Problem sa mlekom: Foliranje ne pomaže
Danima uzgajivači mlečnih goveda blokiraju puteve i ključne raskrsnice po Srbiji, mlekarima su se priključili i drugi poljoprivrednici, pa je protest obuhvatio sve seljaštvo.
Foto: Pixabay
Inicijalni povod za duge demonstracije je nagli priliv mleka i maslaca iz inostranstva koji nižim cenama potiskuju domaće. Nalet agrouvoza je izraženiji duže vreme, ali je poslednje dve-tri sezone dostigao nezapamćene razmere.
Nevolja je po seljake tim veća što se podudara sa tri uzastopne izrazito loše poljoprivredne sezone, te činjenicom da su se istovremeno u velikoj meri ispoljile i posledice uzrokovane klimatskim promenama.
Tako su srpski seljaci došli u situaciju da ne znaju šta će sa tri miliona tona viška pšenice nalagerovanih poslednjih godina, baš kao što i strahuju kako kukuruz, bespomoćan na "tropske noći", bezmalo svake godine doživljava nalet parazita i biva zaražen, a što se ispoljava u vidu prekomerne količine aflatoksina u mleku.
Evropljanima suženo tržište
I tako, nakon svega, sada dolazi u pitanje uzgoj mlečnih goveda, delatnost koja čini osnov boravka na selu. Zastoj ili, daleko bilo, nestajanje ove aktivnosti direktno vodi napuštanju života u ruralnom ambijentu.
Ratarstvo veoma lako i efikasno može da se obavlja dolaskom zemljodelaca iz grada da obave oranje, sejanje ili žetvu, ali uzgoj stoke zahteva kontinuiranu brigu 24 časa dnevno. Time, naravno, i neposredno prisustvo uzgajivača u svakom trenutku. Po zahtevnosti i naporu koji se ulaže, posao se poredi sa rudarskim.
Otkud da su evropski trgovci tako naglo navalili baš na siromašno srpsko tržište? Neposredan razlog je u sporovima koji su iskrsli između Evropske unije sa SAD, odnosno Kinom, a koji su rezultovali drastično smanjenim plasmanom na tradicionalna izvozna tržišta evropskih mlekara.
Širom Unije je ogroman višak i tamošnji trgovci jurnuli su svuda gde su mogli, pa i na omaleno srpsko tržište. Kako su subvencije u Uniji neuporedivo više nego u Srbiji, nije čudo što im je cena niža, pa tako potiskuju mleko iz domaće proizvodnje.
Kako je pre bezmalo dve decenije Srbija sa EU potpisala ugovor o bescarinskom tržištu, mogućnosti države Srbije da reaguje carinom ili prelevmanima su ograničene i moguće su samo ako se dokaže da preterani uvoz direktno vodi smanjenju domaće proizvodnje.
Pročitaj još
Pad domaće potrošnje
Nakon promena dvehiljaditih godina i otvaranja prema evropskom tržištu, Srbija je transformisala nekadašnji uzgoj tradicionalne stoke i dobijanje dve ili dve i po hiljade litara mleka po kravi.
Prešla je na uzgoj mnogo rasnijeg krda i sada srpski seljak proizvede i po sedam, osam hiljada litara mleka po grlu. Naravno, od nekadašnjih dva miliona stoke spalo se na cirka 970 hiljada koliko je zabeleženo na agrarnom popisu 2015. godine.
Ono što brine je potonji pad broja stoke, na 700.000 za samo desetak sezona. Tako je domaća proizvodnja mleka od cirka 1,65 milijardi tona spala na 1,4 milijarde, a lane je plasirano još manje za 70.000.
Međutim, izvoz je sa prošlogodišnjih 41.000 uvećan na 53.000 tona mleka, pa je pad domaće produkcije zapravo posledica pada domaće potrošnje. I tu se ne možemo pohvaliti, trošimo 190 litara po glavi stanovnika, dok, poređenja radi, Finci popiju 450, Danci 380, Holanđani 350, Nemci 330, Česi 320 litara.
Lane smo mleka i pavlake izvezli u vrednosti 16,3 miliona evra, a uvezli u vrednosti 28,2 miliona evra. Očito da cena mleka iz domaćeg uzgoja nije konkurentna na evropskom tržištu. Međutim, ako se uračuna i izvoz sira, onda je vrednost našeg inoplasmana oko 203, naspram uvoza u iznosu od 190 miliona evra. Dakle, pozitivni smo, baš kao i u razmeni hrane koju smo lane izvezli u vrednosti od 3,1 milijarde evra, dok smo uvoz platili 2,9 milijardi.
Srbija je agrarna država
Međutim, upravo poslednji primer ukazuje na problem. Pre petnaestak godina naš izvozni suficit je premašivao milijardu evra i smatralo se da srpska poljoprivreda ima potencijal i za dvostruko veći. Sada vidimo da je došlo do bitnog pogoršanja, odnosno činjenica je da srpski kupci mnogo više nego ranije kupuju hranu poreklom iz inostranstva.
To je porazno za agrarnu državu kakva je Srbija i stoga treba razmotriti zašto je došlo do obrta. Lane smo uvezli mleka, većinom preko sira, u visini od oko 48.000 tona, dok smo pre desetak sezona godišnje uvozili ispod 12.000 tona i to jasno pokazuje da smo postali traženo tržište.
Svakako da je iznenadna zatvorenost američkog i kineskog tržišta evropsku robu usmerila na sve ostale, pre svega obližnje regije. Ali lak i profitabilan ulazak na srpsko tržište omogućava i monetarna politika države Srbije - precenjen kurs dinara čini srpsku robu skupom u inostranstvu, baš kao što inostrana roba na ovdašnjem tržištu postaje mnogo jeftinija.
To što domaća agrarna proizvodnja stagnira, potom opada, umnogome je posledica i "jake" domaće valute. Jednostavno, monetarna politika države Srbije doprinosi da srpski proizvođač postaje sve skuplji.
Državna ulaganja
Treba uočiti i činjenicu da nam je mleko nekonkurentno za izvoz, dok nam je prerađeno u sir i te kako profitabilno. Ova činjenica nam jasno pokazuje da je središte problema baš u uzgoju stoke, odnosno stočna hrana je preskupa, a i troškovi veterinarske zaštite nisu mali i svake godine se uvećavaju. To nam pokazuje da problemi sa profitabilnošću leže prvenstveno u proizvodnji stočne hrane.
Kako izaći iz nevolja? Nagli priliv inostrane robe samo je maksimalno razotkrio slabosti srpskog agrara, što se ispoljava kao preskupa proizvodnja čak i osnovnih ratarskih useva. Svakako da će uvođenje prelevmana na uvoz tvrdih sireva mnogo uticati da suzbije pravi nalet inostrane hrane, ali na duži rok najznačajnije je domaći agrar, sam uzgoj stočne hrane, dovesti na nivo evropske profitabilnosti.
To je moguće samo ako država poljoprivredu uvrsti među prioritete i počne ozbiljnije da ulaže u ovu granu, počevši od dogradnje kanalske mreže i snažnog subvencionisanja navodnjavanja. Potrebno je i podsticati otvaranje prerađivačkih pogona po selima i manjim varošicama kako bi se proširio spisak delatnosti kojima se bavi "čovek sa sela". Neophodno je seoskim žiteljima poboljšati dostupnost zdravstvene zaštite, baš kao i mogućnosti obrazovanja, te kulturno-zabavnog života u lokalnoj zajednici.
Korektna monetarna politika
Bez modernizacije i povećanog standarda života po selima i manjim gradićima teško da će ljudi uopšte ostajati da žive na selu i bave se stočarstvom. Naravno, monetarna politika bi morala da bude ne populistička, već na podjednaku korist za sve građane. Danas poljoprivredni proizvođači žestoko trpe.
Posledice su uvećanje površina pod pšenicom na cirka 600.000 hektara, mada bi bilo dovoljno i upola manje, ali se seljak za žito odlučuje zbog skromnih ulaganja. Jednostavnije kazano, najmanje gubi na pšenici. Opada i povrtarska proizvodnja kroz koju su na srpsko selo tradicionalno dolazile moderne tehnologije uzgoja, baš kao što su pojedine delatnosti, poput uzgoja lekovitog bilja, gotovo iščezle sa ovdašnjih polja.
Na pogoršanje uslova za poljoprivrednu proizvodnju seljak je reagovao odbrambeno: usmerio se na osnovne useve i tako drastično umanjio troškove. Sve zarad cilja da nekako preživi. Druge ambicije odložene su za neka bolja vremena i za vreme prema selu korektnije politike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
35
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
1
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
6
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
42
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
46
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
17
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
3
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
15
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Majska muka seljaka u Srbiji
11.05.2026.•
7
Maj je u našim krajevima najlepši mesec, temperatura je prijatna, sunce nas obasjava, u gradovima ljudi satima šetaju parkovima, uz reku.
"Da li će stadion u okviru Expo-a biti dovoljno korišćen": Ekonomista o isplativosti megalomanskog projekta
11.05.2026.•
50
Megaprojekti poput Expo-a retko kad ostaju u okvirima planiranog budžeta, dok se njihovi pravi efekti mere tek godinama nakon završetka manifestacije.
Građani u vrzinom kolu sa keš kreditima: Zadužuju se da bi otplatili dugove i preživeli
10.05.2026.•
24
Novac na računu za samo nekoliko sati uvek zvuči primamljivo. Bilo da planirate letovanje, renoviranje stana ili samo krpite rupe u budžetu, odlazak po brzu gotovinu za neke je postao redovan finansijski potez.
Komentari 32
dacic
nemasna voda al zato cena masna
Poljoprivrednik
Thomas
Vidim da se u komentarima pitaju koja su rešenja za aflatoksin, loš kvalitet poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica od kojih problem zapravo i kreće. Caka je u tome što zemlje, posebno centralne i zapadne Evrope, nemaju taj problem sa mikotoksinima jer im je klima drugačija tj imaju mnogo veći i bolji raspored padavina. Da li bi sistem za navodnjavanje rešio naš problem? Verovatno samo delimično. Države poput Kalifornije ili Španije koje su zasnovale poljoprivredu na besomučnom navodnjavanju njiva iz reka sad imaju problem sa presušenim rekama. Ne bi se trebalo isključivo oslanjati na to, već sad vidimo šta nam se dešava leti u nekim regionima gde nema ni pijaće vode. Šta je onda rešenje? Menjanje i prilagođavanje poljoprivrede uslovima sušne klime. To znači drugačiji način obrade zemljišta, ali i korišćenje drugih vrsta i sorti umesto ovih koje gajimo sad. Za to je potrebno da se potpuno promeni skoro sve - obrazovanje u poljoprivrednim školama, obuka stručnjaka u zemljama koje su se već prilagodile suvoj klimi, podrška poljoprivrednicima u primeni novih znanja, subvencioniranje nabavke mašina potrebnih za taj novi način poljoprivrede, poljoprivredne stručne službe koje će pomagati u tranziciji na nove tehnike proizvodnje, promene navika potrošača... To su sve dugoročne strategije. Na žalost mislim da je svima jasno koliko u našem (nefunkcionalnom) sistemu to u ovom momentu deluje praktično nemoguće
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar