Ko će kupovati kragujevačku "pandu": Da li je cena električne "pande" pogodak ili promašaj?
Kragujevački "fiat grande panda" u električnoj i u hibrid verziji biće među jeftinijima u Evropi, a koštaće najviše 25.000 evra.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Stelantis je objavio da će "fiat grande panda" iz Kragujevca koštati najviše 25.000 evra u električnoj, odnosno manje od 19.000 evra u hibridnoj varijanti.
Na proslavi 125. rođendana Fiata u Torinu, generalni direktor Olivije Fransoa poručio je da se u njihovoj kompaniji "povoljna cena automobila nikada ne dovodi u pitanje".
Biznis.rs je dvojici domaćih ekonomista – Ivanu Nikoliću i Dušanu Markoviću – postavio pitanje da li će "naša panda" biti cenovno konkurentna, a njihov zajednički odgovor je da Fiat sigurno ima tržišnu nišu, odnosno kupce na koje će moći da se osloni.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dušan Marković je, uoči zvaničnog lansiranja novog modela, upozorio da to vozilo pripada klasi "povoljnih" automobila, koji su izloženi najjačoj konkurenciji kineskih proizvođača.
Sada, kada je objavljeno da će potpuno električni model koštati manje od 25.000, a hibridni manje od 19.000 evra, kao da je i sam odahnuo kada je čuo cene po kojima bi trebalo da se prodaju u Evropi.
"Ono što mi još ne znamo je sa kakvim paketom opreme će se automobili nuditi po toj ceni, ali treba imati na umu da, iako ima sličnih kineskih modela koji su jeftiniji, oni nisu imali dobru prođu na evropskom tržištu, što zbog lojalnosti brendu, što zbog razvijenosti servisne mreže i podrške. Kada se donosi odluka o kupovini automobila cena jeste izuzetno važan, ali ne i jedini faktor, jer bi u suprotnom svi kupovali najjeftinije automobile u određenom segmentu", objašnjava Marković.
Iako cene kragujevačkog EV i hibrida možda deluju malo skuplje za srpske uslove, on ističe da je to dobra ponuda za razvijenu Evropu, gde Fiat računa na određenu grupu kupaca – mlade, samce ili parove kojima treba mali auto – mada očekuje oštru tržišnu utakmicu.
"Kineski proizvođači nisu još u potpunosti osvojili taj segment i treba videti kako će se odvijati situacija sa dodatnim carinama na vozila kineskih proizvođača, pa je utoliko Stelantis, odnosno Fiat, reagovao u pravom trenutku i sada ima dobru polaznu poziciju i dobru perspektivu", ocenjuje Marković.
Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ranije je izračunao da bi pokretanje proizvodnje "pande" u Kragujevcu moglo da doprinese privrednom rastu Srbije sa jednim procentnim poenom.
Reagujući na cene EV i hibridnog modela, Nikolić za Biznis.rs naglašava da korporacija poput Stelantisa svakako ne izlazi "napamet" na tržište i da iza njihove odluke stoje ozbiljne kalkulacije i istraživanja.
"Ono što treba imati na umu je da je cena električnih i hibridnih vozila sama po sebi viša od automobila sa tradicionalnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i gotovo da nema modela evropskog proizvođača čija je cena niža od 22 ili 23 hiljade evra", podseća on i napominje da aktuelni model najveći potencijal za plasman ima upravo u Evropi i to u zemljama Mediterana, gde su inače popularni i traženi automobili tog segmenta.
"Ne može se reći ni da Fiat i Stelantis kasne sa ponudom EV i hibrida – ponuda malih automobila i dalje je ograničena, veći akcenat kod drugih evropskih proizvođača stavljen je na SUV vozila, a sa druge strane, niko za sada nije povoljniji od nove 'pande'", kaže Nikolić.
Pročitaj još
Njegov zaključak je i da fokus Stelantisa na evropsko tržište ide u korist kragujevačkom modelu jer, kako kaže, mali automobili evropskih proizvođača, ruku na srce, nemaju šta da traže na američkom ili azijskom tržištu u cenovnoj sferi.
U isto vreme, proizvođači na globalnom nivou su se pozatvarali 'u svoja dvorišta' i odrekli su se ekspanzije.
"Za naš model to nije problem, jer se od njega i očekuje da se dobro prodaje u svojoj niši i da nađe put do oko 60.000 kupaca godišnje u Evropi, a ostatak do 100.000 komada na ostalim tržištima, poput 'zaštitnog znaka' te kompanije, modela fiat 500", procenjuje Ivan Nikolić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
0
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
4
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
1
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
49
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
9
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Komentari 26
Pera
Rumunska elektricna Dacia je pre 3 godine Rumuna kostala 7700 eura.
Verovatno je sada najvise 10000 jer su cene otisle gore.
Ali to je Dacia koje je vecinski vlasnik drzava.
Zadrzali su svije ime i svoj brend a mi smo sve prodali i za jednog Fiata mora da das 25000.
Isto ko sto su davali za za Skode policijske unesto za 500L…
Gagi
Pitanje
E sada, koliko staje izrada litijumskog akumulatora, ako je kila litijuma jeftinija od kile čvaraka?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar