Nacionalni stadion, Moravski koridor: Šest najskupljih infrastrukturnih projekata u Srbiji
Pritisak MMF-a urodio je plodom, jer je Vlada Srbije objavila "Revidiranu fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu".
U njoj su prvi put navedene cene svih državnih prioritetnih infrastrukturnih projekata skupljih od 20 miliona evra, piše Danas. Reč je o 56 projekata čija je ukupna vrednost čak 2,4 biliona dinara, a u planu je da budu završeni do 2027. godine.
U martu ove godine jedna od glavnih poruka delegacije MMF-a srpskoj vlasti bila je da povećaju transparentnost investicija i potpuno operacionalizuju okvir za upravljanje javnim investicijama kako bi podigli kvalitet tih investicija.
MMF je primetio da razvojni plan "Skok u budućnost-Srbija 2027" obuhvata velike javne infrastrukturne investicije narednih godina, ali i napomenuo da je od "kritične važnosti oprezno fiskalno upravljanje i srednjeročno investiciono planiranje". Upozorili su srpsku vladu da treba da odredi prioritete za investicije, uzimajući u obzir cenu projekata, koristi od njih i šire makroekonomske implikacije.
Kanalizacija, auto-putevi, železnice, Ekspo
Od 56 državnih infrastrukturnih projekata navedenih u Revidiranoj fiskalnoj strategiji, pojedinačna vrednost sedam projekata je više od 100 milijardi dinara. Tačnije, jedan košta više od 300 milijardi dinara, dva više od 200 milijardi dinara i četiri više od 100 milijardi dinara.
Najskuplji projekat u Revidiranoj fiskalnoj strategiji je Projekat izgradnje komunalne (kanalizacione) infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji koji će građane Srbije koštati oko 368 milijardi dinara.
Drugi najskuplji projekat je Moravski koridor (auto-put E-761, deonica: Pojate-Preljina) koji će ukupno koštati oko 252 milijarde dinara.
Treći najskuplji projekat je rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Beograd - Niš čija je vrednost procenjena na oko 208 milijardi dinara.
Četvrti projekat po vrednosti je izgradnja auto-puta Beograd - Zrenjanin koji će koštati oko 187 milijardi dinara.
Peti najskuplji projekat je izgradnja mađarsko-srpske železnice, a vrednost projekta procenjena je na oko 155 milijardi dinara.
Šesti je Ekspo, a on podrazumeva izgradnju Beogradskog sajma, Zonu B koja obuhvata forum, izložbeni prostor, parking, uređenje, zatim Poslovnu zonu E, toplotni izvor, a sve to će građane koštati oko 139 milijardi dinara.
Sedmi najskuplji projekat je izgradnja saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, a vrednost ovog projekta je procenjena na oko 106 milijardi dinara.
Među skupljim projektima je i izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona u Sručinu čija će izgradnja, prema Revidiranoj fiskalnoj strategiji, koštati 67,5 milijardi dinara.
Međutim, Fiskalni savet je u utorak naveo da će izgradnja Nacionalnog stadiona sa pratećom infrastrukturom koštati čak 112 milijardi dinara.
"Planirana izdvajanja za Nacionalni stadion su više nego udvostručena u odnosu na rebalans i dostigla su skoro milijardu evra, odnosno 112 milijardi dinara", naveli su iz Fiskalnog saveta.
S obzirom na to da se iznosi Fiskalnog saveta i Revidirane strategije razlikuju, iz Saveta su za Danas pojasnili da su na ocenu dobili dokument različit od onog koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija.
Pročitaj još
Koji projekti nedostaju, a koji su poskupeli
Fiskalni savet pohvalio je transparentnost dela javnih infrastrukturnih projekata, ali je ukazao da su pojedini delovi Revidirane strategije ostali nejasni.
Prvi problem je, navode, to što su pojedini republički projekti samo delimično obuhvaćeni.
"Tako se, recimo, ulaganja u beogradski metro iskazuju samo za prve dve faze izgradnje linije 1, iako se do sada u budžetu ovaj projekat evidentirao kao celina pod nazivom 'Izgradnja beogradskog metroa' na razdelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture", navode iz Saveta.
Drugo, ima projekata vrednijih od 20 miliona evra koji se nisu našli u tabeli, a čije je sprovođenje u toku. Takav je slučaj, recimo, sa izgradnjom saobraćajnice Bački Breg - Kikinda za koju su pripremni radovi uveliko počeli (u decembru 2023. godine), a čija se ukupna vrednost, prema izjavama zvaničnika, meri milijardama evra.
Treće, mnoge velike infrastrukturne investicije koje će se izvesno sprovoditi u periodu koji pokriva Strategija uopšte nisu pomenute. Primera radi, Šumadijski koridor (saobraćajnica "Vožd Karađorđe") nije u tabeli, iako je u toku izdavanje lokacijskih uslova i čiji početak realizacije se najavljuje za 2025. godinu.
Osim toga, nekoliko velikih investicionih projekata pretrpelo je u kratkom vremenskom periodu snažnu korekciju procenjene vrednosti naviše. Za projektnu aktivnost "Ekspo Beograd 2027" planirani izdaci za 2025. i 2026. su udvostručeni u odnosu na vrednosti iz rebalansa, nakon čega bi ukupna vrednost prema Strategiji dostigla 1,2 milijardi evra (140 milijardi dinara).
Ceo tekst lista Danas čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
1
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
9
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?
09.09.2025.•
4
Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Digitalni evro je uskoro među nama
09.09.2025.•
7
Subota, 25. oktobar, biće značajan dan za Evropsku uniju, zapravo za sve koji se oslanjaju na evro, monetu najlukrativnije političke zajednice na svetu.
Minimalac u Srbiji u 2026. će biti 551 evro
09.09.2025.•
16
Ministar finanasija Siniša Mali i ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski saopštili su da će zvaničan predlog biti da minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro ili 64.554 dinara.
Firma koja je "ugostila" SNS kol centar dobila milionski posao od Pošte, pa poništen postupak
09.09.2025.•
1
Javno preduzeće "Pošta Srbije" dodelilo je posao grupi ponuđača u kojoj je kompanija Prointer, poznata po tome što je bila "domaćin" SNS kol centra, iako ovaj konzorcijum nije ispunjavao sve uslove.
Razvoj KUL održivog preduzetništva u skladu sa principima cirkularne ekonomije
09.09.2025.•
0
Nakon višemesečne obuke i podrške u razvoju svojih ideja, preduzetnici iz Srbije predstavili su svoje proizvode i usluge u Bjelovaru u Hrvatskoj tokom 29. i 30. avgusta.
Skladištenjem do jeftinijeg gasa
08.09.2025.•
1
Kako se u januaru i februaru ne bismo smrzavali, pripreme za energetsku sezonu treba početi na vreme.
Saradnik Bečkog instituta: Strane investicije u Srbiji manje za 40 odsto nego prošle godine
08.09.2025.•
13
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović ocenio je da će rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini biti između dva i 2,5 odsto.
Pregovori o minimalcu za narednu godinu počinju sutra: Vlada daje 550, sindikati traže 600 evra
08.09.2025.•
13
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta sutra će još jednom biti razmatrana odluka o povećanju minimalne zarade za 2026. godinu.
Država se zadužuje 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije
08.09.2025.•
9
Država Srbija zadužiće se 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije.
UN: 88 operatora obustavilo poštanske usluge sa SAD
07.09.2025.•
2
Ukupno 88 operatora je potpuno ili delimično obustavilo poštanske usluge sa SAD, što je dovelo do pada poštanskog saobraćaja ka toj zemlji za više od 80 odsto, zbog uvođenja novih američkih carinskih mera.
Rizici Uredbe o ograničenju marže: Niže cene - slabiji kvalitet i moguće nestašice
06.09.2025.•
25
Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na 20 odsto stupila je ove nedelje na snagu.
Objavljene nove cene goriva
05.09.2025.•
18
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u avgustu
04.09.2025.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju avgusta ove godine iznosili su oko 4.113 milijarde dinara, što je 1,2 odsto više nego u julu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Komentari 11
Fića
Dokle," parizer vožde"...?!
@stef
stef
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar