Zapanjujuća brutalnost koju je Srbija videla na snimku sigurnosne kamere ispred kladionice u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu može navesti na pogrešan zaključak, piše za Dojče vele sociolog Dario Hajrić.

Na današnji dan nastala je jedna od najpotresnijih pesama Mikloša Radnotija.

Bila je izvrsna glumica, to su znali svi ljubitelji domaćeg filma, a kakvo je neobično i krhko biće bila videla je jedna mala novosadska ekipa koja je davne 2004. godine sa Sonjom putovala na Sarajevo film festival, prebrodivši na tom putu gromovima okupanu Romaniju, neumoljivu carinsku kontrolu i poslovično potkupljive sebisamovažne policajce na ulasku u Sarajevo.

Kada je septembra prošle godine francuski predsednik Makron predložio da u srednjeročnom periodu Evropska unija ne razmatra prijem država sa Zapadnog Balkana, već da samo sa svakom od njih sačini obiman trgovački sporazum, bilo je pitanje dana kada će neki drugi svetski centar moći pojačati prisustvo na zapaljivom "Buretu baruta".

Obično izazak birača i zaokruživanje listića razrešava napetiju političku sutuaciju. Glasači obave dužnost i pokaže se koja je ponuđena opcija zadobila poverenje građana. Još kada je brojnost izišlih zadovoljavajuća, nema osnova ne prihvatiti volju naroda.

Novosadski vajar Nikola Macura od oružja uspeva da napravi instrumente, ratne pokliče istorije pretvara u muziku. Njegov projekat "From Noise to Sound" je relevantno umetničko delo koje dubinski šeta žmarce telom, uznemiruje, budi zapitanost, prosvetljuje, budi nadu, a nastalo je s idejom da propita destruktivnost društva u kojem živimo.

"Moć izbora je najveća moć, jer on - izbor - jeste sloboda. Većina hrli u krdo, samoubijajući svoju slobodu. Retki shvataju da su samo munja, i da ne smeju svoju oluju presedeti u mraku, jer su zauvek nedogodivi", kaže Darko Cvijetić, autor dva grandiozna romana "Šindlerov lift" i "Što na podu spavaš".

Dok iz najrazvijenih i najbogatijih država sveta nedeljama slušamo zluradosti na račun vakcine protiv kovid 19 osmišljene u ruskom institutu "Gamalej", iz Argentine je stigla poruka da se u pronalasku vidi nada za bolju budućnost čovečanstva i izražena je spremnost da se u ovoj državi odvijaju dalja istraživanja na razvoju i nove vakcine i one koje se priprema na univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji.

"Kafauponoć", DJ Lag i "nekud", samo su neka od mnogih muzičkih lica Novog Sada. Iza njih stoje Petar Samii, Vladimir Sekulić, Ivan Čkonjević, Miloš Martinov i Marko. Evo priče o njima...

Njene grafike su mali prozor u pupak sveta, silazak i penjanje istovremeno u sfere dokučive samo strpljivom oku. One imaju katarzičan, terapeutski učinak na gledaoca. Daju mogućnost "cut" iz ove naše realnosti i "paste" u neku drugu, u kojoj je bitan trenutak, deo, insert, detalj. Zastati i videti.

Svakom čoveku potrebno je mesto koje ga čeka, bilo u vidu prostora, knjige, čoveka, ideje. To mesto je u nama, kaže autorka ubitačno dobrog romana u stihu "Nemaju sve kuće dvorište" i dodaje da je uvek nedostatak ljubavi razlog zašto osećamo prazninu, ali i razlog da se osećamo kao da smo prenatrpani svega.

Poetski brevijar "Ono što smo bili" precizna je arhiva našeg musavog prezenta koja hrabri da pomislimo da bismo morali i mogli bolje i drugačije da živimo. Napisao ga je pesnik koji je sve svoje od reči svojih sazidao.

Bilo bi logično da se u vreme velikih izazova pred kojima se našla Srbija domaća javnost upita, pa i uzbuni, protiv sporovoznog formiranja nove vlade.

"Ovo je neka nova realnost", kaže u intervju za 021.rs Fejmi Daut, snimatelj makedonskog remek dela "Medena zemlja", koji se u martu uputio u rizični Vuhan kako bi snimao film o virusu koji je okupirao naše živote proteklih nekoliko meseci, a čiji je radni naziv - "Sezona pakla u Vuhanu".

Performer Kristian al-Droubi i njegov drug Aleksandar Denić već pet meseci se nalaze u karantinu u Indiji. Zajedno sa četrdesetak građana obratio se Vladi Srbije za pomoć, ali odgovor nisu dobili. U međuvremenu, bacaju petarde oko kuće kako bi oterali divlje zveri.

Život je nepredvidljiva pojava koja iza svakog ugla uglavnom donosi neku "nezaravnjenu krivulju". Tišine na koje čovek katkad naiđe, retke su i dragocene. Evo priče o jednoj takvoj, u kojoj su oplenačke noći jednog detinjstva isplele današnje kafe u ponoć.

Za stare Grke Olimpijske igre su bile svetinja, prekidali su ratove kako bi omogućili nadmetanje atleta.

U danima dok su trajali protesti u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i drugim gradovima gledali smo na desetine video snimaka koji dokumentuju prekomernu upotrebu sile policije, ali i neidentifikovana lica koja su nasilna prema demonstrantima, policiji i imovini.

Otkako su poslednji protesti izbili u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić je pokušavao da pronađe krivce svuda, pa i van granica zemlje, samo da ga ozbiljniji "detektivski rad" ne bi doveo do Andrićevog venca. Popularna meta je tako i Hrvatska, pa i mediji koji iz susedne zemlje izveštavaju o događanjima u Srbiji.

Terapiju iglama počeo je da uči sa osam godina od svog dede koreanskog porekla koji je sa pet zlatnih igala lečio celo mesto. Kada su počeli da naviru i ljudi iz okoline, deda je žbice od bicikla morao da inauguriše u igle.