Sudeći prema najavama sa društvenih mreža i iz medija očekivanja ostaju visoka - rekordan broj građana i masovna podrška. Međutim, s obzirom da su tokom zime aktivnosti studenata bile manje vidljive i svedene na organizacioni rad i sporadične akcije, postavlja se pitanje da li je reč o nastavku prošlogodišnjeg talasa gotovo svakodnevnih protesta ili ulazak u novu fazu posebno pred moguće izbore. Takođe, otvara se i pitanje da li građani mogu da isprate očekivanja ili su masovni skupovi stvar prošlosti.
Jelena Vasiljević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže za
Insajder da nove skupove gleda kao novu fazu protestnog pokreta.
"Ne mislim da je reč o pokušaju obnavljanja nečeg već viđenog ili o povratku na staro, jer se ovaj pokret menja, razvija, rekla bih i uči iz sopstvenog iskustva i minulih događaja. Mislim da će protesti biti i način da studentski pokret iskomunicira svoju političku prisutnost s građanima, i da se predstavi kao politički akter na izborima koji nam svakako predstoje", kaže Vasiljević za Insajder.
Sa ovom tezom saglasan je i politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić koji smatra da je važno napraviti suštinsku razliku između prošlogodišnjih protesta i ovogodišnjih skupova, te da bi se poređenjem ta dva studentima napravila "medveđa usluga".
"Ovde sada studenti ne protestuju protiv nečega, a prošle godine jesu. Prošle godine smo imali jasno definisano protiv čega se protestuje - protiv korupcije, političke korupcije, protiv zarobljenih institucija i to je uspelo da mobiliše jako veliki broj ljudi. U tom smislu, takva vrsta protesta je neuporediva sa ovim skupovima koji se najavljuju. Sama reč skup već govori o tome da se radi o predizbornim skupovima", kaže Vranić.
On objašnjava da se trenutna najava može posmatrati iz političkog ugla tj. kao aktivnosti studentskog pokreta koji planira da kandiduje svoju listu na izborima.
"Možda će imati drugačiju formu, drugačiju političku koreografiju, drugačiju ikonografiju nego standardne partije što imaju. Nećemo možda viđati transparente i zastave koje veličaju lidere, koje opisuju stranke, nećemo možda viđati nekakve predizborne slogane koji su onako uniformni", navodi on.
Vasiljević smatra da građani nisu, kako kaže, toliko umoreni protestima, koliko "zapitani nad njihovom svrsishodnošću".
"Predugo živimo u jednom vanrednom stanju, s podignutim tenzijama, a bez i jednog razrešenja na vidiku. Mislim da ta napetost umara više od prisustva na ulicama. Zato bi bilo važno dati neku formu i neki pečat protestima koji se najavljuju: da bude jasno ko će se na njima obratiti, koje će se poruke poslati, koja će se ideja demonstrirati", kaže Vasiljević za Insajder.
Dodaje da bi bilo dobro da se, kako kaže, ogromna energija i želja za promenama na predstojećim protestima uobliči i kanališe.
Vranić smatra da je legitimno pozivati se na prethodne proteste, iako ne treba porediti dve faze studentskog pokreta.
"Radi se o sada već jednom živom sećanju koje birači imaju - možda čak imaju i lepe uspomene na takvu vrstu okupljanja, pa odluče da se prošetaju. Druga stvar, organizaciono su studenti sada nešto drugo i 'napredniju' u odnosu na prethodnu godinu. Ne zaboravimo da su oni sada umreženi i preko zborova, pretpostavljam da neće biti samo studenti Beogradskog univerziteta, već će dolaziti studenti drugih univerziteta, zborovi iz drugih gradova. Tako da u tom smislu, napuniti Slaviju tako da dobijemo opet onu istu sliku možda i nije toliki izazov, ako je poenta da se dobije ista slika", kaže Vranić za Insajder.
Ipak, kako kaže, dosadašnja praksa pokazuje da "onog trenutka kada se skupovi čisto politizuju, gube se na masovnoj mobilizaciji".
"Jednostavno, ljudi neće da se uključuju u takve vrste skupova što njih ne čini manje legitimnim. Moramo izbaciti tu ideju da je brojnost jednako legitimnost, ovde se legitimnost stiče organizacionim sposobnostima. Da li ste vi dovoljno politički sazreli da možete da organizujete jedan veliki skup koji će proći bez incidenta, gde ćete preneti poruke koje želite, i gde ćete dobiti neke nove simpatizere nakon toga", objašnjava Vranić.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka
Tara Blagojević podseća za
Danas na korene studentskog pokreta - na četiri zahteva zbog kojih su pre godinu dana izašli na ulice.
"To nisu bili samo zahtevi, već principi koji su nas ujedinili, koji pokazuju da je borba za pravdu i odgovornost postala naša svakodnevnica. Danas želimo da pokažemo šta smo uradili. Ne kroz obećanja, već kroz konkretne rezultate onoga što smo pripremali, jer verujemo da društvo može da bude pravedno i funkcionalno, ako mu damo plan i volju da se menja. Pokazaćemo sliku Srbije kakvu zamišljamo, slobodne i pravedne", poručuje Blagojević za Danas.
Kaže da se studenti pripremaju za izbore, obučavaju kontrolore, šire mrežu opštinskih timova, jer će jedino zajedničkim delovanjem da zaštite glas svakog građana u borbi protiv izbornih mahinacija režima.
"Ne posmatramo ovo kao podelu na 'Beograd' i 'unutrašnjost'. Skup se tiče svih nas, bez obzira na to gde živimo. Zato je poziv, kao i uvek, upućen svima koji ne odustaju i veruju u to da studenti pobeđuju. Dođite da pokažemo koliko nas ima", poziva studentkinja.
Nakon zatišja tokom zimskih meseci i rada "u pozadini", studenti u blokadi otvaraju novu "letnju sezonu okupljanja", sa prvim velikim skupom 23. maja na Slaviji.
Sudeći prema najavama sa društvenih mreža i iz medija očekivanja ostaju visoka - rekordan broj građana i masovna podrška. Međutim, s obzirom da su tokom zime aktivnosti studenata bile manje vidljive i svedene na organizacioni rad i sporadične akcije, postavlja se pitanje da li je reč o nastavku prošlogodišnjeg talasa gotovo svakodnevnih protesta ili ulazak u novu fazu posebno pred moguće izbore. Takođe, otvara se i pitanje da li građani mogu da isprate očekivanja ili su masovni skupovi stvar prošlosti, piše Insajder.
Naglašava da je svaki od protesta imao svoj značaj u trenutku kada se desio - energija i zajedništvo sa 15. marta ili Vidovdana su i dalje sa nama, ali ovaj put fokus je na konkretnim rezultatima i ciljevima.
"Na onome što smo postigli i onome što planiramo. Ovo okupljanje je prilika da pokažemo da je borba za promene u stvarnim koracima koje zajedno pravimo i da poručimo da je pobeda u rukama svih nas", zaključuje Blagojević.
Profesor Hemijskog fakulteta Branimir Jovančićević kaže da se još prošle godine u junu, povratkom studenata i profesora na nastavu, Vučić ponadao da je rešio jedan svoj veliki problem.
"S druge strane, mnogi građani su se uplašili da je to baš tako. Međutim, tokom leta, a onda i u svim narednim mesecima, evo sve do ovog maja 2026. godine, studenti ne da nisu smanjivali intenzitet svog političkog delovanja, nego su ga i pojačavali. Uvek bi to bile neke nove aktivnosti i akcije koje su Vučića bacale u očaj", naglašava on.
Jovančićević smatra da je Vučić vremenom shvatio da su studenti postali jako važan politički faktor u zemlji, i da ih ne može prevariti svojim, već viđenim šibicarskim metodama kojima je toliko puta do sada uspevao da prevari opozicione stranke.
"Tako je doveden do stanja nalik beznađu. Tako treba razumeti i zakazani miting za 23. maj. To je samo jedna od aktivnosti koju studenti sprovode. Posebno ukoliko do tada ne budu raspisani izbori. Miting verovatno neće dosegnuti obim skupa od prošle godine na Vidovdan. Ali će svakako biti dovoljan da još pojača stanje jakog nespokoja u kojem se Vučić nalazi", ocenjuje Jovančićević za Danas.
Ukoliko izbori, pak, budu raspisani do datuma održavanja protesta, ukazuje da se situacija menja - skup prerasta u pravi predizborni skup na kome će biti mnogo više građana, i iz Beograda, ali i iz unutrašnjosti.
"Mora da bude sa jakim govornicima i sa jakim političkim porukama, i sa promovisanjem nosioca studentske liste. Ovo poslednje ukoliko formalnosti to budu zahtevale. U suprotnom, valja još malo sačekati. Jer se skrivanje kandidata pokazalo vrlo dobrim u provociranju političkog neprijatelja. Skup mora da bude miran i dostojanstven, zato što je on samo deo od brojnih aktivnosti koje treba da se izvedu do dana izbora, na sam dan, veče, odnosno noć izbora, i gotovo sigurno u danima koji nakon toga slede", zaključuje Jovančićević.
Komentari 4
И
Masni Pečat
Brinem se da će zaboraviti da javi na vreme, a železnicu srbije molim čim bude obaveštena da svi vozovi obustave saobraćaj na teritoriji cele Srbije, jer ipak bezbednost putnika je na prvom mestu.
Unapred zahvalan.
Eto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar