Autor Zoran Strika

Godina 2023. je tek u malim naznakama davala nadu i ohrabrivala.

Promene u Srbiji neće doneti Dragan Đilas i Marinika Tepić. Vučiću je bilo potrebno da opozicija samo jednom pogreši, nakon čega bi samo potvrđivao tuđu grešku.

Grad je kao mačka koja prede. Kada spustite dlan na tlo osetite vibraciju.

Bacimo li pogled na čuveni restoran "Atina" u centru grada, videćemo sliku Novog Sada. Fasada drži, iznutra je rasulo.

"Nisam nostalgičar koji tvrdi da je sve ono što je bilo ranije bilo dobro, jer nije, ali nestanak dobrih stvari se možda najbolje vidi u Novom Sadu", kaže u intervjuu za 021.rs Radomir Lazović.

Ponekad nam je potrebno malo tuđe sreće da bismo se i mi osetili ispunjenima. Jedino lepota ima smisla. Pa ako je i patetika, neka je.

Sve što postoji i radi za Srpsku naprednu stranku angažovalo je sopstvene kognitivne sposobnosti da bi nam predočilo zbog čega su izbori sudbinski. Zbog čega, u stvari, Srbija ne sme da stane.

U ime oca i sina, srpskih radikala i još srpskijih naprednjaka, proevropske opozicije i desnice koja će državu da "tvori", praznika demokratije, va slavu i čest, jedne, dve, tri ili pet kolona.

Dve ulice u centru grada, Laze Telečkog i Njegoševa, oslikavaju duh vremena u Novom Sadu. No, čak i njihova moć "glavnog toka" nam malo pomaže u traganju za identitetom grada.

Ukoliko neko želi da mentalno kazni sebe, ošteti mozak za večnost i dobije nagon za samopovređivanjem, slobodno može da posluša govor predsednika opštine Novi Kneževac.