Roditelji na frontu: Kako deca boraca gledaju na ratove devedesetih

Био сам на редовним одслужењу војног рока и након четири месеца обуке пребачен у Бели Манастир на прву борбену линију. Велики ужас и страх многи моји другови су убијени и рањени као и ја за кога и чега ?! Ратне профитере политичаре које и данас владају уживајући у покраденим милијардама. Никада и за никога више и тако своју децу васпитавам и избио сам им из главе велико српски национализам како неби подлегли истом који радикалско социјалистичка кухиња пласира као да су 90-те. Овај народ је превише пропатио и још пати од истих и зато децу васпотсвати да је рат и навионализам највеће зло и у корену га мораш сасећи. Образовање рад труд моралне вредности су смрт за сваки национализам јер не дозвољавају да ти испира разум.

Da si ti stvarno bio vojnik, znao bi da se u vojsku nije išlo po izboru i da obične ljude niko nije pitao da li žele u rat. Jednostavno, ko nije sam došao u kasarnu, dolazili su po njega i na silu ga odvodili na prvu liniju fronta (imate snimke iz Ukrajine, da vidite kako je u praksi). Pa ako proba da se vrati, dobije metak od svojih. I druga stvar, kad su prvi Srbi ubijeni od strane Hrvata i kad je nastala opšta nesigurnost, mnogi su iz moralnih razloga obukli uniformu. Rat nije demokratski izbor, on se u početku nametne uz pomoć malog broja plaćenika, a posle mnogi sami kreću u vojsku da bi branili svoje civile. I Srbima i Hrvatima (mislim na običan narod) je nametnut rat, i sa hrvatske strane ljudi na visokim pozicijama koji su bili protiv rata su ili ubijeni ili ućutkani na neki drugi način. Da nije bilo vojnika, bilo bi mnogo više mrtvih civila. Dobar primer je "oluja", nezaštićene kolone su granatirali, preko 1600 civila ubijeno za par dana. Zato bi trebalo da budemo zahvalni vojnicima.

Hvala vam što se bavite ovom temom! Upravo je i to i potrebno da bismo prebrodili to što smo doživeli i naučili nešto iz tih groznih iskustava. Žao mi je svih tih ljudi koji su izgubili život, zdravlje ili mir u tom groznom ratu. Njihova žrtva i teret koji njihove porodice nose su nenadoknadivi. Tužno je što se za herojska dela nekih ne zna jer je SRJ negirala učešće u ratovima. Nijedna ulica ne nosi ime, nema priča pa ni legendi. Samo po koja pesma lažnih patriota koji sad na tome zarađuju novce i političke manipulacije traumatizovanima koji se još nisu suočili s realnošću.

Meni je sin rekao: Izvini tata ali bio si velika velika budaletina i u prava je kada sada pogledam proslost i sadasnjost.

Moja deca pozitivno gledaju na to sto im je otac bio borac u ratu 91.

Ови млади, уз много труда и још толико среће, можда могу залечити наше деценијске ране, па уз мало среће можда нам и државу некад вратити

!Kraj RATA vide samo mrtvi svi ostali se spremaju za neki novi medijski rat koji kako kažu traju večno zato treba da se borimo da uništio zajedničkog i jedinog neprijatelja da ga sasečemo u startu po cenu bilo čega a političari su ideolozi svega to se podrazumeva.

"......uverenja koja su negovana tokom bivše SFRJ prenesena su na mene"
"...stavove uglavnom formirali u porodici..."
Ako ove dve tvrdnje,iznete ovde u članku, primenimo na sve bivše republike onda je lako primetiti da su OČITO deca učena različito u različitim krajevima,pa i u porodicama.
Prestanimo da glorifikujemo SFRJ kao nekakav dobar model kada je lako uočiti da su akteri 90tih godina SVI vaspitavani u tom uredjenju . Teze da ih je pokvarilo 2-3 godine nacionalizma nisu tačne. Ta država je u startu posejala seme zla,izjednačavanjem svačijih uloga i konstantnom brigom da se uglavnom o tome ćuti!!!
Ovoj deci ima spasa samo ako se budu distancirali od lažnog br.i jed. i izvor ljubavi i nade nadju u opštim vrednostima!

studente iz ovih krajeva čiji su očevi naslino mobilisani i poginuli, ili ranjeni u ratu koji nije bio njihov

Ponosan na očev doprinos u zaštiti srpstva u periodu 1991.-1999. i to vas boli.

Mnogo je našeg naroda postradalo, gotovo milion raseljeno, ali su danas živi i zdravi, i upravo borbom naših očeva je sprečeno da nas opet gutaju Save, Šaranove jane, Jasenovci...