Od prvih okupljanja na fakultetima do tektonskih promena u Srbiji.
Nekoliko dana posle pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima 25. oktobra, razgovaram sa tri mlade žene koje sam upoznala tokom protesta i studentskih blokada.
Dve godine kasnije, sve tri su srećne, ponosne na sve što su uradile zajedno sa ostalima i kažu da su iz korena promenile stav - sada vide budućnost u vlastitoj zemlji.
„Uvek mi je u glavi bilo - ako ovde ne uspem, a verovatno neću, jer ko još zapošljava istoričare umetnosti, mogu da odem u neku drugu zemlju“, kaže mi Mina Radovanović, plavokosa devojka koja mi se urezala u pamćenje po cegeru punom knjiga.
Tokom protesta, njen stav se drastično promenio.
„Počela sam da odbacujem ideju da ovde ne može da bude bolje. Sve te sumnje, loše misli i anksioznost o pitanjima šta ćemo, sada nisu dovoljno velike da umanje entuzijazam“, kaže.
Slično mi kaže i Teodora Rudić, koja je završila Fakultet tehničkih nauka i u vreme protesta paralelno je bila angažovana u akcijama i radila.
„Prvi put osećam da sam deo države u kojoj živim, da nisam protiv nje i da ona nije protiv mene“, kaže za BBC na srpskom.
Odlazak mladih jedan je od najvećih problema zemlje prethodnih godina i decenija, ali je ovogodišnje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazalo tendenciju gotovo polovine da uprkos raznim problemima, poput skupog života i korupcije, ipak ostanu.
Na to je uticao i studentski pokret, pokazalo je isto istraživanje.
Olja Nikolić, koju sam upoznala početkom blokada ispred Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, kao najveću ličnu promenu vidi to što su joj studentski protesti pomogli da se i ona probudi i trgne.
„Srećna sam zbog pobede Studentske liste i ponosna na sve što smo uradili“, kaže dve godine kasnije za BBC na srpskom.
Antivladine i antikorupcijske demonstracije počele su posle pogibije 16 ljudi u pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024, iz njih se izrodila Studentska lista, koja je pobedila Srpsku naprednu stranku na vanrednim parlamentarnim izborima.
Vest o prvom napadu na studente i profesore ispred FDU-a u Beogradu 22. novembra 2024, Olju Nikolić je zatekla u Rumuniji, gde je bila na gostovanju.
Među napadnutima bio je i njen prijatelj.
„Bilo mi je logično da im se priključim, da saznam šta se dogodilo i da zajedno vidimo šta ćemo dalje“, kaže.
Prva reakcija bila je drugarska - i njena i većine kolega, opisuje.
Olju, tada studentkinju glume, upoznala sam upravo na blokadama FDU-a, koje su tada trajale oko dva meseca.
Ono što je počelo brigom za prijatelje, ubrzo je, kaže, promenilo „način na koji razume društvo u kojem živi“.
„Znala sam da je stanje u zemlji loše, ali nisam razumela na koji način to utiče na nas, kakve su posledice i koliko je sve povezano.“
Danas to opisuje kao „buđenje iz sna“.
U međuvremenu je diplomirala, a vreme između naša dva razgovora obeležili su protesti, nova prijateljstva, ali i strah i pretnje, kaže ona.
„Bili smo u situacijama za koje nikada nismo mislili da ćemo ih doživeti“, dodaje.
U njoj se, kaže, probudio „neki novi deo“, za koji veruje da postoji u svakome, ali ga je potrebno pokrenuti.
„Mislim da smo to svi osetili.“
Tokom blokada učila je i kako da razgovara sa drugima.
„Svi smo se trudili da nađemo zajednički jezik, da zaista razmišljamo o onome što nam je slično, a ne da se bavimo razlikama među nama.“
Blokade su promenile i tok studiranja.
Nikolić kaže da su morali da obnavljaju godinu, a diplomirala je u februaru 2026.
Kada smo prvi put razgovarale, nije mogla da pretpostavi šta je sve čeka.
„Desili su se trenuci koji su me doslovno preoblikovali“, dodaje, uz uzdah.
Posebno pamti leto 2025, kada su proteste i blokade širom Srbije obeležili sukobi policije i demonstranata, kao i brojna privođenja.
Nekim prizorima je i prisustvovala.
Vodila je i 'FDU dnevnik', emisiju koju su studenti pokrenuli na Jutjubu, nezadovoljni izveštavanjem Radio-televizije Srbije o blokadama i protestima.
„Tada sam na društvenim mrežama primećivala uvredljive poruke, ali to što sam bila izložena na taj način ohrabrilo me je da podignem glas zajedno sa ostalima.
„Mislim da se tako zaista čuva zajednica.“
Među iskustvima koja opisuje kao traumatična je događaj sa protesta ispred Pravnog fakulteta u Beogradu, 2. jula. 2025.
Tada je tokom blokada saobraćaja došlo do ozbiljnih incidenata ispred i oko zgrade Pravnog fakulteta, kada su policijske snage i Žandarmerija intervenisale protiv demonstranata.
Demontranti su tvrdili da je tako narušena autonomija univerziteta i da je policija ušla na fakultet, što je Ministarstvo unutrašnjih poslova negiralo.
Tada je privedeno 23 ljudi.
„U toj gužvi ispao mi je telefon, devojka koja ga je pokupila bila je među privedenima.
„Bilo je to veoma traumatično iskustvo, plašila sam se da bi sadržaj telefona i moji lični podaci mogli da dospeju u javnost“, kaže.
Osećala je napetost i godinu dana kasnije, uoči izbora.
Velika izlaznost na glasanje ju je, kaže, oduševila, a posebno joj znači što su skup i slavlje posle objave rezultata protekli bez nasilja.
Dok pokušava da sagleda prethodne dve godine, najveću promenu vidi u ljudima koji su poželeli da učestvuju u tome.
„Rekla bih da su se desili tektonski pomaci, da se toliko ljudi probudilo i dobilo želju da nešto uradi, da bude bolje.
„To se jasno videlo svih ovih prethodnih meseci.“
Sa Minom Radovanović, mladom istoričarkom umetnosti, razgovarala sam 27. oktobra, posle objave izbornih rezultata i velikog skupa i proslave na beogradskoj Slaviji.
„Ne mogu da verujem da je naša pobuna uspela“, kaže mi.
Početak protesta doživela je sa sličnom nevericom, ali iz drugačijih razloga.
„Konačno se nešto dešavalo, neko je nešto radio, a do tada to nije bilo tako često.
„Uglavnom su sve ranije akcije i protesti izgledali tako da izađemo na ulicu, postojimo malo i raziđemo se“, priseća se Mina.
Ovog puta, kaže, pokrenuli su ih ljudi koji su „imali mnogo toga da izgube - studenti, profesori, nastavnici i učenici.“
Kao doktorandkinja na Filozofskom fakultetu, u početku nije bila sigurna gde pripada i kako može da pomogne.
„Imala sam osećaj da nisam ni baš studentkinja ni profesorka, negde sam između i razmišljam gde mogu da se priključim.“
Jedna od prvih uspomena sa demonstracija koja joj se urezala u pamćenje jeste trenutak kada su okupljeni na protestu uključili bliceve na telefonima.
Datum ne pamti, ali osećaj zajedništva da.
Dok razgovaramo, na Slaviji pristalice Studentske liste proslavljaju pobedu već drugi dan zaredom.
„Ne može da se prođe kroz grad zato što su ljudi srećni“, njen je utisak.
Noći u učionicama, sastanci i planiranje, pa odlazak na posao bez sna - tako Teodora Rudić pamti mesece studentskih blokada.
Završila je Fakultet tehničkih nauka, ali je mnogo vremena provodila na Filozofskom fakultetu.
„Da mi je neko pre pet godina rekao da ću sedeti na fakultetima i raditi celu noć, stvarno mu ne bih verovala.“
Na proteste je išla i ranije, u decembru 2023. i protiv kompanije Rio Tinta, ali su joj „donele nov osećaj pripadnosti“.
Demonstracije protiv Rio Tinta naziv je za više talasa ekoloških protesta protiv planiranog rudnika litijuma u dolini Jadra, kod Loznice.
Rio Tinto je međunarodna rudarska kompanija koja razvija projekat „Jadar“.
Protivnici projekta upozoravali su na moguće posledice po vodu, zemljište, poljoprivredu i zdravlje stanovništva, dok je kompanija tvrdila da projekat može da bude bezbedno sproveden.
Posebno pamti žene i mlade devojke koje su učestvovale u protestima.
„Mislim da je veoma bitno što su ljudi videli koliko su žene jake i sposobne“, kaže ona.
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Miloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar