Deceniju posle objave čuvenog romana Žila Verna Put oko sveta za 80 dana, Englez je krenuo na putovanje u želji da obiđe svet.
Međutim, za razliku od junaka Vernove knjige, koji je putovao vozom i brodom, Tomas Stivens je odlučio da se upusti u avanturu biciklom.
Njegovo putovanje je počelo 1884. godine i trajalo više od dve godine.
Po povratku kući, napisao je knjigu Put oko sveta na bicikli (Around the World on a Bicycle).
U toj knjizi, koja je privukla veliku pažnju širom sveta, detaljno je opisao sve što je video na njegovom putovanju po Severnoj Americi, Evropi i Aziji.
Stivens, koji je rođen u Engleskoj 1871. godine, preselio se u Sjedinjene Države (SAD) kada je imao 17 godina.
Nije bio sportista, ali je mnogo voleo biciklizam koji se u to vreme smatrao aristokratskim hobijem.
Prema rečima američkog pisca i filmskog stvaraoca Roberta Ajzenberga, Stivens je postao toliko popularan jer je „bio običan čovek koji je uvek išao dalje i bio dovoljno motivisan da njegov cilj i ostvari".
U početku mu je cilj bio da proputuje severnoamerički kontinent, što je i uspeo, vozeći bicikl od San Franciska do Bostona za pet meseci.
Posle tog poduhvata, popularni časopis o biciklizmu ponudio mu je sponzorstvo, pa je Stivens odlučio da krene na put oko sveta.
U aprilu 1884. godine isplovio je iz Čikaga ka Engleskoj.
Pošto je prešao kontinentalni deo Evrope, biciklom je proputovao Tursku, Iran, Indiju, Kinu, i Japan.
Stivensov bicikl bio je veoma drugačiji od savremenih modela.
Vozio je težak model poznat kao peni-farting, sa velikim prednjim točkom i znatno manjim zadnjim.
Navodno je nosio samo neophodne stvari - donji veš, pištolj, pončo koji je služio i kao šator, i rezervnu gumu.
Stivens je u Istanbul stigao u leto 1885. godine, gde je tokom meseca Ramazana odseo u hotelu u Galati, istorijskom delu grada.
Istanbul je opisao kao „jedan od najkosmopolitskijih gradova na svetu", ističući raznolikost njegovih stanovnika, ulica i odevnih stilova.
Dočarao je živopisne noćne prizore, kada su sporedne ulice osvetljavale isključivo kafane, dok su ljudi hodali držeći lampe u rukama.
Pisao je i o ženama koje su u posebnim prostorima u tramvajima i na trajektima skidale velove i pušile.
Stivens je čak sastavio i svojevrsni vodič za obilazak grada, po njegovoj ruti.
„Popodnevna šetnja Istanbulom sa vodičem obuhvata Arheološki muzej, džamiju Aja Sofiju, Muzej kostima, Filoksenovu cisternu (cisternu 1001 stuba), grobnicu sultana Mahmuda, nadaleko čuvenu Kapali čaršiju (Veliki bazar), Novu džamiju (Yeni Cami), kulu Galatu, i mauzolej sultana Sulejmana Veličanstvenog".
U njegovim zapisima pominjao je i ples derviša, kao i raskošne domove bogatih istanbulskih porodica.
Na putovanju tokom meseca Ramazana, bio je oduševljen arhitekturom Osmanskog carstva, kao i svečanim svetlima postavljenim između minareta džamija.
Na jednoj od tura je naišao na gardu tadašnjeg sultana Abdula Hamida II, koji se danas smatra jednom od najkontroverznijih ličnosti u turskoj istoriji.
„Moj cilj da vidim sultanovo lice je ostvaren, ali to je bio samo kratak pogled".
U Izmitskom zalivu, jednom od vodećih industrijskih regiona Turske, zapisao je da su „sela okrečena u belo i da su prelepa u suton" .
Na putevima regiona Centralne Anadolije naišao je na nomadski kurdski kamp.
Njihova gostoljubivost ostavila je snažan utisak na njega.
Poglavara kurdske zajednice koja ga je ugostila, opisao je kao „dostojanstvenog šeika koji puši nargilu".
Pisao je i o hrani koja mu je ponuđena, kao i o ležaju koji mu je pripremljen bez da je to zatražio.
U skladu sa Stivensovim razmišljanjima o raznolikosti Turske, u njegovim zapisima se pominje i jeremenski sveštenik koji mu je za srećan put darovao Bibliju.
U Iranu, Stivens je izvesno vreme proveo u Teheranu kao gost šaha Nasera al Dina.
Na periferiji Teherana zastao je da se divi Kulama tišine, drevnim građevinama u kojima su se ostavljala tela sledbenika zoroastrizma, religije zasnovane na učenjima Zaratustre, da ih pojedu lešinari, jer se verovalo da bi sahranjivanje zagadilo zemlju.
Zabeležio je da je vatra Zaratustre odavno ugašena, a da kule stoje da svedoče o drevnoj religiji.
Posle Irana, Stivens se uputio ka Avganistanu.
Međutim, nije uspeo da uđe u zemlju, pa je brodom prešao Kaspijsko more do Bakua, današnje prestonice Azerbejdžana, a odatle je vozom stigao u Batumi, u današnjoj Gruziji.
Zatim je brodom doplovio do indijskog grada Kalkute.
U zapisima je mnogo hvalio Tadž Mahal.
I mada se žalio na nesnosne vrućine, primetio je da su prizori i boje koje je tamo video bili njegovi omiljeni do tog trenutka putovanja.
Odatle je otišao u Hongkong, a zatim u Kinu.
Krajnje odredište njegovog putovanja bio je grad Jokohama u Japanu.
Tamo je Stivens sreo meštane za koje je napisao da imaju „uglađeno ponašanje" i da su „vedrog duha".
„Oni su bliži rešenju zagonetke kako živeti srećno nego bilo koji drugi narod", zaapisao je.
Posebno ga je zadivila i ljubav japanske dece prema učenju.
Upravo u Jokohami je 1886. godine završio putovanje koje je ukupno trajalo dve godine i osam meseci.
Prema njegovom proračunu, biciklom je prešao oko 22.000 kilometara, čime je, kako se smatra, postao prvi čovek koji je biciklom obišao svet.
Putopisne beleške je prvo objavljivao u nastavcima u časopisu, a zatim ih je sabrao i objavio knjigu 1887. godine.
Pogledajte video: Spas za stare bicikle
Iako je zajednice koje je sretao na putu često opisivao s divljenjem, Stivens se istovremeno služio i brojnim klišeima tipičnim za to doba.
Ljude koje je sretao neretko je opisivao kao „polucivilizovane", „prljave" i „neuke".
„Karakteristično stanje uma prosečnog jermenskog seljaka je duboko neznanje, nerazumevanje i tvrdoglavost, i osećanje očaja i beznadežnosti", zapisao je tokom u Turskoj.
Prema rečima turskog pisca Ajdana Čelika, koji proučava Stivensove zapise sa putovanja po Turskoj, on je, kao i mnogi putnici u to vreme, kulture i ljude na Istoka posmatrao stereotipno.
Međutim, pisac Robert Ajzenberg smatra da se Stivensov pogled menjao kako je putovanje odmicalo.
„On, naravno, govori iz strogo kulturološk perspektive. Ima taj tipični viktorijanski kriterijum", rekao je Ajzenberg.
„Ali kada stigne do Tadž Mahala i zaista mu se divi, toliko je impresioniran arhitekturom i umetnošću da prvi put ne pravi poređenje ni sa čim drugim.
„Potpuno je njime očaran".
Priče Stivensa, kao prvog čoveka koji je biciklom obišao svet, bile su izuzetno tražene u Engleskoj i SAD-u.
Njegovi zapisi su, prema mišljenju istraživača, u velikoj meri oblikovali pogled na ostatak sveta mnogih Amerikanaca u to vreme.
Stivensov život je nadahnuo i mlade američke avanturiste Vilijama Zahtlebena i Tomasa Alena, koji su takođe biciklom putovali u Istanbul.
Pored svega toga, Ajdan Čelik smatra da je Stivensovo najvažnije nasleđe njegov značajan doprinos popularizaciji putovanja na dva točka, koje je opisao kao svojevrsnu „biciklističku revoluciju".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
NS u ❤️
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar