Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Foto: 021.rs
Kako je rekao član Fiskalnog saveta Marko Milanović za Forbs Srbija, potrebno je preispitati sve od prvih procena i izbora projektnog rešenja, preko pripreme dokumentacije i ugovaranja, do realizacije radova, promena rokova i konačnih troškova.
"Te tri pojedinačno najveće državne investicije pokazuju određene zajedničke karakteristike koje mogu ukazivati na ozbiljnije sistemske slabosti u planiranju i upravljanju javnim investicijama", rekao je Milanović, ocenjujući da li će se po dolasku nove vlasti nešto promeniti, zbog čega su ti projekti toliko skupi i kolika je cena sopstvene nepripremljenosti države.
Moravski koridor
Pripreme za realizaciju Moravskog koridora počele su znatno pre potpisivanja komercijalnog ugovora. Vlada Srbije je u februaru 2017. formirala radnu grupu za realizaciju projekta sa kompanijama Behtel i Enka.
U septembru 2018. potpisan je Memorandum o razumevanju između Srbije i SAD u oblasti infrastrukture. U toj fazi pojavljuje se i prva planska vrednost projekta od oko 800 miliona evra.
Auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad
Projekat Beograd-Zrenjanin-Novi Sad ima nešto drugačiji problem, ali potencijalno jednako značajan.
"Prvobitni planovi su predviđali izgradnju brze saobraćajnice, a ne autoputa. Prema dokumentaciji Ministarstva građevinarstva iz 2018. za deonicu Zrenjanin-Čenta-Beograd (Borča) procenjena vrednost iznosila je oko 110 miliona evra, a za pravac Zrenjanin-Novi Sad dodatnih 100 miliona evra. Dakle, tada se govorilo o projektu vrednom približno 210 miliona evra", podsetio je Milanović.
Prema njegovim rečima važno je naglasiti da ova procena nije direktno uporediva sa kasnijom ugovorenom cenom, jer je u međuvremenu promenjen čitav koncept projekta.
To, kako je naveo, uključuje i kategoriju saobraćajnice i njen tehnički obuhvat, ali upravo ta promena otvara važno ekonomsko pitanje - na osnovu kojih analiza je odlučeno da se umesto brze saobraćajnice gradi znatno skuplji autoput i da li je takva odluka bila zasnovana na odgovarajućoj analizi saobraćajne tražnje, troškova i koristi.
U januaru 2021. Vlada je ovaj projekat zaključkom proglasila projektom od posebnog značaja. Iako nije donet poseban zakon kao u slučaju Moravskog koridora, na projekat su se primenjivale posebne procedure predviđene tadašnjim zakonskim okvirom za linijske infrastrukturne projekte.
"Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova potpisan je u novembru 2023. sa ugovorenom vrednošću od skoro 1,6 milijardi evra bez PDV-a. Novi projekat obuhvata izgradnju autoputa dužine 105 kilometara, ali i dodatne infrastrukture, uključujući paralelni nekomercijalni put na pravcu Žabalj-Novi Sad", podsetio je Milanović.
Dodao je da je posebno zanimljiv način na koji je ugovor kasnije razrađivan. U septembru 2024. zaključen je aneks kojim je promenjen rok plaćanja izvođaču, zatim je u maju 2025. zaključen poseban aneks okvirnog komercijalnog ugovora kojim je definisano šest faza projekta u pogledu njihove vrednosti i obuhvata radova.
Pročitaj još
Istog meseca zaključen je i aneks kojim su uređeni finansiranje i obuhvat prve faze. U izveštaju iz oktobra 2025. navedeni su i aneksi za druge faze koji su još bili u pripremi.
"Gotovo godinu i po nakon potpisivanja osnovnog ugovora vrednog 1,6 milijardi evra, ugovorna dokumentacija se i dalje dopunjavala odredbama o vrednosti, obuhvatu i finansiranju pojedinačnih faza. Fazno ugovaranje i finansiranje velikih infrastrukturnih projekata nije samo po sebi neuobičajeno, međutim, presudno je pitanje šta je bilo precizno utvrđeno već u osnovnom ugovoru, a šta je tek naknadno postalo predmet ugovornog definisanja", rekao je Milanović.
Istakao je da ako su jedinične cene, ukupni obim radova i pravila za obračun bili unapred jasno utvrđeni, naknadno deljenje u faze može biti organizaciono i finansijsko pitanje. "Ali ako su se ključni elementi obima i vrednosti radova suštinski utvrđivali tek nakon izbora izvođača, to može predstavljati rizik za državu", rekao je Milanović.
Ugovor sa izvođačem za ovaj put potpisan je, da podsetimo, 2023. godine sa kineskom kompanijom "China Shandong International Economic" and "Technical Cooperation group".
On kaže da je taj put u početnoj fazi izgradnje i da je fizička realizacija tek oko 10 odsto. To, prema njegovim rečima, ostavlja prostor za preispitivanje projekta i objavljivanje ključnih elemenata ugovora i aneksa sa izvođačem.
Ukoliko, kako je rekao, nova analiza troškova i koristi, uz uvažavanje ugovornih obaveza i eventualnih troškova odštete, pokaže da je to ekonomski opravdano, treba razmotriti izmenu obuhvata radova i tehničko rešenje, uključujući mogućnost povratka na prvobitni koncept brze saobraćajnice.
Đerdap 3
Đerdap 3 je projekat koji bi trebalo da se realizuje na osnovu srpsko-američkog sporazuma o energetskoj saradnji. Zahvaljujući tome izuzet je od primene propisa o javnim nabavkama. Poziv da budu strateški partneri države je upućen svojevremeno samo američkim kompanijama, a javila se samo kompanija Behtel.
Prema poslednjim informacijama Radna grupa razmatra tu ponudu. Nije poznato da je nešto potpisano. Nedavno je, međutim, potpisan ugovor sa konzorcijumom koji predvodi Institut Jaroslav Černi o izgradi planske i dela tehničke dokumentacije.
"Đerdap 3 se nalazi trenutno u fazi izrade projektno-tehničke dokumentacije. Upravo zbog toga je zanimljiv za poređenje sa prethodna dva projekta, jer omogućava da se potencijalni rizici sagledaju pre nego što država uđe u fazu velikih građevinskih radova", kaže Milanović.
Prema planskim dokumentima iz 2023. procenjena vrednost projekta iznosila je približno 1,4 milijarde evra, a samo dve godine kasnije, u maju 2025. zvanična procena je povećana na približno 2,6 milijardi evra.
To predstavlja povećanje od oko 86 odsto, iako projekat još nije ušao u fazu realizacije u kojoj bi mogli nastati klasični dodatni građevinski radovi.
"Kod Đerdapa 3 posebno je važna činjenica da se radi o tehnički veoma složenom energetskom projektu. Tu troškovi zavise od brojnih faktora: geoloških i hidroloških uslova, projektovanja podzemnih objekata i akumulacija, elektroenergetske opreme, priključenja na mrežu i uslova finansiranja", rekao je Milanović.
Osim toga, ekonomska opravdanost reverzibilne hidroelektrane ne može se, kako je rekao, posmatrati samo kroz troškove izgradnje, već je neophodno proceniti njenu ulogu u elektroenergetskom sistemu, buduće potrebe za skladištenjem energije, očekivane prihode i sistemske koristi, kao i alternativne načine obezbeđivanja fleksibilnosti elektroenergetskog sistema.
Zato je, pema njegovim rečima, ključno pitanje koliko je i najnovija procena od 2,6 milijardi evra pouzdana i na kakvoj projektnoj dokumentaciji se zasniva. Ako je procenjena vrednost investicije već u pripremnoj fazi povećana za 1,2 milijarde evra, ostaje otvoreno u kojoj meri bi troškovi mogli dodatno da porastu tokom izgradnje, tim pre imajući u vidu ograničeno domaće iskustvo sa realizacijom i nadzorom ovakvih projekata.
"Đerdap 3 je odličan test za novu Vladu, da pokaže kako se strateški važna investicija može pripremiti i realizovati na osnovu objektivne analize opravdanosti, pouzdanih ulaznih podataka i transparentnog odlučivanja", rekao je Milanović.
Dodao je da primeri ta tri projekta otvaraju šire pitanje načina na koji država priprema, sprovodi i kontroliše velike javne investicije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
6
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
2
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
10
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
4
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
4
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
18
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
2
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
2
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Preduzećima u evrozoni sve teže da obezbede bankarske kredite
26.10.2026.•
1
Preduzećima u evrozoni sve je teže da obezbede kredite kod svojih banaka, dok rast cena goriva i troškova proizvodnje opterećuje njihove finansije.
Srpski učenici sve lošiji na PISA testiranju - to bi znatno moglo da košta ekonomiju
26.10.2026.•
4
Poslednje PISA testiranje pokazalo je da Srbija sve više obrazovno zaostaje jer je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen.
Lažni evri prodaju se i preko Tiktoka i Telegrama
25.10.2026.•
1
Društvena mreža u kineskom vlasništvu objavila je desetine oglasa kojima se promoviše prodaja falsifikovanog novca.
Srbiji se to već jednom dogodilo: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme?
25.10.2026.•
1
Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Mijušković objašnjava tri razloga rasta cene nafte: Stabilizacija se očekuje tek naredne godine
25.10.2026.•
0
Cena nafte na svetskom tržištu premašila je 117 dolara po barelu, a analize ukazuju da bi mogla da dostigne i 120 dolara.
Istraživanje: Svetska privreda otporna uprkos tenzijama, napreduje primena AI
25.10.2026.•
0
Svetska privreda zadržava otpornost uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, neizvesnosti u međunarodnoj trgovini i inflatornim pritiscima, dok se primena veštačke inteligencije ubrzava.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar