Bitkoin ide na Ko$ovo ravno
Mada je od pre petnaestak dana na Kosovu zabranjeno rudarenje kriptovaluta, ovaj biznis je na severu regije mnogo rašireniji nego što bi se moglo zaključiti na osnovu više od 460 zaplenjenih uređaja.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Energetska kriza i izrazit nedostatak struje prinudile su vlast na Kosovu da zabrane proizvodnju digitalnih valuta. Ova, na severu regije, neobično popularna delatnost troši mnogo struje, pri čemu se žitelji koriste svojevrsnim statusom "između Srbije i Kosova" i ne plaćaju obaveze.
Posebno ne struju, bez obzira na to da li, kao do pre nepunih godinu dana, stiže iz Srbije ili, kao što je u poslednje vreme, sa Kosova.
Bogaćenje neplaćanjem
Trenutna vlast na Kosovu je u uslovima velike energetske krize prinuđena da uvozi 40 odsto struje, tokom hladnijih dana i više od toga. Kako je berzanska cena električne energije poslednjih meseci sa nekadašnjih 50 skočila na 220, povremeno i na 350 evra po megavatu, zabrana je očekivana.
Na pitanje nije li efikasnije raditi na poboljšanju naplate, dobro je znati da vlada u Prištini nema potpunu kontrolu nad severom Kosova. Operateri koji upravljaju internetom na severu nisu pod kontrolom kosovske vlasti, pa u Prištini nisu u mogućnosti da detaljnim praćenjem korišćenih mrežnih protokola utvrde koji je uređaj povezan sa rudarenjem kriptovaluta. Drugim rečima, u Prištini nisu u prilici da precizno saznaju o obimu ove delatnosti.
Takođe, vlasti nisu u mogućnosti ni da preko carinske službe saznaju bar broj legalno uvezenih aparata za rudarenje. Ne postoji posebna carinska kategorija za ove naprave, već se registruju pod imenom "uređaj informacione tehnologije", u šta spadaju i kompjuter, grafička karta i još neki aparati. Međutim, ni preciznija evidencija ne bi mnogo pomogla - uređaji se većim delom, nekad novi, nekad polovni, unose iz Srbije, po pravilu zaobilazeći carinu.
Kada izostane oporezivanje
Ipak, nije sporno da se na severu Kosova proizvode kriptovalute, posebno najfrekventnija digitalna lova u upotrebi širom sveta - bitkoin. Stanovnici to i ne kriju, na teresama stanova golim okom mogu se videti umreženi uređaji. U Prištini dugo nisu ništa preduzimali i zato što donedavno nijedan propis nije zabranjivao ovu aktivnost. Proizvodnja digitalnih valuta se tretira kao transfer novca, te bi samo trebalo da se oporezuje rudarenje.
Ali, kada se dogodio nagli skok cene struje, a Kosovo uvozi najmanje dve petine potrošnje, vlast više nije mogla da toleriše da redovne platiše budu opterećene ne samo drastično poskupelim uvozom, već još i plaćanjem za one koji neće da plate, a sami troše količine višestruko iznad proseka. Reč je o privremenoj meri, mada rok trajanja nije određen.
Koliko troši struje uređaj za rudarenje? Radi tako što se stavlja na raspolaganje za registrovanje transakcije bitkoina za šta je potrebno dosta proveravati i računati putem računara. Upravo dužina i trajanje računskih operacija je ono što troši struju. Nadoknada se realizuje sticanjem bitkoina, tačnije hiljaditih delova ove valute, sašija.
Dve vrste uređaja
Postoje dve vrste uređaja za rudarenje, ASIC Miner, koji troši oko 2,2 kilovata za sat rada, i skuplji, moćniji GPU Minings čija je časovna potrošnja oko 1,7 kilovata. Cena novih aparata je između pet i sedam hiljada evra. Da bi se posao isplatio, mora što duže da se radi, i po 18 sati dnevno. Naravno, za to vreme za uređajem se menjaju ljudi. Proizilazi da je potrošnja struje oko 33 kilovata dnevno, odnosno 1.000 mesečno, čija je cena 65 evra. No, kada se struja uvozi, cena se uvećava i do 350 evra.
Procenjuje se da je prosečna zarada jednog neumreženog uređaja oko 300 evra. Kako bi se brže i efikasnije proizvodilo, radi se umrežavanje i nema ozbiljnijeg "rudara" koji nema povezanih najmanje pet-šest sprava. Ovim se efikasnost uvećava, a finansijski efekat se uvećava 450 evra po aparatu. No, kako se potrošnja struje većim delom odvija u takozvanoj "crvenoj zoni", cena u Srbiji po megavatu dostiže i 130 evra. Posao je pristojno isplativ i kada se obaveze redovno plaćaju, a kada se poseduje više umreženih uređaja i plaćanje struje izbegne, zarada postaje velika.
Uvećana potrošnja struje
U prvom naletu, kosovske službe su sakupile 462 uređaja. I same su svesne da je to tek delić onoga što po selima u okolini Kosovske Mitrovice neprekidno funkcioniše. U Odboru za privredu Skupštine Kosova se barata sa brojem od 10.000 uređaja za rudarenje i smatra se da se "izrudareni" bitkoini prevedu u realne valute (evro, dolar) preko neobjašnjivo obimne i dinamične stambene izgradnje u Srbiji.
Severni deo Kosova zimi, zavisno od temperature, dnevno troši između 17.000 i 21.000, leti između 9.500 i 11.500 megavata. To je oko 13 odsto, iliti 1.200 megavata više nego pre šest-sedam godina, kada na ovim prostorima rudarenje kriptovaluta nije bilo poznato, a bilo je i oko 3.000 porodica (korisnika struje) više. Ceni se da se najmanje polovina uvećanja utroši na proizvodnju kriptovaluta.
Pročitaj još
Nasuprot tome, prosečna dnevna potrošnja 462 uređaja, koliko je zaplenjeno, iznosi oko 15 megavata, četrdeset puta manje nego što je procenjeni utrošak na rudarenje. Otuda računica koja pokazuje da je verovatan broj uređaja aktivnih u nelegalnom biznisu oko 18.000, gotovo dvostruko više čak i od visoke procene Skupštine Kosova - 10.000 uređaja. Manjak prihoda usled krupnijeg pada cene bitkoina unazad dva meseca nadoknađen je dinamičnijom aktivnošću, posledicom sve učestalije upotrebe najpoznatije digitalne valute.
Na svetskom vrhu
Inače, usled neplaćanja struje na severu Kosova, svake godine prodavac struje ostane uskraćen za 12 miliona evra, odnosno milion evra mesečno, od kojih 600 megavata utrošenih na "rudarenje" vredi blizu 70.000 evra.
Na svetskom nivou se na rudarnje digitalnih valuta utroši 0,21 odsto globalno potrošene energije, dok na severu Kosova na ovu aktivnost otpada najmanje 30 puta više. Nema sumnje, dakle, da je na severu Kosova ovaj posao izuzetno raširen, a kako se plaćanje struje, najveća troškovna stavka, izbegava, dobit je više nego solidna.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
0
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
14
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
50
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Glamočić: Više od 10 milijardi dinara isplaćeno poljoprivrednicima
13.03.2026.•
1
Ministar poljoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je da je do sada država isplatila više od 10 milijardi dinara poljoprivrednicima po odnovu podsticaja od 18.000 dinara po hektaru, od ukupno planiranih 36 milijardi.
Komentari 29
NS komša
19.01.2022 • 12:27
Напомена
Аутономна Покрајина Косово и Метохија саставни је и неотуђиви део Републике Србије."
"NS"
LOL ok. Vidi, nije, izgubili smo je. Otcepili su se posle rata i bombardovanja a mi smo kapitulirali. Posle su proglasili nezavisnost. To ti je kao losa veza kad te devojka sutne a ti i dalje lazes sebe da ste zajedno i da ima nade.
@NS
Ako već praviš poredjenje sa "devojkom" onda si zaboravio da kažeš da te ona uz pomoć svojih (jer je NATO skup država) *ebača izbacila iz tvog stana i prisvojila ga. Ako se ti slažeš da to može tako onda definitivno nisi u vinklu (ili imaš ličnu korist da tako pričaš) jer niko normalan na svetu to ne misli.
Nemanja
Kosovo je svoja država, samo idioti glumataju da nije tako. A posebno su patetične priče kako će "jednog dana" biti drugačije, kao da ova zemlja ima neku svetlu budućnost pa ćemo u sklopu te budućnosti i Kosovo na tacni da dobijemo.
Rusofil_IQ0
Mada je POW konstruisan na pohlepi ljudi zato i funcionise, ti ljudi sad uglavnom ne veruju u nista osim da ce zaraditi i ne biraju metode kako, kradjom struje, otimanjem HW opremen podmicivanjem distributera, napadom na blockchain mrezu kao sto je bio napad od kineskih minera usled koga je nastao BCH (smece) itd......
Jednostavno tesko je naci pozitivan karakter za iste, takdje za rudarenje ne treba imat mozak sve se plati usteka u struju i cao, vecina od njih su cak veoma glupi ljudi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar