Evropa i dalje kupuje rusku naftu i gas, a kad će prestati - ne zna se
Mada se Zapad upregao iz sve snage da embargo u poslovanju sa Rusijom proširi i na energente, u Moskvu se samo od izvoza nafte i gasa dnevno sliva oko milijardu evra.
Već danima na frontu u Ukrajini nema pomeranja, zaraćene strane su se ukopale na utvrđenim pozicijama i prešlo se na dugo ratovanje. Teško da Rusija može biti zadovoljna, bila je blizu osvajanja i Kijeva i Harkova, dva najveća i najvažnija grada, sada je ambicije svela na mnogo manje teritorije na istoku i jugu susedne države u kojima, inače, u velikom broju živi rusko ili stanovništvo koje govori ruskim jezikom.
Prihod Rusije
Međutim, u ekonomskom ratu između Zapada i Rusije, stvari, za sada, po Moskvu idu mnogo bolje. Mada su na Zapadu uveli čak pet sukcesivnih lanaca sankcija, u kojima su upotreba dolara kao oružja i zaplena novca ruske centralne banke najefikasnije sredstvo, potpuno su nezadovoljni. Osnovni razlog je veliki prihod ruske strane od izvoza, čak za cirka 30 odsto veći nego što je bio prošle godine kada nije bilo kaznenih mera. Razlog su ekstremne cene nafte i gasa, pa samo od inoplasmana svoja dva glavna aduta Moskva tokom tri meseca rata dnevno prihoduje oko milijardu evra. Time je, i to obilato, nadoknađen pad prihoda usled sankcijama bitno ograničenog izvoza brojnih drugih roba i usluga.
Takav tok događaja su u Vašingtonu i Briselu podstakli razmišljanja da će u borbi protiv Rusije biti malo uspeha, pogotvo na relativno kraći rok, ukoliko se protivniku ne izbije iz ruke jak adut. Pre mesec dana je i prezentovan šesti krug mera u kome je planirano da u roku od pola godine sankcije obuhvate i naftu, dok bi rok za bojkot ruskog gasa bio nešto duži, otprilike dve i po godine.
"Zeleni" iz Nemačke
No, izgleda da sa realizacijom ovako oštre mere i dalje ima ozbiljnih poteškoća. Razlog je jednostavan i upravo stoga neubičajeno izražen. Zavisnost ne tako malog broja evropskih država od ruske nafte je prevelika da bi tako lako našle zamenu u kratkom roku. Osim toga, pokazalo se da bi promena itekako koštala, a pojedini troškovi bili bi trajno uvećani.
Odlučujući podsticaj uvođenju šestog kruga, koji bi obuhvatio naftu, stigao je iz Nemačke, države koja je do nedavno blizu trećine potrošene nafte pribavljala sa polja najprostranije države na svetu. Međutim, ministar za ekonomiju i ekologiju Habek, uspeo je da napravi plan po kome do kraja godine nemačka zavisnost od ruske nafte ne bi premašila 12 odsto, te da bi se i ova povezanost mogla dodatno smanjiti štednjom i izgradnjom novih obnovljivih izvora energije.
Foto: Beta
Glas protiv
Bio je, to, praktično, pristanak zemalja Zapada na potpuni prekid kupovine ruske nafte, kako je to osmišljeno u Vašingtonu. Kao glavni evropski zagovornik što bržeg sprovođenja šestog, a potom i sedmog kruga sankcija, kojima bi bio obuhvaćen i gas, nametnula se niko drugi do predsednica Evropske komisije Urlike fon der Lajen. Ipak, do sada nije postignuta evrounijska saglasnost, pa je ostalo da se najkasnije do sredine juna, uzimajući u obzir tešku poziciju pojedinih država, osmisli način kako da se realizuje prekid nabavke nafte od Rusije.
Najžešći glas protiv bojkota ruskih energenata čuo se u Mađarskoj. Razlog je jasan - kao i Slovačka i Češka, Mađarska naftovodom "Družba" iz Rusije pribavlja 75 odsto od oko šest i po miliona tona nafte koliko prosečno potroši za godinu dana. Međutim, njene rafinerije su prilagođene na preradu takozvane teške nafte, u koje spadaju i ruska i iračka, a da bi se prilagodile optimalnoj preradi "lake" nafte potrebno je da uloži najmanje 600 miliona evra u prerađivačke pogone. Takođe, neophodno je i da se oko 250 miliona evra uloži u povećanje kapaciteta Jadranskog naftovoda. Još je nepovoljnije što što bi nabavka od drugog kupca i transport novim koridorom učinili da nafta za mađarske rafinerije bude skuplja između 15 i 20 dolara po barelu u odnosu na nabavku iz Rusije.
Razljućeni brodovlasnici
Slovačka, takođe, ima visoku naftnu zavisnost od Rusije, nabavljajući i 90 odsto svojih potreba, baš kao i Češka, koja ima mogućnost da ne baš malom dogradnjom naftne mreže gorivo ubuduće pribavlja preko Italije i Austrije. Nezadovoljstvo totalnim bojkotom ruske nafte iskazale su i Bugarska i Hrvatska, ali u Briselu nisu pokazali previše razumevanja za ove dve zemlje, smatrajući da, kao države sa izlaskom na more i sa lučkim terminalima dovoljnih kapaciteta, sirovu naftu mogu slobodno da nabavljaju od ostalih prodavaca i da ih tankerima, bez problema, prenesu do svojih rafinerija na obali.
Rusija dnevno izvozi oko 4,7 miliona barela, odnosno 620.000 tona nafte, od toga najmanje polovinu evrounijskim državama. Unija je svesna da je nafta roba za kojom je potražnja na tržištu iznad ponude, pa u Briselu nameravaju da kompanijama u većinskom vlasništvu evropskih pravnih ili fizičkih subjekata, bez obzira gde su registrovane, takođe narede zabranu kupovine ruskih energenata. Zabrana bi se odnosila na kupovinu bez obzira na to da li stiže cevovodima ili brodovima.
To nije sve, Lajenova pokušava da evropskim firmama zabrani i da transportuju rusku naftu za druge kupce, odnosno pod udar sankcija bi došlo i osiguravanje ruske nafte, pogotovo rad na održavanju i razvoju ruskih nalazišta. Cilj je onemogućiti da Rusi naftu prodaju i bilo kom drugom i tako Moskvu u potpunosti liše najvažnijeg deviznog prihoda.
Međutim, protiv ovih mera su Grčka, Kipar i Malta, države u kojma stoluju najveći brodovlasnici zabrinuti da bi ih oštra mera trajno udaljila od zahvalnog ruskog naftnog tržišta.
Foto: Pixabay
Gubljenje konkurentnosti
Unija je minimalno ublažila predlog tako što je Mađarskoj i Slovačkoj dopustila kupovinu ruske nafte do kraja 2024. godine, dok bi rok za Češku bio pola godine kraći. No, ni ova varijanta predloga još nije usvojena, šta više iz Pešte, Bratislave, Praga, ali i Berlina, stižu primedbe da bi u slučaju kompletnog zapadnog bojkota ruskih energenata nafta za evropskog kupca dostigla još veću cenu nego što je poslednjih dana kada se vrti oko 118 dolara za barel, više nego ikada u poslednjih deset godina.
Upravo naglo poskupljenje goriva, kao i ostalih sirovina, opasnost su po privrede evropskih država, posebno po vodeću nemačku ekonomiju. Inače preopterećena visokim ekonametima, solidnim zaradama, ekonomija Nemačke bi umnogome izgubila konkurennost ako bi morala još i gorivo da plaća skuplje od rivala.
Pročitaj još
Bez preciznog plana
Možda je na prvi mah izgledalo da razvijeni i bogati Zapad može relativno jednostavno da promeni dobavljača, čak i kada je u pitanju delikatan biznis kakav je višedecenijska isporuka fosilnih energenata iz Rusije u Evropsku uniju. Pokazalo se da nije uspeo da donese iole precizniji plan o zabrani kupovine ruske nafte. Za sada je samo konstatovao da je u pripremi plan "oslobađanja zavisnosti od ruske nafte" i priznao da će cena preorijentacije biti veća od 210 milijardi evra. Kako će tek biti u slučaju gasa, gde je međuzavisnost EU i Rusije mnogo veća, a ceo posao transporta je mnogo složeniji.
Sa druge strane, daleko od toga da Rusija može bezbrižno da se odnosi prema neprekidnom ojačavanju sankcija najrazvijenijeg dela sveta. Decenijama je nalazišta i transportnu infrastrukturu razvijala prilagođavajući ih evropskim kupcima. Sada mora da skupu infrastrukturu usmerava prema Aziji, dok je put do novog kupca mnogo duži, time i skuplji. Sa mnogih ruskih nalazišta cevovodi vode ka Evropi, ubedljivo najvećem dosadašnjem kupcu. Transport prema azijskim partnerima neretko zahteva i angažovanje nuklearnih ledolomaca, što usporava i dodatno poskupljuje isporuku.
Moskva bez izbora
No, Zapad ne odustaje od namere da Rusiju u potpunosti izoluje od Evrope, pa Moskva mora da traži partnere na drugim stranama, pre svega u Aziji. To je temeljita preorijentacija, neće biti ni brza, ni jeftina. Ali, Rusija nema izbor. Ipak, ponečim može da bude zadovoljna.
Zemlje OPEK-a, pre svih Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati odbijaju da povećanjem proizvodnje nadoknade onu količinu nafte koja se gubi potiskivanjem Rusije sa tržišta, a slično se ponaša i Katar, uz Rusiju najveći svetski izvoznik gasa. Time se održava izrazito visoka cena kako nafte, tako i gasa, što odgovara svim izvoznicima, i Moskvi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
0
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
1
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
10
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
1
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
55
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Objavljene nove cene goriva
14.08.2026.•
25
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
"Višak novca se ubacuje u nekretnine": Rastu cene stanova, a građevina sve skuplja
14.08.2026.•
40
U prvom kvartalu 2026. godine vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji iznosila je oko dve milijarde evra.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou: I dalje 5,75 odsto
13.08.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja
13.08.2026.•
3
Anketa Evropske centralne banke pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći.
Kineski Xingyu ulaže 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu
13.08.2026.•
3
Kineska kompanija Xingyu Automotive Lighting Systems planira da uloži 77 miliona evra u novu fabriku automobilske rasvete u Nišu, uz državne podsticaje od 8,2 miliona evra.
Parfimerija Jasmin iz Beograda preuzima parfimeriju Jasmin iz Skoplja
13.08.2026.•
1
Parfimerija Jasmin iz Beograda namerava da preuzme kontrolu nad Jasmin parfimerijom DOOEl iz Skoplja, čiji je jedini vlasnik firma Matoss grupa, objavio je Forbs Srbija.
Đedović: Snabdevanje strujom stabilno, proizvodnja onolika koliko dozvoljavaju uslovi
12.08.2026.•
5
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali Đerdap.
Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner: Manje konkurencije, skuplji letovi
12.08.2026.•
40
Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.
Novi kredit za Dunavski koridor koji godinama kasni: Srbija se zadužuje još pet milijardi dinara
12.08.2026.•
8
Srbija planira novo zaduživanje, ovog puta pet milijardi dinara za projekat Dunavski koridor, koji će povezati Beograd sa Golupcem.
Komentari 9
Лиманац
Zamenik zamenika
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar