Ekonomista Borović: Srbija duguje više od 60 milijardi evra
Ekonomista Borislav Borović izjavio je da zvanični javni dug Srbije, koji je u julu iznosio 38,2 milijarde evra, ne predstavlja i ukupne obaveze države već samo povučena sredstva koja prođu trezor.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Borović je agenciji Beta kazao da ugovoreni krediti iznose još najmanje 25 milijardi obaveza države.
"Zvanični javni dug Srbije za koji se objavljuju podaci, a koji je u julu iznosio 38,2 milijarde evra, samo su povučena sredstva koja prođu trezor, a ne i ukupne obaveze države. Ugovoreni, a nepovučeni krediti se ne računaju kod odnosa javnog duga prema Bruto društvenom proizvodu (BDP). Ugovoreni krediti za 'rafale', metro, EXPO... prema javno objavljenim izjavama zvaničnika ove države, iznose bar još 25 milijardi evra novih obaveza", rekao je on.
Na pitanje da li se može govoriti o visokoj i opasnoj zaduženosti države, Borović je kazao da će za otplatu glavnica država morati da vrati samo u 2024. godini 976.449.116.000 dinara ili 8,4 milijarde evra.
"To čini 45 odsto ukupnih prihoda Srbije. Ako tome dodamo 1,6 milijardi evra u 2025, samo za kamate, onda nema nikakve dileme da stanje nije ružičasto kako se predstavlja. Naprotiv", istakao je ekonomista.
Prema njegovim rečima, stanje javnog duga neće biti ništa bolje ako vlast "boji" podatke ružičastim bojama, niti gore ako ga kritičari režima neumereno "ocrnjuju".
"Ono je takvo, kakvo je. Međutim, samozavaravanje i ignorisanje činjenica onih koji donose odluke, može Srbiju skupo da košta u periodu ispred nas. Zato je važno napomenuti nekoliko stvari kod ocene stanje našeg javnog duga. Javni dug se uglavnom može vraćati iz viškova koje država napravi, prodajom državne imovine koja je preostala ili novim zaduživanjem dok može. Od viškova se odavno ne vraćaju, jer imamo samo konstantne deficite - od budžetskog do spoljnitrgovinskog. Prodaja imovine koja polako nestaje je samo značila da, što smo više (ras)prodavali dug je bivao sve veći. Sve se svodi na novo zaduživanje. Od reprograma starog duga i novih, dodatnih zaduživanja", objasnio je on.
Komentarišući kriterijume iz Mastrihta gde je prag zaduženosti javnog duga u odnosu na BDP - 60 odsto, a da Srbija prema zvaničnim podacima ima zaduženost ispod toga, Borović je rekao da su bar dve stvari sporne u toj argumentaciji.
"Kriterijum iz Mastrihta utvrđen je za zemlje Evropske unije koje zarađuju, posluju i zadužuju se u svojoj konvertibilnoj valuti ili evru, dok je javni dug Srbije uglavnom u stranoj valuti koji se često koristi i za domaću potrošnju u dinarima. Drugo, naš BDP je deformisan precenjenim kursom dinara. Pored toga što to negativno utiče na kompletnu privredu, posebno izvoznu, tako se veštački povećava BDP, jer se statistički dinarski BDP prevodi po precenjenom kursu u BDP u evrima i veštački smanjuje njegov udeo u BDP", kazao je on.
Pročitaj još
.jpg "Novi Sad po zaduženosti lokalnih samouprava odmah iza Beograda")
Ocenjujući nedavno dobijanje većeg kreditnog rejtinga Srbije od Agencije Standard & Poor's na nivo BBB minus, Borović je rekao da novi rejting znači, prema proceni S&P, sposobnost Srbije da ispunjava finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje dugove.
"Ali samo od Agencije Standard & Poor's, dok kod dve ostale prestižne Agencije ('Fitch' i 'Moody's') i dalje imamo neiinvesticioni rejting, odnosno rejting koji je na špekulativnom nivou. Podsetio bih da je upravo Agencija Standard & Poor's sredinom 2008. godine dala Islandu maksimalan kreditni rejtin AAA, da bi neki mesec posle toga bankrotirao. Javni dug se vraća iz suficita koji do sada nismo pravili i to je jedini zdrav način. Inače se podrazumeva, da ćemo dugove vraćati imovinom (kolateralima) koju smo dali ili iz novih zaduživanjima. Dok još Srbija ima neki umovinu", zaključio je Borović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
1
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
1
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
32
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Slovenija planira da "panda obveznicama" privuče kineske investitore
30.10.2025.•
5
Slovenija planira da sledeće godine emituje "panda obveznice" u vrednosti pet milijardi juana (700 miliona dolara) u sklopu strategije za dalje otvaranje njene ekonomije u uslovima pojačanih trgovinskih tenzija.
Postignut sporazum Misije MMF-a sa vlastima Srbije
30.10.2025.•
3
Misija MMF-a saopštila je da je sa vlastima Srbije postigla sporazum u okviru druge revizije tekućeg nefinansijskog aranžmana (Instrument za koordinaciju politika-PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.
NBS: Štednja u Srbiji nastavlja da raste
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da dinarska i devizna štednja u Srbiji nastavljaju da rastu i dostižu rekordne nivoe i tokom ove godine, uprkos pojačanim globalnim neizvesnostima.
Evropska centralna banka zadržala važeće kamatne stope
30.10.2025.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je važeće kamatne stope jer se inflacija u zoni evra vratila na oko ciljnih dva odsto, a privreda izgleda otporno, izjavila je danas predsednica te banke Kristin Lagard.
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
26
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
6
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
10
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
1
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
43
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Komentari 30
Petar Veliki
S56
milenko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar