Za banke u Srbiji nema krize: U prvih devet meseci zaradile 865 miliona evra, najviše na kamatama
Banke u Srbiji su prošle godine zaradile 742,4 miliona evra, skoro dvostruko više nego godinu ranije, a za devet meseci 2023. već su preskočile taj profit, piše Danas.
Foto: Pixabay
Prema kvartalnim finansijskim izveštajima banaka za devet meseci ove godine, 20 banaka koje posluju u Srbiji zaradilo je 865 miliona evra.
Rast kamatnih stopa učinio je bankarstvo vanredno profitabilnim poslom u poređenju sa periodom kada su kamatne stope bile na istorijskim minimumima, navodi Danas.
Na početku 2022. godine eurobor je bio negativan, minus 0,5 odsto, dok je danas na nivou od preko četiri odsto, slično kao u vreme svetske finansijske krize.
Najvažniji izvor prihoda banaka ove godine su kamate. Neto prihod od kamata (prihodi od kamata umanjeni za rashode na kamate) na nivou celog sektora od januara do kraja septembra iznosio je više 1,4 milijardi evra.
Neto prihodi od naknada i provizija dostigli su takođe značajnih 488 miliona evra.
Ukrupnjavanje koje se odvija u bankarskom sektoru proteklih godina donelo je povećanje koncentracije aktive i profita u nekoliko najvećih banaka. Najveća banka na tržištu i nakon tri kvartala 2023. bila je Inteza sa aktivom od 7,3 milijarde evra i učešćem od 14,97 odsto na tržištu.
Druga je mađarska OTP banka, nastala pripajanjem Sosijete ženeral i Vojvođanske banke, sa imovinom od 6,75 milijardi evra ili 13,87 odsto tržišta.
Iako su i dalje tehnički odvojene banke, AIK i Eurobank Direktna, koju je preuzela bankarska grupacija Miodraga Kostića, zajedno su izbile na treće mesto sa aktivom od 6,6 milijardi evra što se preslikava u 13,6 odsto tržišnog učešća.
Ovo je prvi put da je jedna domaća privatna banka među najvećim bankama na tržištu, od Drugog svetskog rata, naveo je Danas.
Na četvrtom mestu po tržišnom učešću je austrijska Rajfajzen banka sa 5,7 milijardi evra aktive koja je više od 20 godina poslovala na tržištu organski rastući, da bi prošle godine preuzela poslovanje Kredi Agrikol banke u Srbiji.
Peta po veličini banka je Unikredit sa imovinom vrednom 5,1 milijardu evra, dok je na šestom mestu NLB Komercijalna banka sa 4,8 milijardi evra aktive.
Ovih šest banaka kontroliše blizu 75 odsto aktive bankarskog sektora u Srbiji. Ako bi se ovoj grupi priključila državna Poštanska štedionica koja ima aktivu od četiri milijarde evra, grupa od sedam najvećih banaka upravlja sa skoro 83 odsto aktive.
Pet najvećih banaka je zaradilo 72 odsto ukupnog profita bankarskog sektora, a u džepove šest najprofitabilnijih se slilo 83 odsto ukupnog profita.
Najveći profit za devet meseci ove godine ostvarila je Rajfajzen banka - 143,3 miliona evra. Druga je Inteza sa 131,3 miliona, a treća je Unikredit sa 122 miliona evra. Profit OTP banke iznosio je 118,25 miliona evra, a NLB Komercijalne banke 107,3 miliona evra.
Pročitaj još
U grupu velikih banaka još ulazi u kombinovani profit AIK i Eurobank Direktne od 95,3 miliona evra.
Jedina banka koja je u ovom periodu radila sa gubitkom je i najmanja banka na tržištu Mirabank sa gubitkom od 515 hiljada evra. Ova banka je i prošle godine, za prvih devet meseci, dok su se ostali "kupali" u parama, ostvarila gubitak od 4,5 miliona evra.
Na putu bankarskog sektora do profita od milijardu evra ove godine čini se da jedino mogu da se ispreče mere NBS. U septembru je Narodna banka Srbije ograničila kamatne stope na stambene kredite vezane za evre, a skoro istovremeno je povećala obaveznu rezervu banaka, naveo je Danas.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
7
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
5
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
27
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
5
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 10
Novi Sad
Ja
Ex
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar