Na vrhuncu sovjetskog ometanja BBC-ja 1970-ih, najtraženije kratkotalasne tranzistore u Sovjetskom Savezu pravila je fabrika VEF u Letoniji, koja je tada bila deo SSSR-a.
Generacije mladih Rusa odrasle su učeći kako da nameste skazaljku sa velikom preciznošću da bi pronašle BBC signal koji je nekako uspeo da se probije pored zavijanja i zviždanja ometača.
Kad biste ga pronašli, otvorio bi vam se čitav prozor u drugi svet - necenzurisane vesti, književnost i zapadnu pop muziku, a sve to uživo iz Londona.
Od kraja 1970-tih, Seva Novgorodcev je upoznavao čitave generacije mladih ljudi u SSSR-u sa zapadnom pop i rok muzikom u njegovoj dugovečnoj muzičkoj emisiji
Ti dani su davno prošli.
Stanice za ometanje su sve ugašene.
Fabrika VEF više ne pravi tranzistore, a Letonija je sada nezavisna zemlja.
Ali od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, informativni prostor u Rusiji počeo je da se sužava.
Nova generacija Rusa sada mora da se bori da bi ostala povezana sa svetom.
A naš tim mora da se bori protiv blokiranja i gašenja interneta da bi mogao da stigne do njih.
Pre četiri godine, moskovska redakcija Ruskog servisa morala je da napusti Rusiju, ali se njen rad nastavlja u izgnanstvu, a njen novi dom, ironijom sudbine, sasvim slučajno je u Letoniji.
Tokom proteklih 80 godina, istorija kao da se neprestano ponavljala.
Uzmite za primer prve radijske vesti Ruskog servisa od 24. marta 1946. godine.
Vesti je pročitala gospođa savršenog imena Sonja - Beti - Horsfol.
Udarna vest bila je o Iranu i tekućim pregovorima o povlačenju sovjetskih snaga posle okupacije tokom rata.
Sada vestima dominira američko-izraelski rat protiv Irana.
Da bismo stigli do publike u Rusiji 2026. godine, moramo da ispričamo priču na mnoštvo načina na velikom broju različitih platformi.
Naša internet stranica je blokirana u Rusiji, kao što su i Jutjub, Instagram, Fejsbuk, TikTok i Vocap.
Aplikacija za slanje poruka Telegram bila je nekada naš jedini necenzurisani put za protok informacija u Rusiju i iz nje.
Ali više nije.
Ovih dana Rusi mogu da stignu do internet stranice BBC-ja i kanala društvenih mreža - i mnogih drugih zabranjenih sajtova - preko VPN-ova (virtuelnih privatnih mreža), koje im omogućavaju da zaobiđu cenzore.
Svi od mladih ljudi do generacije kratkotalasnog radija morali su da nauče kako to da rade.
„Ali šta ćemo da radimo ako počnu da blokiraju VPN-ove i potpuno ugase pristup internetu?", zapitao se jedan iz našeg tima pre neki dan.
To je pitanje koje često postavljamo našim kolegama iz BBC-ja na persijskom, koji sada izveštavaju o ratu protiv njihove zemlje uprkos gotovo potpunoj blokadi interneta u Iranu.
Imamo da naučimo toliko toga od njih - i, sve više, nažalost, toliko toga zajedničkog sa njima.
Morali smo da napustimo Rusiju 2022. godine, zato što više nije bilo bezbedno za zaposlene da nastave da rade.
Protivzakonito je bilo i da 'specijalne vojne operacija' u Ukrajini naziva ratom.
Izvlačenje skoro 50 istraumiranih novinara BBC-ja na ruskom, njihovih porodica i kućnih ljubimaca iz Rusije i prebacivanje u Letoniju sada deluje kao lakši deo muke.
Započinjanje novih života, učenje novog jezika i pronalaženje novih načina da se nastavi sa izveštavanjem o Rusiji od spolja bili su mnogo teži izazovi.
„Ono što je istinski pomoglo je svest o tome da smo svi u ovome zajedno i da možemo da pomognemo jedni drugima“, kaže jedan iz našeg tima.
Ali svi su platili cenu nastavljanja obavljanja poslom.
Niko od njih ne može da putuje bezbedno nazad u Rusiju.
Kuća i porodica su postali nedostižni.
Do ponovnih susreta mora doći u trećim zemljama.
A čak i u izgnanstvu, naše osoblje je i dalje proganjano.
Osmoro njih su vlasti u Rusiji proglasile 'stranim agentima' - od kojih zakon zahteva da stave oznaku na sav njihov objavljeni rad, a ako to ne učine, završiće na sudu i biti novčano kažnjeni, što sve neizbežno vodi do krivičnog gonjenja.
„Ako budem dobio krivični dosije u Rusiji, onda će spisak mesta na kojima mogu bezbedno da se sretnem sa majkom postati još kraći“, rekao mi je jedan kolega pre neki dan.
Već je bilo slučajeva Rusa koji su otkrili prekasno da su na međunarodnim poternicama u zemljama prijateljskim sa Moskvom.
Kad je Ruski servis počeo emitovanje, Vinston Čerčil je istovremeno održao slavni posleratni govor da se nad Istočnom Evropom spušta Gvozdena zavesa.
Digitalna verzija te gvozdene zavese ponovo se spustila 2026. godine.
Postrevolucionarni emigranti i hladnoratovski izgnanici koji su vodili Ruski servis tih ranih radijskih dana, sada su zamenjeni novom generacijom koja nikad nije sanjala da će jednog dana doći red na nju da ode.
„Rusija u kojoj sam odrasla potpuno je nestala“, kaže jedna članica našeg bivšeg moskovskog tima.
„Dok trepneš, nestali su sloboda, mogućnosti i uzbuđenje. Ne želim da razmišljam o tome da se nikad više neću vratiti“, dodaje ona.
„Ali u ovom trenutku je teško verovati u to.“
Rusi očigledno žele više nego što im trenutno pružaju njihovi informativni mediji pod kontrolom države i, posle 80 godina, ja se nadam da bi naša voditeljka koja je pročitala prve vesti gospođa Horsfol bila ponosna kad bi videla koliko njih još veruje BBC-ju.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Džordž Orvel
Zanimljivo je kako je to Rusima falilo književnosti pa su morali Britance da hvataju, verovatno su načitani autori teksta.
Danas, naročito posle svih agresija, genocida i ratnih zločina počinjenih od NATO-a i SAD-a, može se reći da je jedina svrha propagandne mašine iz naslova, da opravda nečoveštvo, utiče na javno mnjenje i "proizvede" saglasnost.
Poenta je da nije BBC išta drugačiji od Sputnika. Pravi novinari izveštavaoci danas u 2026. idu na lica mesta i pričaju sa pravim ljudima o pravim temama i sa iskrenim dobronamernim ciljevima, a ne pokušavaju svakodnevno da izmišljaju nove reči za decu kako bi naslovi članaka na temu najskorijeg genocida ne bi pokazali jasno ko je zločinac.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar