Problem sa mlekom: Foliranje ne pomaže
Danima uzgajivači mlečnih goveda blokiraju puteve i ključne raskrsnice po Srbiji, mlekarima su se priključili i drugi poljoprivrednici, pa je protest obuhvatio sve seljaštvo.
Foto: Pixabay
Inicijalni povod za duge demonstracije je nagli priliv mleka i maslaca iz inostranstva koji nižim cenama potiskuju domaće. Nalet agrouvoza je izraženiji duže vreme, ali je poslednje dve-tri sezone dostigao nezapamćene razmere.
Nevolja je po seljake tim veća što se podudara sa tri uzastopne izrazito loše poljoprivredne sezone, te činjenicom da su se istovremeno u velikoj meri ispoljile i posledice uzrokovane klimatskim promenama.
Tako su srpski seljaci došli u situaciju da ne znaju šta će sa tri miliona tona viška pšenice nalagerovanih poslednjih godina, baš kao što i strahuju kako kukuruz, bespomoćan na "tropske noći", bezmalo svake godine doživljava nalet parazita i biva zaražen, a što se ispoljava u vidu prekomerne količine aflatoksina u mleku.
Evropljanima suženo tržište
I tako, nakon svega, sada dolazi u pitanje uzgoj mlečnih goveda, delatnost koja čini osnov boravka na selu. Zastoj ili, daleko bilo, nestajanje ove aktivnosti direktno vodi napuštanju života u ruralnom ambijentu.
Ratarstvo veoma lako i efikasno može da se obavlja dolaskom zemljodelaca iz grada da obave oranje, sejanje ili žetvu, ali uzgoj stoke zahteva kontinuiranu brigu 24 časa dnevno. Time, naravno, i neposredno prisustvo uzgajivača u svakom trenutku. Po zahtevnosti i naporu koji se ulaže, posao se poredi sa rudarskim.
Otkud da su evropski trgovci tako naglo navalili baš na siromašno srpsko tržište? Neposredan razlog je u sporovima koji su iskrsli između Evropske unije sa SAD, odnosno Kinom, a koji su rezultovali drastično smanjenim plasmanom na tradicionalna izvozna tržišta evropskih mlekara.
Širom Unije je ogroman višak i tamošnji trgovci jurnuli su svuda gde su mogli, pa i na omaleno srpsko tržište. Kako su subvencije u Uniji neuporedivo više nego u Srbiji, nije čudo što im je cena niža, pa tako potiskuju mleko iz domaće proizvodnje.
Kako je pre bezmalo dve decenije Srbija sa EU potpisala ugovor o bescarinskom tržištu, mogućnosti države Srbije da reaguje carinom ili prelevmanima su ograničene i moguće su samo ako se dokaže da preterani uvoz direktno vodi smanjenju domaće proizvodnje.
Pročitaj još
Pad domaće potrošnje
Nakon promena dvehiljaditih godina i otvaranja prema evropskom tržištu, Srbija je transformisala nekadašnji uzgoj tradicionalne stoke i dobijanje dve ili dve i po hiljade litara mleka po kravi.
Prešla je na uzgoj mnogo rasnijeg krda i sada srpski seljak proizvede i po sedam, osam hiljada litara mleka po grlu. Naravno, od nekadašnjih dva miliona stoke spalo se na cirka 970 hiljada koliko je zabeleženo na agrarnom popisu 2015. godine.
Ono što brine je potonji pad broja stoke, na 700.000 za samo desetak sezona. Tako je domaća proizvodnja mleka od cirka 1,65 milijardi tona spala na 1,4 milijarde, a lane je plasirano još manje za 70.000.
Međutim, izvoz je sa prošlogodišnjih 41.000 uvećan na 53.000 tona mleka, pa je pad domaće produkcije zapravo posledica pada domaće potrošnje. I tu se ne možemo pohvaliti, trošimo 190 litara po glavi stanovnika, dok, poređenja radi, Finci popiju 450, Danci 380, Holanđani 350, Nemci 330, Česi 320 litara.
Lane smo mleka i pavlake izvezli u vrednosti 16,3 miliona evra, a uvezli u vrednosti 28,2 miliona evra. Očito da cena mleka iz domaćeg uzgoja nije konkurentna na evropskom tržištu. Međutim, ako se uračuna i izvoz sira, onda je vrednost našeg inoplasmana oko 203, naspram uvoza u iznosu od 190 miliona evra. Dakle, pozitivni smo, baš kao i u razmeni hrane koju smo lane izvezli u vrednosti od 3,1 milijarde evra, dok smo uvoz platili 2,9 milijardi.
Srbija je agrarna država
Međutim, upravo poslednji primer ukazuje na problem. Pre petnaestak godina naš izvozni suficit je premašivao milijardu evra i smatralo se da srpska poljoprivreda ima potencijal i za dvostruko veći. Sada vidimo da je došlo do bitnog pogoršanja, odnosno činjenica je da srpski kupci mnogo više nego ranije kupuju hranu poreklom iz inostranstva.
To je porazno za agrarnu državu kakva je Srbija i stoga treba razmotriti zašto je došlo do obrta. Lane smo uvezli mleka, većinom preko sira, u visini od oko 48.000 tona, dok smo pre desetak sezona godišnje uvozili ispod 12.000 tona i to jasno pokazuje da smo postali traženo tržište.
Svakako da je iznenadna zatvorenost američkog i kineskog tržišta evropsku robu usmerila na sve ostale, pre svega obližnje regije. Ali lak i profitabilan ulazak na srpsko tržište omogućava i monetarna politika države Srbije - precenjen kurs dinara čini srpsku robu skupom u inostranstvu, baš kao što inostrana roba na ovdašnjem tržištu postaje mnogo jeftinija.
To što domaća agrarna proizvodnja stagnira, potom opada, umnogome je posledica i "jake" domaće valute. Jednostavno, monetarna politika države Srbije doprinosi da srpski proizvođač postaje sve skuplji.
Državna ulaganja
Treba uočiti i činjenicu da nam je mleko nekonkurentno za izvoz, dok nam je prerađeno u sir i te kako profitabilno. Ova činjenica nam jasno pokazuje da je središte problema baš u uzgoju stoke, odnosno stočna hrana je preskupa, a i troškovi veterinarske zaštite nisu mali i svake godine se uvećavaju. To nam pokazuje da problemi sa profitabilnošću leže prvenstveno u proizvodnji stočne hrane.
Kako izaći iz nevolja? Nagli priliv inostrane robe samo je maksimalno razotkrio slabosti srpskog agrara, što se ispoljava kao preskupa proizvodnja čak i osnovnih ratarskih useva. Svakako da će uvođenje prelevmana na uvoz tvrdih sireva mnogo uticati da suzbije pravi nalet inostrane hrane, ali na duži rok najznačajnije je domaći agrar, sam uzgoj stočne hrane, dovesti na nivo evropske profitabilnosti.
To je moguće samo ako država poljoprivredu uvrsti među prioritete i počne ozbiljnije da ulaže u ovu granu, počevši od dogradnje kanalske mreže i snažnog subvencionisanja navodnjavanja. Potrebno je i podsticati otvaranje prerađivačkih pogona po selima i manjim varošicama kako bi se proširio spisak delatnosti kojima se bavi "čovek sa sela". Neophodno je seoskim žiteljima poboljšati dostupnost zdravstvene zaštite, baš kao i mogućnosti obrazovanja, te kulturno-zabavnog života u lokalnoj zajednici.
Korektna monetarna politika
Bez modernizacije i povećanog standarda života po selima i manjim gradićima teško da će ljudi uopšte ostajati da žive na selu i bave se stočarstvom. Naravno, monetarna politika bi morala da bude ne populistička, već na podjednaku korist za sve građane. Danas poljoprivredni proizvođači žestoko trpe.
Posledice su uvećanje površina pod pšenicom na cirka 600.000 hektara, mada bi bilo dovoljno i upola manje, ali se seljak za žito odlučuje zbog skromnih ulaganja. Jednostavnije kazano, najmanje gubi na pšenici. Opada i povrtarska proizvodnja kroz koju su na srpsko selo tradicionalno dolazile moderne tehnologije uzgoja, baš kao što su pojedine delatnosti, poput uzgoja lekovitog bilja, gotovo iščezle sa ovdašnjih polja.
Na pogoršanje uslova za poljoprivrednu proizvodnju seljak je reagovao odbrambeno: usmerio se na osnovne useve i tako drastično umanjio troškove. Sve zarad cilja da nekako preživi. Druge ambicije odložene su za neka bolja vremena i za vreme prema selu korektnije politike.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
7
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
5
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
6
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Komentari 32
dacic
nemasna voda al zato cena masna
Poljoprivrednik
Thomas
Vidim da se u komentarima pitaju koja su rešenja za aflatoksin, loš kvalitet poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica od kojih problem zapravo i kreće. Caka je u tome što zemlje, posebno centralne i zapadne Evrope, nemaju taj problem sa mikotoksinima jer im je klima drugačija tj imaju mnogo veći i bolji raspored padavina. Da li bi sistem za navodnjavanje rešio naš problem? Verovatno samo delimično. Države poput Kalifornije ili Španije koje su zasnovale poljoprivredu na besomučnom navodnjavanju njiva iz reka sad imaju problem sa presušenim rekama. Ne bi se trebalo isključivo oslanjati na to, već sad vidimo šta nam se dešava leti u nekim regionima gde nema ni pijaće vode. Šta je onda rešenje? Menjanje i prilagođavanje poljoprivrede uslovima sušne klime. To znači drugačiji način obrade zemljišta, ali i korišćenje drugih vrsta i sorti umesto ovih koje gajimo sad. Za to je potrebno da se potpuno promeni skoro sve - obrazovanje u poljoprivrednim školama, obuka stručnjaka u zemljama koje su se već prilagodile suvoj klimi, podrška poljoprivrednicima u primeni novih znanja, subvencioniranje nabavke mašina potrebnih za taj novi način poljoprivrede, poljoprivredne stručne službe koje će pomagati u tranziciji na nove tehnike proizvodnje, promene navika potrošača... To su sve dugoročne strategije. Na žalost mislim da je svima jasno koliko u našem (nefunkcionalnom) sistemu to u ovom momentu deluje praktično nemoguće
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar