u Srbiji: samo za jedan stan od 100m2 u zgradi. To znaci 300 000e vrednosti, 1% godisnje je 3 000e, mesecno 250e za odrzavanje. Da li ste svesni sta pisete? Evo, ja cu da lupim, zasto 1%? Neka bude 10%. Vazi, kada plate budu kao u Svajcarskoj, za najobicniji fizicki rad 5000chf, onda mozemo da pricamo o 1%. Koliko su ljudi operisani od realnosti u ovoj zemlji, nemam vise reci. Niko nikoga ne slusa, ne cuje, ne razume. Katastrofa.

Ko će to da održava zgrade? U srbiji je sve "proforme", bitno je da je sve preskupo. Divota kolektivnog smeštaja je u tome što 90% stanara ne zanima problem osim ako direktno ne trpe posledice, "profesionalni" upravnik zgrade je totalna budalaština a objekti građeni 90-ih su danas zreli za rušenje usled loših materijala i izvođenja bez ikakve kontrole materijala i projekta - pri tom nikako ne sme doći do toga da javna uprava nadgleda proces održavanja. To vam je jedna situacija sa kojom je najbolje nemati nikakve veze...

Drzava nije duzna to da radi gde su stanovi i kuce u privatnom vlasnistvu.

@P.S, по вама објекти од 50 година нису ни за шта? Она над људима од исто година треба вршити лапот, по вама. Моја кућа је тих година и и даље је модернија од већине у селу. А ови ће почети редовно да прегледају и да реконструишу, само док сконтају како да се уграде. Проблем је што то тражи знање. Зато је до сада све рушено и ново зидано и то без архитектуре, већ као макете (пример БГ на води).

znaci, titove zgrade su pred rusenjem

Grad Novi Sad i Beograd (a i drugi) imaju propisane minimalne iznose za održavanje zgrada koji zavise od starosti zgrade i postojanja lifta. Objavljuju se svake godine u Službenom listu grada. Za tekuće se obračunavaju po stanu a za investiciono po kvadratnom metru stana. Problem je što upravnici to uglavnom ne primenjuju i stambene zajednice ne donose odluku o povećanju prihoda svake godine a cene i troškovi rastu. Kad procuri krov čeka se i po 5-10 godina da curi u ploču, zidove i nekome u stan, da se skupe pare i da se popravi a to sve šteti konstrukciji. Vlasnici stanova misle da je lepo da sede u 90m2 svog lepo uređenog stana ali kad treba mesečno da plate 300-400 dinara više jer cene svake godine rastu onda im je to jako mnogo. Građani su izuzetno sebični, svako samo o sebi misli. Stanari nižih spratova nerado plate popravku lifta I krova a to su zajednički delovi zgrade. Zaborave da vrednost i njihovog stana pada ako se zgrada ne održava.

Ne razumem? Zasto bih ulagao u zgradu kojoj je vreme isteklo i ne moze pratiti standarde danasnjice. Stanovi su preskupi za odrzavanje jos skuplje ih je modernizovati za potrebe danasnjeg coveka. Zivim u zgradi iz 30-ih godina proslo ga veka i samo grejanja je preskupo gde su ostale rezije i zivotni troskovi? Prodavati je besmisleno sa danasnjim cenama i resenje je srusiti je i izgraditi novu. Uvlaciti ruku u dzepove nakon svega je krajnje nepristojno niti moze proci vise. Da se ovaj zakon srediti vrlo brzo i krenuti iz pocetka ali sa drugom matematikom.

Uobičajen iznos za godišnje održavanje zgrada i kuća je oko 1% vrednosti nekretnine. Kada taj iznos poraste, objektu se bliži kraj. Sami izračunajte da li vi ili vaša zgrada troši toliko novca na održavanje i biće vam jasno zašto su nam zgrade u takvom stanju.

Не знам како ћеш неког власника натерати да ти плати посебно оне чија је имовина под заштитом споменика културе. Ово је трећина 21 века и одавно не постоји соц.комунизам ово је капитализам где нико нема права ничију имовину ограничавати без пристанка власника док о томе одлучује само чист профит и ништа више. Постоје куће од преко 100 200 година и само су лупане заштите без икакве провере и сагласности власника што се може квалификовати и као кривично дело.

Besmilena prica koju vucaramo decenijama. Ako je objekat nakon 50 godina i manje sklon urusavanju i sl.odradi se prvenstveno racunica da li ima koristi za ulaganje i adaptaciju. U vecini slucajeva nema i tada se objekat rusi kao svugde u svetu i gradi nov uz saglasnost vlasnika jer bez njega nista ne moze. Objekti pod zastitom su druga prica i samo treba prepisati zakon iz kapitalistickih zemalja ali je to preskupo jer vlasnik uvek dobija i zivi generacijski od tog objekta. Objekti u drzavnom vlasnistvu poput stanice muzeja gradskih kuca i sl.moraju imaju godisnja primanja za odrzavanje od poreskih obveznika i to funkcionise ali politicke stranke i izvodjaci rekonstrukcija odrzavanje ne mogu biti povlasceni jer su njihovi clanovi jer se krade i imamo ovo sto imamo. Svaka firma za odrzavanje mora biti konkurentna znanjem i cenama i ima prava konkurisati na tenderu i o tome mogu odlucivati samo gradjani i niko vise jer oni to placaju.

Kao neko ko živi u relativno starijoj zgradi mogu reći da je zakon o upravnicima mrtvo slovo na papiru i u realnosti ne znači skoro pa ništa. Upravnici poštuju minimum zakonskog uslova, firme za održavanje krpe samo ono što se hitno pokvari i to debelo naplaćuju. Očekuju se od stanara zgrada sa više desetina stanova da se svi uhvate za ruke i daju predloge upravniku zajedno šta da se radi, što je naravno fantazija. Polovina stanara po zgradama su penzioneri socijalni slučajevi, mnogi na lekovima ili dementni. Ni u ludilu mi neće pasti na pamet da sledeći put se selim u nešto slično.

A na koliko godina je država obavljala preglede i održavala nacionalizovane objekte za 70 godina koliko su bile u njenom vlasništvu i u njenoj upotrebi? NULA. A mi stalno trebamo nešto da radimo i ćacijima ubacujemo pare u džepove? E neće moći. Dosta više.

Ko je svečano otvarao zgrade?
OK onda.
Prvo da se provere svi svečsno otvoreni partijski objekti.
Putevi.
... itd.