Problem sa mlekom: Foliranje ne pomaže
Danima uzgajivači mlečnih goveda blokiraju puteve i ključne raskrsnice po Srbiji, mlekarima su se priključili i drugi poljoprivrednici, pa je protest obuhvatio sve seljaštvo.
Inicijalni povod za duge demonstracije je nagli priliv mleka i maslaca iz inostranstva koji nižim cenama potiskuju domaće. Nalet agrouvoza je izraženiji duže vreme, ali je poslednje dve-tri sezone dostigao nezapamćene razmere.
Nevolja je po seljake tim veća što se podudara sa tri uzastopne izrazito loše poljoprivredne sezone, te činjenicom da su se istovremeno u velikoj meri ispoljile i posledice uzrokovane klimatskim promenama.
Tako su srpski seljaci došli u situaciju da ne znaju šta će sa tri miliona tona viška pšenice nalagerovanih poslednjih godina, baš kao što i strahuju kako kukuruz, bespomoćan na "tropske noći", bezmalo svake godine doživljava nalet parazita i biva zaražen, a što se ispoljava u vidu prekomerne količine aflatoksina u mleku.
Evropljanima suženo tržište
I tako, nakon svega, sada dolazi u pitanje uzgoj mlečnih goveda, delatnost koja čini osnov boravka na selu. Zastoj ili, daleko bilo, nestajanje ove aktivnosti direktno vodi napuštanju života u ruralnom ambijentu.
Ratarstvo veoma lako i efikasno može da se obavlja dolaskom zemljodelaca iz grada da obave oranje, sejanje ili žetvu, ali uzgoj stoke zahteva kontinuiranu brigu 24 časa dnevno. Time, naravno, i neposredno prisustvo uzgajivača u svakom trenutku. Po zahtevnosti i naporu koji se ulaže, posao se poredi sa rudarskim.
Otkud da su evropski trgovci tako naglo navalili baš na siromašno srpsko tržište? Neposredan razlog je u sporovima koji su iskrsli između Evropske unije sa SAD, odnosno Kinom, a koji su rezultovali drastično smanjenim plasmanom na tradicionalna izvozna tržišta evropskih mlekara.
Širom Unije je ogroman višak i tamošnji trgovci jurnuli su svuda gde su mogli, pa i na omaleno srpsko tržište. Kako su subvencije u Uniji neuporedivo više nego u Srbiji, nije čudo što im je cena niža, pa tako potiskuju mleko iz domaće proizvodnje.
Kako je pre bezmalo dve decenije Srbija sa EU potpisala ugovor o bescarinskom tržištu, mogućnosti države Srbije da reaguje carinom ili prelevmanima su ograničene i moguće su samo ako se dokaže da preterani uvoz direktno vodi smanjenju domaće proizvodnje.
Pročitaj još
Pad domaće potrošnje
Nakon promena dvehiljaditih godina i otvaranja prema evropskom tržištu, Srbija je transformisala nekadašnji uzgoj tradicionalne stoke i dobijanje dve ili dve i po hiljade litara mleka po kravi.
Prešla je na uzgoj mnogo rasnijeg krda i sada srpski seljak proizvede i po sedam, osam hiljada litara mleka po grlu. Naravno, od nekadašnjih dva miliona stoke spalo se na cirka 970 hiljada koliko je zabeleženo na agrarnom popisu 2015. godine.
Ono što brine je potonji pad broja stoke, na 700.000 za samo desetak sezona. Tako je domaća proizvodnja mleka od cirka 1,65 milijardi tona spala na 1,4 milijarde, a lane je plasirano još manje za 70.000.
Međutim, izvoz je sa prošlogodišnjih 41.000 uvećan na 53.000 tona mleka, pa je pad domaće produkcije zapravo posledica pada domaće potrošnje. I tu se ne možemo pohvaliti, trošimo 190 litara po glavi stanovnika, dok, poređenja radi, Finci popiju 450, Danci 380, Holanđani 350, Nemci 330, Česi 320 litara.
Lane smo mleka i pavlake izvezli u vrednosti 16,3 miliona evra, a uvezli u vrednosti 28,2 miliona evra. Očito da cena mleka iz domaćeg uzgoja nije konkurentna na evropskom tržištu. Međutim, ako se uračuna i izvoz sira, onda je vrednost našeg inoplasmana oko 203, naspram uvoza u iznosu od 190 miliona evra. Dakle, pozitivni smo, baš kao i u razmeni hrane koju smo lane izvezli u vrednosti od 3,1 milijarde evra, dok smo uvoz platili 2,9 milijardi.
Srbija je agrarna država
Međutim, upravo poslednji primer ukazuje na problem. Pre petnaestak godina naš izvozni suficit je premašivao milijardu evra i smatralo se da srpska poljoprivreda ima potencijal i za dvostruko veći. Sada vidimo da je došlo do bitnog pogoršanja, odnosno činjenica je da srpski kupci mnogo više nego ranije kupuju hranu poreklom iz inostranstva.
To je porazno za agrarnu državu kakva je Srbija i stoga treba razmotriti zašto je došlo do obrta. Lane smo uvezli mleka, većinom preko sira, u visini od oko 48.000 tona, dok smo pre desetak sezona godišnje uvozili ispod 12.000 tona i to jasno pokazuje da smo postali traženo tržište.
Svakako da je iznenadna zatvorenost američkog i kineskog tržišta evropsku robu usmerila na sve ostale, pre svega obližnje regije. Ali lak i profitabilan ulazak na srpsko tržište omogućava i monetarna politika države Srbije - precenjen kurs dinara čini srpsku robu skupom u inostranstvu, baš kao što inostrana roba na ovdašnjem tržištu postaje mnogo jeftinija.
To što domaća agrarna proizvodnja stagnira, potom opada, umnogome je posledica i "jake" domaće valute. Jednostavno, monetarna politika države Srbije doprinosi da srpski proizvođač postaje sve skuplji.
Državna ulaganja
Treba uočiti i činjenicu da nam je mleko nekonkurentno za izvoz, dok nam je prerađeno u sir i te kako profitabilno. Ova činjenica nam jasno pokazuje da je središte problema baš u uzgoju stoke, odnosno stočna hrana je preskupa, a i troškovi veterinarske zaštite nisu mali i svake godine se uvećavaju. To nam pokazuje da problemi sa profitabilnošću leže prvenstveno u proizvodnji stočne hrane.
Kako izaći iz nevolja? Nagli priliv inostrane robe samo je maksimalno razotkrio slabosti srpskog agrara, što se ispoljava kao preskupa proizvodnja čak i osnovnih ratarskih useva. Svakako da će uvođenje prelevmana na uvoz tvrdih sireva mnogo uticati da suzbije pravi nalet inostrane hrane, ali na duži rok najznačajnije je domaći agrar, sam uzgoj stočne hrane, dovesti na nivo evropske profitabilnosti.
To je moguće samo ako država poljoprivredu uvrsti među prioritete i počne ozbiljnije da ulaže u ovu granu, počevši od dogradnje kanalske mreže i snažnog subvencionisanja navodnjavanja. Potrebno je i podsticati otvaranje prerađivačkih pogona po selima i manjim varošicama kako bi se proširio spisak delatnosti kojima se bavi "čovek sa sela". Neophodno je seoskim žiteljima poboljšati dostupnost zdravstvene zaštite, baš kao i mogućnosti obrazovanja, te kulturno-zabavnog života u lokalnoj zajednici.
Korektna monetarna politika
Bez modernizacije i povećanog standarda života po selima i manjim gradićima teško da će ljudi uopšte ostajati da žive na selu i bave se stočarstvom. Naravno, monetarna politika bi morala da bude ne populistička, već na podjednaku korist za sve građane. Danas poljoprivredni proizvođači žestoko trpe.
Posledice su uvećanje površina pod pšenicom na cirka 600.000 hektara, mada bi bilo dovoljno i upola manje, ali se seljak za žito odlučuje zbog skromnih ulaganja. Jednostavnije kazano, najmanje gubi na pšenici. Opada i povrtarska proizvodnja kroz koju su na srpsko selo tradicionalno dolazile moderne tehnologije uzgoja, baš kao što su pojedine delatnosti, poput uzgoja lekovitog bilja, gotovo iščezle sa ovdašnjih polja.
Na pogoršanje uslova za poljoprivrednu proizvodnju seljak je reagovao odbrambeno: usmerio se na osnovne useve i tako drastično umanjio troškove. Sve zarad cilja da nekako preživi. Druge ambicije odložene su za neka bolja vremena i za vreme prema selu korektnije politike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
15
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
38
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
4
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Izmene zakona o zaštiti potrošača za ugostitelje: Jasnija naplata dodatnih usluga
12.08.2026.•
4
Od 1. avgusta nova pravila za ugostitelje donose jasniji okvir za formiranje cena i naplatu dodatnih usluga.
Telefon, računar ili bela tehnika su vam se pokvarili? Nova platforma nalazi servise za vas u rekordnom roku
12.08.2026.•
0
Traženje servisa za pokvareni uređaj često oduzima vreme, a platforma FixUp omogućava da se jednim zahtevom kontaktira više servisa i na jednom mestu uporede njihove ponude, cene i rokovi popravke.
Rekordne devizne rezerve Srbije: Na kraju jula iznosile 30,5 milijardi evra
11.08.2026.•
11
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju jula ove godine iznosile oko 30,5 milijardi evra i u odnosu na kraj juna povećane su za 893 miliona evra, saopštila je danas NBS.
SPC, Expo, sportski savezi: Na šta Srbija troši milione iz budžetske rezerve?
11.08.2026.•
2
Vlada Srbije je od početka 2026. godine donela više od 130 rešenja o upotrebi novca iz budžetske rezerve, pokazuje analiza Radija slobodne Evrope (RSE).
Kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama
10.08.2026.•
3
Prodaja električnih automobila kineskih proizvođača u Evropi od januara do maja dostigla je rekordni nivo uprkos visokim carinama, što dodatno pojačava pritisak na evropsku automobilsku industriju.
Cene u hotelima i restoranima u Vojvodini porasle više nego na republičkom nivou
10.08.2026.•
11
Ugostiteljske usluge su u julu ove godine bile za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Vozači kamiona Zapadnog Balkana u utorak o problemu ograničenog boravka u Šengen zoni
10.08.2026.•
3
Profesionalni vozači kamiona u međunarodnom transportu iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije održaće sastanak sutra, 11. avgusta.
Bez dogovora: Sindikati pitaju gde se izgubilo obećanje da će minimalac biti 650 evra, a prosečna plata 1.400
10.08.2026.•
23
Trenutna minimalna zarada u Srbiji iznosi 550 evra, a na današnjem sastanku država je predložila povećanje na 600 evra.
Život u Srbiji: Što se tiče standarda - standardno siromaštvo
10.08.2026.•
27
Više od godinu i po dana živi se u atmosferi svakodnevnih protesta i izliva nezadovoljstva.
Holandska banka: Ekstremne vrućine mogu da izbrišu rast EU
10.08.2026.•
1
Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da ponište značajan deo očekivanog ovogodišnjeg ekonomskog rasta u regionu, upozorila je holandska banka Triodos u novom izveštaju.
Počinju pregovori o minimalnoj zaradi: Koliki je minimalac u drugim zemljama
10.08.2026.•
9
Pregovori vlade Srbije, poslodavaca i reprezentativnih sindikata o minimalnoj zaradi za 2027, koja bi prema obećanjima predsednika Vučića, trebalo da iznosi 650 evra, počinju danas, 10. avgusta.
MP Team Prevodi - sudski tumači u Novom Sadu: Overeni prevodi na više od 20 jezika
10.08.2026.•
0
MP Team Prevodi okuplja ovlašćene sudske tumače i stručne prevodioce sa višedecenijskim iskustvom koji pružaju brze, tačne i poverljive prevode, uz uslugu prilagođenu potrebama klijenata iz cele Vojvodine i Srbije.
Komentari 32
dacic
nemasna voda al zato cena masna
Poljoprivrednik
Thomas
Vidim da se u komentarima pitaju koja su rešenja za aflatoksin, loš kvalitet poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica od kojih problem zapravo i kreće. Caka je u tome što zemlje, posebno centralne i zapadne Evrope, nemaju taj problem sa mikotoksinima jer im je klima drugačija tj imaju mnogo veći i bolji raspored padavina. Da li bi sistem za navodnjavanje rešio naš problem? Verovatno samo delimično. Države poput Kalifornije ili Španije koje su zasnovale poljoprivredu na besomučnom navodnjavanju njiva iz reka sad imaju problem sa presušenim rekama. Ne bi se trebalo isključivo oslanjati na to, već sad vidimo šta nam se dešava leti u nekim regionima gde nema ni pijaće vode. Šta je onda rešenje? Menjanje i prilagođavanje poljoprivrede uslovima sušne klime. To znači drugačiji način obrade zemljišta, ali i korišćenje drugih vrsta i sorti umesto ovih koje gajimo sad. Za to je potrebno da se potpuno promeni skoro sve - obrazovanje u poljoprivrednim školama, obuka stručnjaka u zemljama koje su se već prilagodile suvoj klimi, podrška poljoprivrednicima u primeni novih znanja, subvencioniranje nabavke mašina potrebnih za taj novi način poljoprivrede, poljoprivredne stručne službe koje će pomagati u tranziciji na nove tehnike proizvodnje, promene navika potrošača... To su sve dugoročne strategije. Na žalost mislim da je svima jasno koliko u našem (nefunkcionalnom) sistemu to u ovom momentu deluje praktično nemoguće
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar