U upečatljivom preokretu sudbine, sada ukrajinski vojnici sa prve linije fronta zovu kući u Kijev da pitaju da li su njihove porodice bezbedne, umesto obrnuto.
„Ljudi sada govore o tome da je Kijev postao grad na prvoj liniji fronta“, kaže Piter Dikinson, koji tamo živi, za BBC Svetski servis .
„Sada je praktično jednako opasno, ako ne i opasnije, biti tu, nego u gradovima koji su geografski direktno na prvoj liniji fronta u ratu.“
Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade raketama i dronovima na ukrajinsku prestonicu i druge velike gradove, gađajući civilne mete, u koje spadaju škole, bolnice, hoteli, data centri, vozovi i mostovi.
Tridesetog septembra, na primer, dronovi su oštetili dve prodavnice nadomak Kijeva.
Narednog dana, dron je pogodio školsku zgradu u četvrti Solomjanski u samoj prestonici, dok se na meti napada u regionu Odese našao poslovni centar.
Osmog oktobra je ruski dron pogodio dvorište škole i vrtića u kijevskom predgrađu Buča.
Rusko Ministarstvo odbrane kaže da su ove civilne zgrade korišćene za pravljenje ili skladištenje oružja i tvrdi da napada samo pogone vojne i odbrambene industrije.
Ali komesar za ljudska prava Ukrajinskog parlamenta (ombudsman) Dmitro Lubinec kaže da je između januara i avgusta u ruskim napadima poginulo ili ranjeno 15.280 civila - 55 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
U jednom od „najpodlijih ruskih udara“ prošle nedelje stradalo je najmanje 25 ljudi, među njima i deca, saopštio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Bombardovanje ukrajinskih gradova bilo je obeležje ovog rata još otkako je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju 2022. godine.
„Ne bih to nazvao zaokretom, nazvao bih to eskalacijom“, kaže za BBC njuz Svetski servis profesor Filips O'Brajen sa Univerziteta Sent Endrjuz.
Ali Dikinson, koji vodi blog Atlantskog saveza Ukraine Alert, kaže da je priroda ovih najnovijih napada drugačija, jer se Kijev sada napada danonoćno.
„To je ogromna pretnja po život, ali ga i izuzetno remeti, zato što to znači da škole ne mogu da rade, firme ne mogu da rade i vlada opšti osećaj stalne neizvesnosti“, kaže on.
Jedan od najupečatljivijih znakova ove eskalacije su udari na mostove na reci Dnjepar koja deli ukrajinsku prestonicu na dva dela, a koje Dikinson naziva „vitalnim arterijama grada“.
Desna obala reke je dom vladinih kancelarija, firmi i većine ekonomskog života glavnog grada, dok levom stranom dominiraju stambene oblasti.
Ne postoje tuneli, samo mostovi, koji održavaju gradski sistem metroa, baš kao i puteve.
I svaki dan milioni ljudi prelaze sa jedne strane na drugu.
Ruski dronovi verovatno nisu dovoljno moćni da unište građevinske konstrukcije velike poput mostova, kaže Dikinson, tako da se čini da je cilj da se izdejstvuje njihovo zatvaranje.
Tempiranje ovih napada takođe je indikativno.
„Da je njihov zadatak prosto bio da onesposobe infrastrukturu, lako su to mogli da urade kasno noću ili u ranim jutarnjim časovima... sa potpuno istim efektom, ali očigledno bez rizika po ljudske živote.
„Ali oni to ne čine, oni to bukvalno rade u vreme špica“, kaže on.
„Vlada utisak da je to veoma, veoma namerna politika.
„Ne možete da objasnite ove napade tvrdnjom da su puka kolateralna šteta ili da su to nekako legitimni vojni ciljevi.“
Zelenski je za Fajnenšel tajms rekao da „Rusi nisu mogli da ih okupiraju" i da „zato sada izvode masivne napade i masovna ubistva".
„I, naravno, žele da napadnu naše mostove i, kako shvatamo, naše data centre, internet, mrežu mobilne telefonije, bolnice, vrtiće, škole, univerzitete - sve.
„Oni žele da ljudi pobegnu iz gradova.“
„Znamo na osnovu obaveštajnih podataka i od nekih ljudi oko Putina da je Putin početkom septembra rekao: 'Ne igra se više po pravilima.'“
Zelenski misli da Putin želi da „učini Ukrajinu nepodnošljivom za život civila što je više moguće, posebno sad kad dolazi zima“, kaže O'Brajen.
A u zemlji u kojoj temperatura ume da padne na minus 20 stepeni Celzijusovih, uskraćivanje gradovima grejanja i vode, isključivanje nuklearnih elektrana iz mreže, može izuzetno da oteža život.
Pogledajte video: Ruski napadi na mostove u Kijevu
„Kad sve to stavite na gomilu, namera je da se izvrši toliki politički pritisak na ukrajinsku vladu da pristane na mirovni sporazum u skladu sa ruskim željama“, kaže O'Brajen.
Čini se da je Kijev glavna meta, ali Odesa, Lavov, Dnjepar i Harkov su takođe vrlo verovatne na udaru, „zato što oni žele da napadnu civile gde god je to moguće“.
Jedan od glavnih ciljeva ove inicijative primoravanja civila da „pobegnu iz gradova“ jeste da slomi ukrajinski moral, kaže Dikinson.
„To stvara utisak da je vlada bespomoćna, da vlada ne može da zaštiti ljude“, kaže on, što se Rusija nada da će pojačati pozive za kapitulacijom među narodom.
„Rusija sistematski napada mesta na kojima zna da će ljudi provoditi vreme u toku njihovih svakodnevnih života, želeći da maksimizuju žrtve, rašire strah i izvrše pritisak na ukrajinsko društvo“, objavio je Andrej Sibiha, ukrajinski ministar spoljnih poslova, na Iksu.
Ali postoji i drugi cilj.
„Ako ljudi nisu prisutni, oni ne mogu da rade u fabrikama, ne mogu da proizvode oružje koje je neophodno za odbranu zemlje“, kaže Dikinson.
Bez aktivnih firmi i poreza koji plaćaju, vlada će imati problema da finansira samu sebe.
Sirene za vazdušnu opasnost koje se oglašavaju svakog sata i primoravaju firme da zatvore koštaju Ukrajinu oko 45 miliona dolara, kaže ministar za ekonomiju i ekologiju Aleksandar Kravčenko.
„Ako ljudi borave po bunkerima, poslovanje staje u mestu“, rekao je on Gardijanu.
A Ukrajina je već primorana da traži od saveznika još novca.
Drugi razlog zašto Rusija pojačava ove napade sada prosto je „zato što može“, kaže Dikinson.
Ukrajini je ponestalo municije za njene protivvazdušne raketne sisteme Pejtriot, što je „jedini sistem koji je zaista pouzdan protiv pretnji od balističkih raketa“.
Amerika je jedina zemlja koja ih proizvodi u značajnim količinama, a „Amerikanci i njihovi partneri na Bliskom istoku potrošili su velike količine zaliha u aktuelnom ratu protiv Irana“.
„Neprijatelj nije smanjio proizvodnju nijednog tipa oružja, niti je iscrpeo vlastite zalihe. Naprotiv, on ih samo gomila“, kaže ukrajinski vojni analitičar Aleksandar Kovalenko.
Uz to, od sredine avgusta, Rusija koristi novu klasu dronova na mlazni pogon, „na koji Ukrajina nema odgovor u ovom trenutku.“
Ovi dronovi se kreću dvaput brže, na mnogo većoj nadmorskoj visini, sa mnogo sofisticiranijim alatima za ciljanje i navigaciju, i stoga je mnogo teže presresti ih od njihovih prethodnika koji se kreću uz pomoć propelera.
Rusija je u avgustu poslala 2,850 ovih dronova u napad na Ukrajinu, rekao je portparol ukrajinskih vazduhoplovnih snaga Jurij Ihnat.
Do dvadeset devetog septembra, poslala je još 3.177.
Jedan od najvećih stranih investitora u ukrajinski sektor odbrane, Erik Šmit, bivši šef Gugla, priznaje da su potcenili koliko brzo će Rusija pojačati upotrebu ovih novih dronova.
„Rusija je uspela da navede dron direktno na centralni prozor Službe bezbednosti Ukrajine“, rekao je on Ikonomistu (The Economist).
„To je upozorenje šta su sve ovi sistemi sposobni da urade.“
Zelenski kaže da je „zahvaljujući ukrajinskoj avijaciji, stopa presretanja za dronove na mlazni pogon trenutno oko 50-55 odsto, ponekad 60 odsto.“
Ali dok Ukrajina radi na novim načinima da ih zaustavi - i čini se da u tome ostvaruje napredak, prema O'Brajenu - Rusija ih lansira toliko mnogo da čak i ako 80 odsto njih bude oboreno, „mnogo njih će uspeti da se probije svake noći“.
Dikinson se slaže s tim.
„Realno gledano, biće potrebno mesec-dva, u najboljem slučaju, pre nego što Ukrajina bude u položaju da zaista kontroliše ovu pretnju“, kaže on.
Mada Šmit dodaje da je „najmanje pet ukrajinskih kompanija izradilo rešenja i sada ih testira.“
Ovaj rat je od početka bio trka u tehnološkom naoružanju, gde se čini da nijedna strana ne uspeva da uspostavi odlučnu prednost, kaže Dikinson.
Izazov je ne samo izraditi tu tehnologiju, već i proizvesti je u velikim količinama i obučiti ljude da je koriste.
Ali napad Rusije na civile takođe je u „direktnoj korelaciji“ sa njenim odsustvom napretka na terenu.
Moskva je očekivala brzi rat, kaže Dikinson, a opet se bori, četiri i po godine kasnije, za sela koja su na peške od startne tačke invazije iz februara 2022. godine.
Ruski vojni blogeri govore o škripcu i upadanju u zamku.
„Ogroman broj ljudi gine svakodnevno“, kaže Dikinson.
Putin želi da ostavi utisak da Rusija ostvaruje napredak, kaže penzionisani australijski general Mik Rajan, iz Centra za strateške i međunarodne studije, sa Instituta Louvi, i Instituta za moderno ratovanje američke Vojne akademije.
Pogledajte video: Život pod ruskim napadima u Kijevu
O'Brajen je saglasan.
Bez napredovanja za Rusiju i sa njenim vlastitim problemima sa privredom, vazdušni napadi su „oblast u kojoj oni veruju da mogu da izvrše pritisak“, kaže on.
Ali to „nije strategija države koja veruje samouvereno da se rat odvija u željenom pravcu“.
Putin će ići „onoliko daleko koliko mora“ da bi dobio ovaj rat, kaže O'Brajen, uz dva izuzetka.
On ne očekuje da Putin upotrebi nuklearno oružje, istakavši da bliski partner Rusije Kina to ne želi, ili da napadne čitav grad hemijskim ili biološkim oružjem.
Još nema masovnog egzodusa iz Kijeva, kaže Dikinson, ali porodice razmatraju odlazak tokom zime.
Dikinson ne voli da upotrebljava reč „terorizam“, ali „mislim da nema drugog načina da se opiše ovo".
„To je čista teroristička taktika... ljude učiniti uznemirenim, osujećenim i na ivici.
„I polazi im (Rusima) za za rukom.“
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar