Problem sa mlekom: Foliranje ne pomaže

vidim ja kuvam mleko a kajmaka nema
nemasna voda al zato cena masna

Čitam komentare i zapažam da većina nema nikakvih dodira sa poljoprivredom. Pojedini pišu da su poljoprivrednoci u ovoj državi povlašćeni kao nigde drugde. A kako? Do pre godinu dana u regionu subvencije su iznosile u proseku oko 300-400 evra, a kod nas jedva 100 evra. Za zapadnu evropu prosek direktnoh subvencija je oko 700 evra po hektaru. Kod nas preko 70% poljoprivrednika čine stariji od 55 godina. Skoro isto tako je stanje i sa mehanizacijom. To što vidite na TV-u je ono što se namerno bira i plasira. U svakom selu sada imate po dva čoveka koji poseduju veći deo zemlje, a do juče su bili moleri i od zemlje imali samo bašticu oko kuće. Kako su kupili toliku zemlju i to državnu još niko nije ispitao. I njih vam stalno plasiraju na tv kada vidite novu mehanizaciju. Prošetajte se nekad malo kroz selo koje nije blizu grada, svaka treća kuća je prazna. U školi jedan razred čini petoro đaka. Pa ako se tako lepo živi od poljoprivrede gde su ljudi?

Zanimljiv članak kao i što se može očekivati od gospodina Lazića.
Vidim da se u komentarima pitaju koja su rešenja za aflatoksin, loš kvalitet poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica od kojih problem zapravo i kreće. Caka je u tome što zemlje, posebno centralne i zapadne Evrope, nemaju taj problem sa mikotoksinima jer im je klima drugačija tj imaju mnogo veći i bolji raspored padavina. Da li bi sistem za navodnjavanje rešio naš problem? Verovatno samo delimično. Države poput Kalifornije ili Španije koje su zasnovale poljoprivredu na besomučnom navodnjavanju njiva iz reka sad imaju problem sa presušenim rekama. Ne bi se trebalo isključivo oslanjati na to, već sad vidimo šta nam se dešava leti u nekim regionima gde nema ni pijaće vode. Šta je onda rešenje? Menjanje i prilagođavanje poljoprivrede uslovima sušne klime. To znači drugačiji način obrade zemljišta, ali i korišćenje drugih vrsta i sorti umesto ovih koje gajimo sad. Za to je potrebno da se potpuno promeni skoro sve - obrazovanje u poljoprivrednim školama, obuka stručnjaka u zemljama koje su se već prilagodile suvoj klimi, podrška poljoprivrednicima u primeni novih znanja, subvencioniranje nabavke mašina potrebnih za taj novi način poljoprivrede, poljoprivredne stručne službe koje će pomagati u tranziciji na nove tehnike proizvodnje, promene navika potrošača... To su sve dugoročne strategije. Na žalost mislim da je svima jasno koliko u našem (nefunkcionalnom) sistemu to u ovom momentu deluje praktično nemoguće

Država je karikatura, vlast je udruženje lopuža, narod je zbunjen, opozicija je mlitava, studenti nemaju iskustva u politici, sve je naopako.

A šta kažeš na ideju da država subvencioniše nekome da osnuje kompaniju koja će izazvati propast kompanije u kojoj ti radiš?

... Kakvi "bakrači"...?!
Bratiji su važniji "strani dopingovani ulagači, expoi, brzi putevi...", a ne "tamo neki poljoprivrednici sa Balkana"...!
Pa, još koji se i bune...?!
Sram ih bilo, nezahvalnici jedni.

Članstvo Srbije u NATO i EU,zoni eura i zoni Šengena je rešenje i ovog i svih drugih problema u Srbiji.

Niko ne zagovara devalvaciju ili naglo slabljenje dinara ,jer bi to proizvelo negatvnije posledice od korisnih.Praćenje razlike inflacije ,kako je to Dule u primeru naveo,a u uslovima fiksnog kursa,između nas i EU je nužnost.
Režim sprovodi ek.politiku MMF ,koja nikome nije donesla dobro,a to je zaduživanje,uvoz.fiksni kurs,visoke devizne rezerve.To šta će naša privreda domaća propasti ,nije ih briga.Neko je naveo primer Švajcarske i jakog franka,zaborvljajući da se jačina franka bazira na izvozu i turizmu.Godišnj prihod samo fabrike NESTLE je preko 80 milijardi evra.

Ovo se rešava tako što država da subvencije isključivo poljoprivrednicima da osnuju svoju mlekaru kroz zadrugu udruženo. Problem je što bi Imlek propao za 3 meseca a to naše bitange na vlasti ne žele

Likovali su kada je podignut dozvoljeni nivo aflatoksina u domaćem mleku a sada se čude što se kupuje strano, makar i skuplje. Neću da vas sponzorišem da mi trujete decu, slobodno propadnite što se mene tiče.

Autor je, kao i pojedini komentatori, trebalo da u nekoliko rečenica opljuje nesposobne i korumprane "srbe" i "srbiju" i da im imena napiše malim slovom. Tada bi tekst, valjda, bio čitljiviji i jasniji. Živan Lazić je jedan od retkih novinara koji ume temeljno da se pozabavi temom a ne da ponavlja propagandn| floskule. Uzgred, u vreme Marije Terezije nije postojala Vojvodina.

Srbija treba da štiti interese potrošača , a ne proizvođača mleka. Ako je isplativije uvozno mleko normalno da će potrošač kupiti ono što je povoljnije za njega. Gledali smo juče ministra Glamočić a koji je rekao da je mleko u Srbiji skuplje za 30 dinara nego u Bavarskoj. Pa gde to ima. Nigde paori nisu povlašćeni kao u Srbiji.

Nekad se trošilo na zaštitu kursa milijarda eura a sad tri. Kinezi veštački obaraju kurs juana da bi njihova roba cenovno bila konkurentna stranoj robi i ostvaruju redovno suficit sa većinom država. Trebamo dozvoliti realan kurs dinara sa nekoliko procenata devalvacije svake godine i pospešićemo proizvodnju i izvoz,treba samo kopirati uspešne.

Sviđa mi se kako ste inflaciju u EUR zoni debelo umanjili a srpsku koja je svakako visoka još više preuveličali. Valjda nije dovoljno loša situacija pa zato osećate potrebu da lažima je predstavite gorom nego što već jeste.

U vezi jakog dinara. Ako se baviš uvozom (trgovci) ili se kaniš zaduživati u inostranstvu (država) odgovara ti jak dinar. Ako se baviš proizvodnjom (privrednici), zapošljavaš ljude i izvoziš robu onda ti odgovara slabiji dinar.
U zavisnosti od POLITIKE, se vlada opredeljuje da li će da stimuliše jednu ili drugu opciju. Pošto je vrlo jasno koju opciju zastupa, NBS na dnevnoj bazi kupuje/prodaje evre po nepovoljnom kursu, kako bi ga drzala fiksnim. U sustini se za to troše pare koje bi mogle da se investiraju u nešto drugo...npr bolnice i vrtiće? Za uzvrat od privrednika se očekuje da zapošljavaju, stvaraju, troše resurse i pune budžet iz koga se finansira skoro sve u ovoj državi, pa i taj jaki dinar!
Pričam ovo kao preduzetnik koji se bavi izvozom i stanje je postalo skoro neizdrživo...dobrim delom i zbog kursa.

@Ташоли

Овде се не ради о економском добитку, већ о избору између два зла, тј. између два лоша сценарија. Први сценарио је настављање досадашње политике, тј. брањење фиксног курса динара. То је могуће, али по цену наставка задуживања и све већег терета трошкова камата. Други сценарио је постепено слабљење динара, с обзиром да није логично да нека земља има инфлацију и стабилну валуту. Како се то ради? Релативно једноставно. НБС је могла и да не интервенише у децембру прошле године и да пусти да курс ослаби рецимо на 118,25. Шта би се драматично десило? Ништа. Само би се смањили трошкови одбране курса. У суштини, политика курса динара своди се на следеће питање. Да ли је боље пет пута скочити с првог спрата или једном с петог?

Апропо прецењеног динара, волео бих да ми аутор или било ко други укаже на само један временски тренутак у чутавој историји ове земље када је депресијација или девалвација домаће валуте донела било какав економски добитак?

Neko od ucenih i strucnih lica navede neku zemlju EU koja ima problem sa aflatoksinom? Mora da postoji resenje a ne da gledamo u nebo kako ce vreme biti.

Fotografija sa početka teksta govori apsolutno sve,
Mleko je pokipelo nema kon da pazi a skorupa nema šporet je vreo.

"Potrebno je i podsticati otvaranje prerađivačkih pogona po selima i manjim varošicama kako bi se proširio spisak delatnosti kojima se bavi "čovek sa sela".
Sve je to, pre divljačke privatizacije postojalo i ljudi su mogli u malim sredinama pristojno živeti. Postojala je i zdravstvena zaštita. Danas u postojeće seoske domove zdravlja i ordinacije, lekar dođe 2 puta nedeljno ma 2-3 sata. Ne postoji više javni prevoz u malim sredinama. Uskoro će i škole doći na tapetu.
Nije spomenuto u tekstu, a već je godinama rak rana srpske poljoprivrede - NEDOSTATAK RADNE SNAGE.
Ne seju seljaci pšenicu tek tako bez razloga. Za pšenicu ti treba dobro seme i mehanizacija, a za voće, povrće i vinograd treba mnogo ljudi, kojih jednostavno nema. Ovde je smanjena nezaposlenost i ne žele ljudi raditi teške poslove.
Lekovito bilje - svaki će naš potrošač ili vlasnik kafića radije pazariti kamilicu u filter kesici iz Nemačke, nego iz Srbije. Sa farmaceutskom i kozmetičkom industrijom u stranim rukama, ne postoje prerađivački kapaciteti za lekovito bilje.
Šta se nama kupcima nudi u radnjama? Uglavnom proizvodi dve- tri velike mlekare. Teško se male mlekare probijaju do velikih marketa, jer oni lupaju reket zvani ulistavanje proizvoda, kao i pozicioniranje.
Mnogo je problema u poljoptivredi i u svesti naših potrošača.
Kupujmo domaće!

Koje je resenje problema, pita autor? Resenje je napraviti vremeplov i vratiti se u 1990 na pocetak privatizacije. Onda pametnije odraditi privatizaciju kombinata, sacuvati velike sisteme po svaku cenu ukljucujuci i placanje ogromnih svota za restituciju zemljista. Samo veliki sistemi prerade garantuju stabilnu cenu mleka, nisku cenu stocne hrane i vertikalno povecanje cene kroz dodatnu vrednost - pavlaka, jogurt, kisleo mleko, sir, sladoled i jos 50-ak proizvoda pride. Ili mozda se ocekuje da svaki proizdvodjac pa i najmanji (npr. 300 lit dnevno) kupi aparate za pasterizaciju, kuture za sir, zavrsi par kurseva iz tehnologije hrane, marketinga, biznisa, pakovanja, pregovora sa dobavljacima, odredi najpovoljnije rute za transport, radi jurenje kupaca i placanja?!? Ako ima neko bolju ideju od mog vremeplova, vrlo rado bih procitao. Zadruge ok, ali im treba dati funkciju stedno kreditne zadruge da bi skupili kapital za kooperante na otvorenom trzistu, sto je direktna konkurencija bankama..dakle, zasucimo rukave i da se pravi vremeplov...

Slažem se da treba kupovati domaće, ali postavljaju se ključna pitanja:
- Kolika je dozvoljena količina aflatoksina u mleku po zakonu Srbije, a kolika je realno ta količina u mleku domaćih proizvođača?
- Da li se poštuju pravila bezbednosti po ljudsko zdravlje, kada je u pitanju tretiranje voća, povrća itd...sredstvima za zaštitu bilja?
I najvažnije - da li to sve neko kontroliše?

Бесцарински увоз из великих и јаких земаља у нашу земљу је највећа глупост коју су непромишљени и корумпирани политичари могли учинити да униште сваку могућу производњу у овој земљи !

Obzirom na poslednji pasus i pricu o kursu, samo mali primer:

U poslednjih 10 godina (2016 - 2025), kombinovana inflacija u 4 slucajno izabrana primera je sledeca:

EUR (eurozona) ~22 % (≈1.02 godišnje)
BAM (bosanska marka) ~32 % aproksimativno
DKK (danska kruna) ~22 % aproks. (≈1.02 godišnje)
RSD (srpski dinar) ~62 % aproks.



U istom vremenskom periodu danska kruna i bosanska marka nisu menjali kurs prema evru, dok je dinar OJACAO za 6 dinara: 123.5 RSD/1 EUR na 117.4 RSD/1 EUR.


Za ove koji ne razumeju, ako imamo isti proizvod koji je 2016 kostao isto u Srbiji i u EU, na primer 1 euro. Taj isti proizvod u EU sad kosta 1,22 evra. U Srbiji to sad kosta 199 dinar, tj oko 1.7 evra. Kome se isplati proizvodnja, nek javi.

Ne želim da budem prepotentan ali kako već dugo pokušavam da pratim misli g. Lazića, autora ovog teksta - to mi prosto ne polazi za rukom jer prostu ali sveobuhvatnu društvenu pojavu prestavlja preširoko i kompleksno. Takođe, stihijska je potreba da se u svakom prilogu o proizvodnji bilo čega ubaci pojam "klimatske promene" što meni upućuje na populistički način sagledavanja koji meni ne prija - ako pišeš o nečemu sa željom da obuhvatiš što veći auditorijum, praktično pišeš o ničemu. Nadam se da će se ovo protumačiti kao konstruktivna kritika a ne moja prepotentnost.

Kupci u Srbiji su sada osudjeni na mleko sa dozvoljenim 5x vecim nivoima aflatoxina od EU. Nema veze, potrujte nas, bolje nismo ni zasluzili

Текст је добар, као и сваки текст господина Лазића. Али проблем наше пољопривреде није у јаком динару. И Швајцарска има јак франак, све јачи и јачи па има јаку ппривреду. Нарочито добру и квалитетну пољопривреду.
Упоредо са овим тексом на порталу 021 се налази и текст о томе да Исланд обнавља преговоре о уласку у ЕУ. Један од услова за улазак у ЕУ је и прихватање евра када се за то остваре услови. Један од услова је и стабилна валута те државе. Сетите се ссамо хиперинфлације из 1993. и инфлације из осамдесетих. Најзначајнија реформа Анте Марковића била је стабилан и конвертибилан динар.
Иначе, купујем млеко и млечне производе искључиво домаћих произвођача.

@Realista
A ti pročitaj do kraja pa onda pametuj. Videćeš da je čovek to sve i rekao

Свака част, свака ти је на месту. Такође, одакле су узимани ови подаци, гдје су извори?

Nemoj biti prepotentan i prestajati da čitaš čim ti se nešto ne sviđa. Autor upravo ističe politiku kao uzrok nevolja uzgajivača stoke i to mnogo dublje sagledano nego što ti promišljaš.

Jedini glasački list koji se broji je novčanica. Odgovornost svakog od nas pojedinačno mora da se pokaže pri kupovini proizvoda. Moramo da kupujemo domaće!!!

Prestao sam da čitam kod "klimatskih promena". Da li cela Evropa, Bliski Istok, Kina i Amerike nemaju klimatske promene već je samo srbija zahvaćena? Kako onda ostali imaju povoljniju poljoprivrednu proizvodnju (neki i u stanju potpunog rata) dok srbi ne umeju da proizvedu to isto po istoj ceni u apsolutnom miru? Problem nije klima, već politika, koja u srbiji znači samo korupciju, nesposobnost i nebrigu a to je gore od svih klimatskih promena zajedno. Vidimo to na primeru izgoja i trgovine thc drogom iz kanabisa, koja cveta na "otvorenom balkanu" i niko se ne buni osim TOK-a ponekad ali i to će se vrlo brzo rešiti. Do naroda je, do vlasti je a tek negde oko 12 mesta ispod do klimatskih promena (koje, recimo, u 18. i 19. veku nisu bile problem u Vojvodini, za vreme Marije Terezije, kad nije bila srpska).