Evropa i dalje kupuje rusku naftu i gas, a kad će prestati - ne zna se
Mada se Zapad upregao iz sve snage da embargo u poslovanju sa Rusijom proširi i na energente, u Moskvu se samo od izvoza nafte i gasa dnevno sliva oko milijardu evra.
Već danima na frontu u Ukrajini nema pomeranja, zaraćene strane su se ukopale na utvrđenim pozicijama i prešlo se na dugo ratovanje. Teško da Rusija može biti zadovoljna, bila je blizu osvajanja i Kijeva i Harkova, dva najveća i najvažnija grada, sada je ambicije svela na mnogo manje teritorije na istoku i jugu susedne države u kojima, inače, u velikom broju živi rusko ili stanovništvo koje govori ruskim jezikom.
Prihod Rusije
Međutim, u ekonomskom ratu između Zapada i Rusije, stvari, za sada, po Moskvu idu mnogo bolje. Mada su na Zapadu uveli čak pet sukcesivnih lanaca sankcija, u kojima su upotreba dolara kao oružja i zaplena novca ruske centralne banke najefikasnije sredstvo, potpuno su nezadovoljni. Osnovni razlog je veliki prihod ruske strane od izvoza, čak za cirka 30 odsto veći nego što je bio prošle godine kada nije bilo kaznenih mera. Razlog su ekstremne cene nafte i gasa, pa samo od inoplasmana svoja dva glavna aduta Moskva tokom tri meseca rata dnevno prihoduje oko milijardu evra. Time je, i to obilato, nadoknađen pad prihoda usled sankcijama bitno ograničenog izvoza brojnih drugih roba i usluga.
Takav tok događaja su u Vašingtonu i Briselu podstakli razmišljanja da će u borbi protiv Rusije biti malo uspeha, pogotvo na relativno kraći rok, ukoliko se protivniku ne izbije iz ruke jak adut. Pre mesec dana je i prezentovan šesti krug mera u kome je planirano da u roku od pola godine sankcije obuhvate i naftu, dok bi rok za bojkot ruskog gasa bio nešto duži, otprilike dve i po godine.
"Zeleni" iz Nemačke
No, izgleda da sa realizacijom ovako oštre mere i dalje ima ozbiljnih poteškoća. Razlog je jednostavan i upravo stoga neubičajeno izražen. Zavisnost ne tako malog broja evropskih država od ruske nafte je prevelika da bi tako lako našle zamenu u kratkom roku. Osim toga, pokazalo se da bi promena itekako koštala, a pojedini troškovi bili bi trajno uvećani.
Odlučujući podsticaj uvođenju šestog kruga, koji bi obuhvatio naftu, stigao je iz Nemačke, države koja je do nedavno blizu trećine potrošene nafte pribavljala sa polja najprostranije države na svetu. Međutim, ministar za ekonomiju i ekologiju Habek, uspeo je da napravi plan po kome do kraja godine nemačka zavisnost od ruske nafte ne bi premašila 12 odsto, te da bi se i ova povezanost mogla dodatno smanjiti štednjom i izgradnjom novih obnovljivih izvora energije.
Foto: Beta
Glas protiv
Bio je, to, praktično, pristanak zemalja Zapada na potpuni prekid kupovine ruske nafte, kako je to osmišljeno u Vašingtonu. Kao glavni evropski zagovornik što bržeg sprovođenja šestog, a potom i sedmog kruga sankcija, kojima bi bio obuhvaćen i gas, nametnula se niko drugi do predsednica Evropske komisije Urlike fon der Lajen. Ipak, do sada nije postignuta evrounijska saglasnost, pa je ostalo da se najkasnije do sredine juna, uzimajući u obzir tešku poziciju pojedinih država, osmisli način kako da se realizuje prekid nabavke nafte od Rusije.
Najžešći glas protiv bojkota ruskih energenata čuo se u Mađarskoj. Razlog je jasan - kao i Slovačka i Češka, Mađarska naftovodom "Družba" iz Rusije pribavlja 75 odsto od oko šest i po miliona tona nafte koliko prosečno potroši za godinu dana. Međutim, njene rafinerije su prilagođene na preradu takozvane teške nafte, u koje spadaju i ruska i iračka, a da bi se prilagodile optimalnoj preradi "lake" nafte potrebno je da uloži najmanje 600 miliona evra u prerađivačke pogone. Takođe, neophodno je i da se oko 250 miliona evra uloži u povećanje kapaciteta Jadranskog naftovoda. Još je nepovoljnije što što bi nabavka od drugog kupca i transport novim koridorom učinili da nafta za mađarske rafinerije bude skuplja između 15 i 20 dolara po barelu u odnosu na nabavku iz Rusije.
Razljućeni brodovlasnici
Slovačka, takođe, ima visoku naftnu zavisnost od Rusije, nabavljajući i 90 odsto svojih potreba, baš kao i Češka, koja ima mogućnost da ne baš malom dogradnjom naftne mreže gorivo ubuduće pribavlja preko Italije i Austrije. Nezadovoljstvo totalnim bojkotom ruske nafte iskazale su i Bugarska i Hrvatska, ali u Briselu nisu pokazali previše razumevanja za ove dve zemlje, smatrajući da, kao države sa izlaskom na more i sa lučkim terminalima dovoljnih kapaciteta, sirovu naftu mogu slobodno da nabavljaju od ostalih prodavaca i da ih tankerima, bez problema, prenesu do svojih rafinerija na obali.
Rusija dnevno izvozi oko 4,7 miliona barela, odnosno 620.000 tona nafte, od toga najmanje polovinu evrounijskim državama. Unija je svesna da je nafta roba za kojom je potražnja na tržištu iznad ponude, pa u Briselu nameravaju da kompanijama u većinskom vlasništvu evropskih pravnih ili fizičkih subjekata, bez obzira gde su registrovane, takođe narede zabranu kupovine ruskih energenata. Zabrana bi se odnosila na kupovinu bez obzira na to da li stiže cevovodima ili brodovima.
To nije sve, Lajenova pokušava da evropskim firmama zabrani i da transportuju rusku naftu za druge kupce, odnosno pod udar sankcija bi došlo i osiguravanje ruske nafte, pogotovo rad na održavanju i razvoju ruskih nalazišta. Cilj je onemogućiti da Rusi naftu prodaju i bilo kom drugom i tako Moskvu u potpunosti liše najvažnijeg deviznog prihoda.
Međutim, protiv ovih mera su Grčka, Kipar i Malta, države u kojma stoluju najveći brodovlasnici zabrinuti da bi ih oštra mera trajno udaljila od zahvalnog ruskog naftnog tržišta.
Foto: Pixabay
Gubljenje konkurentnosti
Unija je minimalno ublažila predlog tako što je Mađarskoj i Slovačkoj dopustila kupovinu ruske nafte do kraja 2024. godine, dok bi rok za Češku bio pola godine kraći. No, ni ova varijanta predloga još nije usvojena, šta više iz Pešte, Bratislave, Praga, ali i Berlina, stižu primedbe da bi u slučaju kompletnog zapadnog bojkota ruskih energenata nafta za evropskog kupca dostigla još veću cenu nego što je poslednjih dana kada se vrti oko 118 dolara za barel, više nego ikada u poslednjih deset godina.
Upravo naglo poskupljenje goriva, kao i ostalih sirovina, opasnost su po privrede evropskih država, posebno po vodeću nemačku ekonomiju. Inače preopterećena visokim ekonametima, solidnim zaradama, ekonomija Nemačke bi umnogome izgubila konkurennost ako bi morala još i gorivo da plaća skuplje od rivala.
Pročitaj još
Bez preciznog plana
Možda je na prvi mah izgledalo da razvijeni i bogati Zapad može relativno jednostavno da promeni dobavljača, čak i kada je u pitanju delikatan biznis kakav je višedecenijska isporuka fosilnih energenata iz Rusije u Evropsku uniju. Pokazalo se da nije uspeo da donese iole precizniji plan o zabrani kupovine ruske nafte. Za sada je samo konstatovao da je u pripremi plan "oslobađanja zavisnosti od ruske nafte" i priznao da će cena preorijentacije biti veća od 210 milijardi evra. Kako će tek biti u slučaju gasa, gde je međuzavisnost EU i Rusije mnogo veća, a ceo posao transporta je mnogo složeniji.
Sa druge strane, daleko od toga da Rusija može bezbrižno da se odnosi prema neprekidnom ojačavanju sankcija najrazvijenijeg dela sveta. Decenijama je nalazišta i transportnu infrastrukturu razvijala prilagođavajući ih evropskim kupcima. Sada mora da skupu infrastrukturu usmerava prema Aziji, dok je put do novog kupca mnogo duži, time i skuplji. Sa mnogih ruskih nalazišta cevovodi vode ka Evropi, ubedljivo najvećem dosadašnjem kupcu. Transport prema azijskim partnerima neretko zahteva i angažovanje nuklearnih ledolomaca, što usporava i dodatno poskupljuje isporuku.
Moskva bez izbora
No, Zapad ne odustaje od namere da Rusiju u potpunosti izoluje od Evrope, pa Moskva mora da traži partnere na drugim stranama, pre svega u Aziji. To je temeljita preorijentacija, neće biti ni brza, ni jeftina. Ali, Rusija nema izbor. Ipak, ponečim može da bude zadovoljna.
Zemlje OPEK-a, pre svih Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati odbijaju da povećanjem proizvodnje nadoknade onu količinu nafte koja se gubi potiskivanjem Rusije sa tržišta, a slično se ponaša i Katar, uz Rusiju najveći svetski izvoznik gasa. Time se održava izrazito visoka cena kako nafte, tako i gasa, što odgovara svim izvoznicima, i Moskvi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
20
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
13
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
7
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
13
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Bocan-Harčenko o NIS-u: Problem je težak, nije se moglo očekivati da će se brzo završiti pregovori
01.10.2026.•
8
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je, govoreći o pregovorima o Naftnoj industriji Srbije (NIS), da stvari idu svojim tokom i da nije bilo očekivanja da će se brzo završiti.
Komentari 9
Лиманац
Zamenik zamenika
Gavril
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar