Problem sa mlekom: Foliranje ne pomaže
Danima uzgajivači mlečnih goveda blokiraju puteve i ključne raskrsnice po Srbiji, mlekarima su se priključili i drugi poljoprivrednici, pa je protest obuhvatio sve seljaštvo.
Foto: Pixabay
Inicijalni povod za duge demonstracije je nagli priliv mleka i maslaca iz inostranstva koji nižim cenama potiskuju domaće. Nalet agrouvoza je izraženiji duže vreme, ali je poslednje dve-tri sezone dostigao nezapamćene razmere.
Nevolja je po seljake tim veća što se podudara sa tri uzastopne izrazito loše poljoprivredne sezone, te činjenicom da su se istovremeno u velikoj meri ispoljile i posledice uzrokovane klimatskim promenama.
Tako su srpski seljaci došli u situaciju da ne znaju šta će sa tri miliona tona viška pšenice nalagerovanih poslednjih godina, baš kao što i strahuju kako kukuruz, bespomoćan na "tropske noći", bezmalo svake godine doživljava nalet parazita i biva zaražen, a što se ispoljava u vidu prekomerne količine aflatoksina u mleku.
Evropljanima suženo tržište
I tako, nakon svega, sada dolazi u pitanje uzgoj mlečnih goveda, delatnost koja čini osnov boravka na selu. Zastoj ili, daleko bilo, nestajanje ove aktivnosti direktno vodi napuštanju života u ruralnom ambijentu.
Ratarstvo veoma lako i efikasno može da se obavlja dolaskom zemljodelaca iz grada da obave oranje, sejanje ili žetvu, ali uzgoj stoke zahteva kontinuiranu brigu 24 časa dnevno. Time, naravno, i neposredno prisustvo uzgajivača u svakom trenutku. Po zahtevnosti i naporu koji se ulaže, posao se poredi sa rudarskim.
Otkud da su evropski trgovci tako naglo navalili baš na siromašno srpsko tržište? Neposredan razlog je u sporovima koji su iskrsli između Evropske unije sa SAD, odnosno Kinom, a koji su rezultovali drastično smanjenim plasmanom na tradicionalna izvozna tržišta evropskih mlekara.
Širom Unije je ogroman višak i tamošnji trgovci jurnuli su svuda gde su mogli, pa i na omaleno srpsko tržište. Kako su subvencije u Uniji neuporedivo više nego u Srbiji, nije čudo što im je cena niža, pa tako potiskuju mleko iz domaće proizvodnje.
Kako je pre bezmalo dve decenije Srbija sa EU potpisala ugovor o bescarinskom tržištu, mogućnosti države Srbije da reaguje carinom ili prelevmanima su ograničene i moguće su samo ako se dokaže da preterani uvoz direktno vodi smanjenju domaće proizvodnje.
Pročitaj još
Pad domaće potrošnje
Nakon promena dvehiljaditih godina i otvaranja prema evropskom tržištu, Srbija je transformisala nekadašnji uzgoj tradicionalne stoke i dobijanje dve ili dve i po hiljade litara mleka po kravi.
Prešla je na uzgoj mnogo rasnijeg krda i sada srpski seljak proizvede i po sedam, osam hiljada litara mleka po grlu. Naravno, od nekadašnjih dva miliona stoke spalo se na cirka 970 hiljada koliko je zabeleženo na agrarnom popisu 2015. godine.
Ono što brine je potonji pad broja stoke, na 700.000 za samo desetak sezona. Tako je domaća proizvodnja mleka od cirka 1,65 milijardi tona spala na 1,4 milijarde, a lane je plasirano još manje za 70.000.
Međutim, izvoz je sa prošlogodišnjih 41.000 uvećan na 53.000 tona mleka, pa je pad domaće produkcije zapravo posledica pada domaće potrošnje. I tu se ne možemo pohvaliti, trošimo 190 litara po glavi stanovnika, dok, poređenja radi, Finci popiju 450, Danci 380, Holanđani 350, Nemci 330, Česi 320 litara.
Lane smo mleka i pavlake izvezli u vrednosti 16,3 miliona evra, a uvezli u vrednosti 28,2 miliona evra. Očito da cena mleka iz domaćeg uzgoja nije konkurentna na evropskom tržištu. Međutim, ako se uračuna i izvoz sira, onda je vrednost našeg inoplasmana oko 203, naspram uvoza u iznosu od 190 miliona evra. Dakle, pozitivni smo, baš kao i u razmeni hrane koju smo lane izvezli u vrednosti od 3,1 milijarde evra, dok smo uvoz platili 2,9 milijardi.
Srbija je agrarna država
Međutim, upravo poslednji primer ukazuje na problem. Pre petnaestak godina naš izvozni suficit je premašivao milijardu evra i smatralo se da srpska poljoprivreda ima potencijal i za dvostruko veći. Sada vidimo da je došlo do bitnog pogoršanja, odnosno činjenica je da srpski kupci mnogo više nego ranije kupuju hranu poreklom iz inostranstva.
To je porazno za agrarnu državu kakva je Srbija i stoga treba razmotriti zašto je došlo do obrta. Lane smo uvezli mleka, većinom preko sira, u visini od oko 48.000 tona, dok smo pre desetak sezona godišnje uvozili ispod 12.000 tona i to jasno pokazuje da smo postali traženo tržište.
Svakako da je iznenadna zatvorenost američkog i kineskog tržišta evropsku robu usmerila na sve ostale, pre svega obližnje regije. Ali lak i profitabilan ulazak na srpsko tržište omogućava i monetarna politika države Srbije - precenjen kurs dinara čini srpsku robu skupom u inostranstvu, baš kao što inostrana roba na ovdašnjem tržištu postaje mnogo jeftinija.
To što domaća agrarna proizvodnja stagnira, potom opada, umnogome je posledica i "jake" domaće valute. Jednostavno, monetarna politika države Srbije doprinosi da srpski proizvođač postaje sve skuplji.
Državna ulaganja
Treba uočiti i činjenicu da nam je mleko nekonkurentno za izvoz, dok nam je prerađeno u sir i te kako profitabilno. Ova činjenica nam jasno pokazuje da je središte problema baš u uzgoju stoke, odnosno stočna hrana je preskupa, a i troškovi veterinarske zaštite nisu mali i svake godine se uvećavaju. To nam pokazuje da problemi sa profitabilnošću leže prvenstveno u proizvodnji stočne hrane.
Kako izaći iz nevolja? Nagli priliv inostrane robe samo je maksimalno razotkrio slabosti srpskog agrara, što se ispoljava kao preskupa proizvodnja čak i osnovnih ratarskih useva. Svakako da će uvođenje prelevmana na uvoz tvrdih sireva mnogo uticati da suzbije pravi nalet inostrane hrane, ali na duži rok najznačajnije je domaći agrar, sam uzgoj stočne hrane, dovesti na nivo evropske profitabilnosti.
To je moguće samo ako država poljoprivredu uvrsti među prioritete i počne ozbiljnije da ulaže u ovu granu, počevši od dogradnje kanalske mreže i snažnog subvencionisanja navodnjavanja. Potrebno je i podsticati otvaranje prerađivačkih pogona po selima i manjim varošicama kako bi se proširio spisak delatnosti kojima se bavi "čovek sa sela". Neophodno je seoskim žiteljima poboljšati dostupnost zdravstvene zaštite, baš kao i mogućnosti obrazovanja, te kulturno-zabavnog života u lokalnoj zajednici.
Korektna monetarna politika
Bez modernizacije i povećanog standarda života po selima i manjim gradićima teško da će ljudi uopšte ostajati da žive na selu i bave se stočarstvom. Naravno, monetarna politika bi morala da bude ne populistička, već na podjednaku korist za sve građane. Danas poljoprivredni proizvođači žestoko trpe.
Posledice su uvećanje površina pod pšenicom na cirka 600.000 hektara, mada bi bilo dovoljno i upola manje, ali se seljak za žito odlučuje zbog skromnih ulaganja. Jednostavnije kazano, najmanje gubi na pšenici. Opada i povrtarska proizvodnja kroz koju su na srpsko selo tradicionalno dolazile moderne tehnologije uzgoja, baš kao što su pojedine delatnosti, poput uzgoja lekovitog bilja, gotovo iščezle sa ovdašnjih polja.
Na pogoršanje uslova za poljoprivrednu proizvodnju seljak je reagovao odbrambeno: usmerio se na osnovne useve i tako drastično umanjio troškove. Sve zarad cilja da nekako preživi. Druge ambicije odložene su za neka bolja vremena i za vreme prema selu korektnije politike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
0
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
1
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
16
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
4
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
7
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
6
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
"Energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala": Građani pred novim poskupljenjima?
24.03.2026.•
1
Energetska kriza će sasvim sigurno imati određeni uticaj na nivo inflacije u Srbiji, rekao je za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta Nikola Fabris.
Đedović Handanović u obilasku pumpi: Dizel bi prema tržišnim uslovima bio 270, a građani ga plaćaju 212 dinara
24.03.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas, prilikom obilaska više pumpi između Beograda i Smederevske Palanke, da je snabdevenost na malim i velikim pumpama redovna.
Danas ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Šta podrazumeva transakcija i gde bi legle pare?
24.03.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala je novu operativnu licencu NIS do 17. aprila, a danas, 24. marta ističe rok za podaju ruskog udela u toj kompaniji.
APR uveo virtuelnog agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja
24.03.2026.•
1
Agencija za privredne registre (APR) uvela je novi kanal komunikacije - interaktivnog virtuelnog APR agenta za brže rešavanje tehničkih pitanja pri korišćenju eUsluga.
Propadaju transportna preduzeća u Srbiji: Samo od početka godine zatvoreno 258 firmi
24.03.2026.•
16
Od početka godine u Srbiji je zatvoreno ukupno 258 transportnih firmi.
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
29
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
3
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Komentari 32
dacic
nemasna voda al zato cena masna
Poljoprivrednik
Thomas
Vidim da se u komentarima pitaju koja su rešenja za aflatoksin, loš kvalitet poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica od kojih problem zapravo i kreće. Caka je u tome što zemlje, posebno centralne i zapadne Evrope, nemaju taj problem sa mikotoksinima jer im je klima drugačija tj imaju mnogo veći i bolji raspored padavina. Da li bi sistem za navodnjavanje rešio naš problem? Verovatno samo delimično. Države poput Kalifornije ili Španije koje su zasnovale poljoprivredu na besomučnom navodnjavanju njiva iz reka sad imaju problem sa presušenim rekama. Ne bi se trebalo isključivo oslanjati na to, već sad vidimo šta nam se dešava leti u nekim regionima gde nema ni pijaće vode. Šta je onda rešenje? Menjanje i prilagođavanje poljoprivrede uslovima sušne klime. To znači drugačiji način obrade zemljišta, ali i korišćenje drugih vrsta i sorti umesto ovih koje gajimo sad. Za to je potrebno da se potpuno promeni skoro sve - obrazovanje u poljoprivrednim školama, obuka stručnjaka u zemljama koje su se već prilagodile suvoj klimi, podrška poljoprivrednicima u primeni novih znanja, subvencioniranje nabavke mašina potrebnih za taj novi način poljoprivrede, poljoprivredne stručne službe koje će pomagati u tranziciji na nove tehnike proizvodnje, promene navika potrošača... To su sve dugoročne strategije. Na žalost mislim da je svima jasno koliko u našem (nefunkcionalnom) sistemu to u ovom momentu deluje praktično nemoguće
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar