Filozof svetskog glasa Srećko Horvat: Bliži li nam se smak sveta i kako se društvo s njim nosi?

Autor: Zakupljeni prostor

Info
15.03.2023.
18:14 > 18:24
U vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja s jedne strane i elementarnih nepogoda i ratnih napada s druge - koliko smo civilizacijski napredovali?
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Odgovore donosi novo izdanje festivala Dana komunikacija, koji će se u Rovinju održati od 20. do 23. aprila.
Ako ste dovoljno srećni, svakodnevno ste bombardovani apokaliptičnim slikama ili iz udobnosti svog doma skrolujete društvenim mrežama čitajući o skorašnjim katastrofama. Ali čekajte... kako ste to onda tačno srećni? Srećnim bi trebalo da vas čini činjenica da niste među milijardama pogođenim elementarnim nepogodama - od klimatske krize do razornih poplava i zemljotresa - ili brutalnim vojnim napadima, nego razmišljate o tome da li je organsko voće zaista organsko i treba li uložiti u električni automobil. 
Upravo će, između ostalog, i o sve bizarnijim svetskim kontrastima na Danima komunikacija govoriti istaknuti filozof Srećko Horvat u predavanju pod nazivom "Your Lips, My Lips, Apocalypse".
 
Ugledni nemački nedeljnik "Der Freitag" opisuje ga kao "jednog od najuzbudljivijih glasova svoje generacije", a njegovi tekstovi čitaju se u "The New York Timesu", "The Guardianu" i "Der Spiegelu". Srećko Horvat je hrvatski filozof i autor koji je već u ranim tridesetim imao niz međunarodno objavljenih dela, a danas je prepoznat kao autoritativan glas neslaganja u postjugoslovenskoj klimi. 
 
Suosnivač je DiEM25-a, koji se zalaže za reformu EU-a u "carstvo zajedničkog prosperiteta, mira i solidarnosti", a osnivač je i zagrebačkog Subverzivnog festivala.
 
Čak i ako niste upoznati s Horvatovim radom, o njegovom životnom delu mogu posvedočiti njegove kolege, među kojima je i bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, a redovno je posećivao i Džulijana Asanža, osnivača WikiLeaks-a, organizacije koja od anonimnih izvora uzbunjivača objavljuje tajne informacije i poverljive dokumente. Horvat svoje misli voli da razmenjuje i sa Slavojem Žižekom, odvažnim slovenskim akademikom, a zajedno su 2013. napisali i knjigu pod nazivom "Šta Evropa želi?".
 
Dok u svojim glavama razvijamo nove koncepte Sudnjeg dana, preispitujući ubrzani napredak tehnologije, znamo li zaista kuda idemo? Na glavnoj pozornici Dana komunikacija 20. aprila prvo predavanjem, a zatim i kratkim razgovorom sa učesnicima, Horvat će se uhvatiti ukoštac s našim savremenim postapokaliptičnim zeitgeistom i stvarnošću, implikacijama promišljanja o kataklizmičkom završetku sveta - koje se kreću od poricanja sve do melanholije i depresije - i zaroniti dublje u koncepte supraliminalnog, slepila za apokalipsu, njene komodifikacije i fetišizacije.
 
Iščekivani raspored popularnog festivala tržišnih komunikacija biće poznat uskoro, a organizatori Dana komunikacija najavljuju da će se predavanje Srećka Horvata održati prvog festivalskog dana, pre predavanja Edvarda Snoudena.
 
Nakon Edvarda Snoudena, koji će se učesnicima festivala DK2023 pridružiti videolinkom na desetugodišnjicu od razotkrivanja sistema masovnog nadzora koji je šokirao svet; evanđelista, vizionara i rok-zvezde tehnološkog sveta Džejmsa Vitakera; Mjuniz Kan, strateške stručnjakinje i direktorke "Highsnobiety" koja brendovima pomaže da zacrtaju put do sigurnog uspeha; vodećeg kreativca dalekog Japana Tošihika Tanabea; svetskog autoriteta za sekstek Brioni Kol; Main Monka najveće platforme za digitalnu produkciju na svetu Viktora Knapa; Rorija Saterlenda, jednog od najoriginalnijih mislilaca u marketinškoj sferi, a i šire; nadrealističkog rediteljskog dvojca Valje Dumel i filozofa svetskog glasa Srećka Horvata uslediće najave brojnih drugih zanimljivih učesnika Dana komunikacija.
 
Prijave za učešće na jednom od najboljih svetskih događaja prema dvostrukoj nominaciji britanskog Association Excellence Awards-a moguće su na službenim stranicama festivala. 
O Danima komunikacija:
 
Dani komunikacija prepoznati su kao jedan od najboljih događaja na svetu prema Association Excellence Awards-u, uz čak dvostruku nominaciju ove britanske organizacije, zbog svog "out of the box" pristupa, jedinstvene festivalske ponude, visokokvalitetne produkcije i organizacije. 
 
Novo izdanje festivala - koji je poznat po tome što se na njemu okupljaju ključni predstavnici oglašivača, agencija, stručnjaci za odnose s javnošću, predstavnici medija i ostali profesionalci iz komunikacijske industrije ključni za stvaranje i pokretanje promena - i ovog proleća će u rovinjskom Loneu dočekati sve one koji komunikacijsku industriju istovremeno mrze i vole, ali prema njoj, zahvaljujući ovom festivalu koji zdušno okuplja komunikacijsku zajednicu, nikako ne mogu biti ravnodušni. 
 
Više informacija pročitajte na službenim stranicama festivala www.danikomunikacija.com.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

dani komunikacije Srećko Horvat

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Protestno saopštenje sto ličnosti protiv dolaska Zelenskog u Srbiju
Protestno saopštenje sto ličnosti protiv dolaska Zelenskog u Srbiju
Novi Skaj podaci stigli u Srbiju, Evrodžast pokreće akciju
Novi Skaj podaci stigli u Srbiju, Evrodžast pokreće akciju "Leteća nevesta"
Od danas novi iznosi akciza na cigarete i rezani duvan
Od danas novi iznosi akciza na cigarete i rezani duvan

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Koliko morate da radite za jednu kuglu sladoleda?

Koliko morate da radite za jednu kuglu sladoleda?

09.08.2026.• 0
U okvirnom poređenju cena u 10 evropskih zemalja, koje je sproveo Euronews, pokazalo se da je za kupovinu jedne kugle sladoleda potrebno najviše radnog vremena u Grčkoj - gotovo tri puta više nego u Nemačkoj.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?

Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?

04.08.2026.• 8
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Najkomentarisanije