Gde je porez na dohodak najviši, a gde najniži: U jednoj zemlji Evrope su zahvalni jer plaćaju namet
Za Evropu je uobičajeno da poreska opterećenja značajno variraju od zemlje do zemlje, pri čemu radnici u zapadnoevropskim i razvijenim zemljama plaćaju znatno više.
Foto: Pixabay
Danska (55,9 odsto), Austrija (55 odsto), Portugal (53 odsto), Švedska (52,3 odsto) i Belgija (50 odsto) su neke od zemalja sa najvišim stopama poreza na dohodak građana.
S druge strane, Rumunija (10 odsto), Bugarska (10 odsto), Bosna i Hercegovina (10 odsto), tzv. Kosovo (10 odsto) i Severna Makedonija (10 odsto) imaju najniže poreze, prenosi Euronews Srbija.
Zašto građani Danske pozdravljaju veće poreze?
Iznenađujuće je da nisu svi građani nezadovoljni višim porezima. Primer toga je Danska gde mnogi uplatu smatraju ulaganjem u kolektivnu budućnost zemlje i društva, ili kupovinom određenog kvaliteta života.
Treba napomenuti da je Danska četvrtu godinu zaredom rangirana kao druga najsrećnija zemlja na svetu, prema Svetskom izveštaju o sreći za 2023. Ovo omogućava svim segmentima društva, bez obzira na pol, društveno-politički ili ekonomski položaj, da iskoriste iste mogućnosti, čime se značajno smanjuju ekonomska i socijalna opterećenja. Obrazovanje, posebno visoko, mahom je besplatno, a studenti takođe dobijaju grant od danske vlade.
Ova podrška se nastavlja i na radnom mestu, pri čemu roditelji imaju pravo na 52 nedelje roditeljskog odsustva, od kojih 32 nedelje plaća država. Danski model tržišta rada pod imenom "model fleksigurnosti", takođe pruža fleksibilnost za poslodavce i sigurnost za radnike, istovremeno naglašavajući aktivno učešće u radu. Ovo omogućava i radnicima i državi da obezbede "bezbednosnu mrežu" u slučaju nezaposlenosti.
Imajući to u vidu, mnogi Danci su prilično zadovoljni što plaćaju svoj deo poreza, posebno ako su usluge koje dobijaju zaista visokog kvaliteta.
Međutim, postoje i nedostaci, poput onog da Danska takođe mora da ponudi stipendije studentima iz drugih zemalja Evropske unije, iako oni retko ostaju dugotrajno u zemlji.
Da li su jaki sistemi socijalne zaštite dovoljni da nadoknade velike poreze?
U Austriji, još jednoj zemlji sa visokim porezima od 55 odsto, sistem socijalnog osiguranja, koji uključuje zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje i osiguranje za nezgode na radu, prilično je cenjen. Osim navedenog, on pokriva i trudničko i nezaposlenost.
Država zahteva da svi zaposleni budu osigurani, kao i osobe koje primaju beneficije za nezaposlene, penzije, ili bilo koju drugu vrstu finansiranja zasnovanog na potrebama.
U zemljama kao što je Belgija, najveće breme poreza snose samci bez dece, dok je ono za bračne parove sa decom nešto lakše.
Iako se ova zemlja može pohvaliti visokim kvalitetom zdravstvene zaštite, registracija za ovo može biti dug i komplikovan proces, koji uključuje registraciju Fonda socijalnog osiguranja i javnog zdravstvenog osiguranja.
Belgijskim poreskim obveznicima se odbija skoro 65 odsto plate
U Belgiji je takođe obavezna uplata mesečnih doprinosa za socijalno osiguranje. Prema tome, neko ko ima platu od 45.000 evra godišnje, na primer, biće oporezovan sa 25 odsto do 15.200 evra, sa 40 odsto preko 15.200 evra, sa 45 odsto preko 26.830 evra, i sa 50 odsto preko 46.440 evra.
Pored toga, zaposleni mora da plaća 13,07 odsto doprinosa za socijalno osiguranje. Takođe se plaća poseban doprinos za socijalno osiguranje, koji varira između 9,30 i 60,94 evra mesečno. Osoba sa ovom platom bi, dakle, imala na raspolaganju otprilike 1.867 evra mesečno.
Imajući u vidu da je minimalna plata u Belgiji 1.994,18 evra mesečno, pre oporezivanja, mesečna plata sa 45.000 evra godišnje ostavila bi zaposlenog sa otprilike ovom sumom nakon odbitka.
To sve više frustrira Belgijance poslednjih godina, jer se osećaju kao da ne dobijaju ono što plaćaju u vidu poreza, u poređenju sa Skandinavcima. Međutim, Belgija polako ulaže napore da smanji oporezivanje plata, prema OECD-u, pri čemu je prosečni radnik osetio olakšanje od oko 2,7 odsto između 2009. i 2022. godine.
Šveđanima ne smetaju visoki porezi
Švedska poreska agencija je jedna od institucija u koje građani imaju najviše poverenja.
Slično kao u Danskoj, Šveđanima takođe ne smeta da plaćaju veće poreze, u ovom slučaju oko 52,3 odsto, u zamenu za dobro funkcionisanje društva i kvalitetne javne usluge. Švedska poreska agencija "Skatteverket" jedna je od najpouzdanijih i najpoštovanijih institucija u zemlji, jedino iza Švedskog zavoda za patente i registraciju (PRV) i Odeljenja za imovinu "Lantmateriet".
To je zbog toga što je poreska agencija uključena u većinu aspekata života građana, kao što su rođenje dece, brakovi, selidba i smrt, a stara se o pružanju usluga visokog kvaliteta. Pored toga, ona je takođe veoma prilagođena klijentima i pristupačna, čime dobija na poverenju.
Poreske olakšice u zemljama istočne Evrope
Za zemlje istočne i jugoistočne Evrope kao što su Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina, koje još razvijaju svoju infrastrukturu i ekonomije, niži porezi su način da privuku i, kako se nadaju, zadrže strane investicije.
Ove zemlje često obezbeđuju jeftiniju radnu snagu i troškove proizvodnje, poreske olakšice i obilje neiskorišćenih tržišnih potencijala i mogućnosti. Takođe su često u mogućnosti da obezbede bolji životni standard, jer su troškovi života znatno manji nego u većini zapadnoevropskih zemalja.
Južna i istočna Evropa takođe imaju neke od najbrže rastućih ekonomija, pri čemu se Bugarska, Severna Makedonija, Rumunija i Kipar vide kao sledeći epicentri rasta za nekoliko kompanija i sektora privrede.
Međutim, poslednjih meseci zemlje poput Rumunije pokušavaju da povećaju poreze za zaposlene u softverskom sektoru. Vlada takođe pokušava da ukine oslobađanje od plaćanja zdravstvenog osiguranja za zaposlene u građevinarstvu, prehrambenom i poljoprivrednom sektoru, kako bi povećala prihod od poreza.
U Bosni, veliki broj dodatnih odbitaka dolazi uz porez na dohodak. Na primer, neto prihod od 1.000 evra dolazi sa ogromnih 562 evra poreza i doprinosa koje plaćaju i poslodavac i zaposleni, što primorava mnoge kompanije i preduzeća da izbegavaju ugovore sa punim radnim vremenom. Posledica toga je jačanje sivog tržišta, što je glavna prepreka na putu rasta u poslednje tri decenije.
Pročitaj još
Da li nekim građanima veće plate nadoknađuju visoko poresko opterećenje?
U nekim slučajevima, prosečne plate u zemljama sa višim porezima, kao što su Danska i Austrija, takođe su veće, što je u velikoj meri ublažilo finansijski pritisak. Prema podacima Eurostata, prosečna plata u Danskoj je 2022. godine bila oko 62.972,33 evra godišnje, dok je u Austriji iznosila 68.690,65 evra.
To je, između ostalog, posledica otvorenijih pregovora o platama zbog danskog modela fleksigurnosti rada, kao i većeg naglaska na obrazovanju i učenju tokom karijere.
Neke zemlje takođe imaju veću potrebu za radnicima u visoko plaćenim sektorima kao što su finansije, bankarstvo, pravo i medicina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
0
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
4
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
7
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
27
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
21
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
29
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
7
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Za državu je zaduživanje od tri milijarde evra "izuzetan uspeh": Ekonomista o tome da li je to zaista tako
30.04.2026.•
18
Država je realizovala najveću emisiju državnih obveznica vrednu tri milijarde evra, koju su Narodna banka i Ministarstvo finansija nazvali "izuzetno uspešnom", posebno kada je reč o interesovanju stranih investitora.
AikBank Puls štednje: Srbi bi se osećali spokojno sa 20.000 evra štednje
30.04.2026.•
0
Prvo istraživanje o stavovima građana o štednji pokazalo da je 74% ispitanika ima neki oblik štednje, a da je sigurnost novca važniji faktor od visine kamate kada se štedi u banci.
Mali: Srbija se sada zadužuje povoljnije nego pre 15 godina
30.04.2026.•
39
Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da se Srbija danas zadužuje po povoljnijim uslovima nego pre 15 godina, odnosno da je emitovanje obveznica tada bilo skuplje iako su svetski uslovi zaduživanja bili povoljniji.
Ministarka trgovine: Cene nisu porasle nakon isteka uredbe o ograničenju marže
29.04.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do porasta cena i njihovog vraćanja na nivo koji je bio pre 1. septembra.
Svetska banka: Inflacija u Srbiji bi mogla da poraste na šest odsto
29.04.2026.•
7
Glavni pritisak na potrošačke cene u Srbiji u narednom periodu dolaziće iz sektora energetike, rečeno je danas u beogradskoj kancelariji Svetske banke.
Ministar Glamočić: Veliki potencijal za jačanje saradnje u poljoprivredi sa Rusijom
29.04.2026.•
12
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da Srbija zauzima značajno mesto na svetskoj mapi voćarske proizvodnje, posebno kada je reč o malini.
Evropska komisija pokrenula postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog skupljeg goriva za strane vozače
29.04.2026.•
0
Evropska komisija pokrenula je postupak protiv Mađarske i Slovačke zbog diskriminišućih cena goriva za vozače automobila registrovanih u drugim državama članicama.
Komentari 1
Јоца Фелна
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar