Ježevi, pored šmrkanja, gunđanja i hrkanja, možda i međusobno komuniciraju, ukazuju naučnici koji su otkrili raspon sluha ovih životinja.
Ova stvorenja čuju zvukove na mnogo višoj frekvenciji od ljudi.
Oni možda signaliziraju jedni drugima tonove koje ljudi jednostavno ne mogu da čuju.
Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Biology Letters, moglo bi da bude „prekretnica“ za životinju čija je populacija u opadanju u Velikoj Britaniji i Evropi, ukazuje Sofi Rasmusen iz okfsordskog Univerziteta.
Najnovija analiza bi mogla da pomogne naučnicima i da shvate kako da zaštite životinje od stresnih zvukova kada su u centrima za spasavanje.
Mogli bi i da razviju sredstva za odbijanje zvuka kako bi odvratili ježeve od približavanja mašinama koje mogu da ih ubiju, kao što su automobili, kosilice za travu ili trimeri.
„Želela sam da istražim da li bi bilo moguće napraviti ciljane zvučne odbijače za ježeve, jer se njihova populacija smanjuje širom Evrope.
„Zato smo prvi put počeli da merimo sluh evropskog ježa“, kaže doktorka Rasmusen.
Ljudi mogu da čuju do 20 kiloherca (kHz), a svi zvuci iznad su ultrazvuk.
Mačke čuju do 45 kHz, dok se raspon pasa proteže do 65 kHz.
Kada su napravili 3D model ježevog uha, naučnici su otkrili da ono ima čvrst lanac kostiju koji omogućava efikasan prolaz visokofrekventnih zvukova, slično onom što rade slepi miševi koji lociraju zvuk.
„Neverovatno je, jer nam ova studija omogućava da zapravo napravimo ciljane odbijače zvuka koji ne bi smetali ni nama ni našim kućnim ljubimcima“, dodaje profesorka.
Procenjuje se da hiljade ježeva svake godine pogine u saobraćajnim nesrećama u Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama.
Međunarodna unija za zaštitu prirode ovu životinju svrstava u klasu gotovo ugroženih vrsta.
Profesorka Rasmusen se nada da će sarađivati sa kompanijama kako bi potencijalno mogli da naprave audio uređaje pomoću kojih bi odvraćali ježeve od automobila i kosilica za travu.
Neki automobili već imaju ugrađene uređaje za odvraćanje velikih životinja, poput jelena.
Ultrazvučni zvižduci su „široko dostupni“ potrošačima, kažu iz Društva proizvođača i trgovaca motora (SMMT).
„Ova studija sugeriše da bi pomoću njih mogla da se obezbedi veća zaštita ježevima na našim putevima, ali su potrebna detaljnija istraživanja kako bi se razumela njihova efikasnost“, izjavio je Majk Hoz, izvršni direktor SMMT-a, za BBC.
Rasmusen ukazuje da su potrebna dodatna istraživanja i kako bi se razumelo koji specifični zvuci bi odbijali ježeve.
„Da li se plaše vriske ili bi to trebalo da bude kao pulsirajući zvuk?“, pita se.
Važno je i da se ove životinje ne odvraćaju od bašta, koje su postale neophodno stanište, jer seoski prostor postaje manje pogodan.
Rasmusen kaže da najnovija analiza pomaže da saznamo mnogo više o audio svetu ježa.
Hiljade ovih životinja se svake godine odvodi u centre za spasavanje u Velikoj Britaniji gde bi mogli da budu izloženi stresnim zvucima, poput zujanja mašina koje ljudi ne mogu da čuju.
Ježevi, moguće je, i međusobno komuniciraju.
„Kada ježevi prolaze jedan pored drugog, možete videti da međusobno komuniciraju, a možda je samo reč o hemijskoj reakciji na mirise.
„Ali zamislite da oni zapravo stalno brbljaju, a mi jednostavno nismo mogli da ih čujemo“, dodaje.
Pogledajte video: Zvuci koje proizvodi čovek ugrožavaju kitove i druge morske životinje
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar