Nacionalni stadion će koštati (bar) 960 miliona evra, a u Fiskalnoj strategiji nema plana štednje
Fiskalni savet ocenjuje da je država propustila priliku da napravi štedljiviji plan potrošnje a da će budžetski deficit skočiti za oko tri odsto BDP-a zbog projekata Ekspo, naoružanja i puteva.
Foto: 021.rs
Pošto je država odlučila da u narednim godinama više troši na projekte vezane za Ekspo, puteve i naoružanje, budžetski deficit će se povećati na oko tri odsto BDP-a, čime je propuštena prilika da se napravi plan koji bi bio štedljiviji, ocenio je danas Fiskalni savet u svojoj analizi revidirane Fiskalne strategije, napominjući da uprkos tome budući plan potrošnje "neće ugroziti stabilnost", piše Nova ekonomija.
Svakako, ostaje pitanje zašto se u Srbiji odluke o budžetskoj potrošnji i investicijama često menjaju, a odluke donose u "hodu", bez jasnog plana i prioriteta.
Dakle, šta se desilo da smo sa umereno konzervativne fiskalne politike, u prethodne tri godine, u ovoj odjednom prešli na sipanje para u velike projekte, što će da potraje i u narednom periodu?
"Do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda, koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen. Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine“, kažu ekonomisti Saveta i dodaju da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično manje zaduži zemlja", stoji u oceni revizije.
Ali brojke su te koje su jednim delom omogućile državi da krene u ekspanziju potrošnje, jer zbog statistike je i javni dug smanjen. Ovo je posledica revidiranog rasta BDP-a Srbije za 2023. godinu kojim je Republički zavod za statistiku najblaže rečeno iznenadio stručnjake, pritom značajno izmenivši i sve brojke koje se posmatraju u odnosu na BDP, navodi Nova ekonomija.
Naime, rast privrede je prema proceni bio 2,5 odsto, ali je u oktobru kada je Zavod sveo ceo račun, ova cifra narasla na 3,8 odsto. Što više raste BDP manji je udeo javnog duga u BDP-u, pa je tako dug pao sa 52,3 odsto BDP-a na 48,4 odsto BDP-a, a slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine.
Političari u Srbiji su više puta naglašavali koliko je važno zadržati javni dug pod kontrolom, jer je to upravo i jedan od najvažnijih parametara i za MMF, Svetsku banku, ali i kreditne agencije koje dodeljuju rejting.
Zbog rasta BDP, moraju da rastu i penzije i plate. Sprovedena revizija BDP-a naviše, automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10 odsto. To onda zakonski dovodi do njihove izdašnije indeksacije u 2026. i 2027. i do posledičnog povećanja javnih rashoda za ove namene u odnosu na Nacrt Strategije (nacrt je takoreći prethodna projekcija), objašnjavaju iz Fiskalnog saveta.
"Povećanje javnih investicija za oko 0,5 odsto BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona rafal, koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije, tako da je i to bio očekivan novi trošak. Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije od oko jedan odsto BDP-a kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. Dakle, do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda", kaže Fiskalni savet.
Javni prihodi u periodu 2025-2027. godine prosečno su povećani za oko 1,5 odsto BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2 odsto na tri odsto BDP-a, prema najnovijoj reviziji.
Dobre strane i kvalitet podataka
Članovi Saveta pozdravljaju novitete koji daju malo veću transparetnost nego ranije. Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 milijardi evra, izuzev oblasti odbrane i bezbednosti. Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
"Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno npr. troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 milijardi dinara, odnosno 960 miliona evra", navode ekonomisti.
Ipak tabela ima i nekih nedostatak koje treba otkloniti, a ne sadrži i neke velike projekte, navodi se u analizi.
Vlada bi trebalo da obezbedi veću podršku RZS-u za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta, ocena je Saveta, jer uređene zemlje moraju da zasnivaju ekonomsku politiku na podacima.
"Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. To se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a Srbije u 2024. koja sad iznosi 82 milijardi evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijardi evra. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt. Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od pet do sedam odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama", rečeno je u oceni revizije Fiskalnog saveta.
Pročitaj još
Fiskalni savet primećuje i da velike revizije statističkih podataka, koje značajno menjaju nivo i kretanje ključnih ekonomskih i fiskalnih indikatora neizbežno podstiču i pitanja o kvalitetu podataka u Srbiji.
Prema oceni Saveta upitan je i kredibilitet čitave Strategije, jer već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika. To potvrđuje dupliranje planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana uz menjanje strukture planiranog budžeta, kao i učestalo uvođenje novih politika "u hodu“, a da one uopšte nisu bile planirane ranijim strategijama, kažu ekonomisti.
"Jedan od ključnih nedostataka Fiskalne strategije je to što ne sadrži odeljak posvećen trogodišnjim prioritetima javnih investicija. Na osnovu tog Plana trebalo bi da se napravi Investicioni plan za period od najmanje sedam godina koji bi trebalo da obuhvati sve planove državnih investicija u svim važnim društvenim oblastima i uveže ih sa trogodišnjim fiskalnim projekcijama. Nijedan od ovih planova, međutim, još uvek nije usvojen", što je i zakonska obaveza upozoravaju iz Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Budžet Srbije za 2026. netransparentan: Bez objašnjenja za Ekspo i NIS
03.12.2025.•
0
Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) ocenio je da budžet Srbije za 2026. godinu nije u potpunosti transparentan.
NIS: Korporativne kartice funkcionalne, prodaja goriva odvija se uobičajeno i bez prekida
03.12.2025.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da su sve korporativne kartice funkcionalne i da kompanija "nastavlja da ispunjava ugovorne obaveze prema korporativnim klijentima".
Ne utiču američke sankcije samo na Srbiju: Kako su druge države reagovale na krizu sa gorivom?
03.12.2025.•
8
Pored NIS-a, američke sankcije pogodile su i druge kompanije u evropskim zemljama u kojima udeo u vlasništvu imaju ruski Lukoil i Rosnjeft. Ipak, reakcije drugih države bile su nešto drugačije nego u slučaju Srbije.
Bivši šef OFAC-a otkrio jedan od razloga zašto Rusi nisu zainteresovani za prodaju NIS-a
03.12.2025.•
19
Kancelarija SAD-a za kontrolu strane imovine, u Srbiji poznatija kao OFAC, nije dala licencu za snabdevanje Srbije naftom, zbog čega je Rafinerija u Pančevu zaustavila rad.
_imamo_li_alternativu_za_ruski_gas.jpg "Imamo li alternativu ruskom gasu?")
Imamo li alternativu ruskom gasu?
03.12.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče tokom obraćanja javnosti povodom sankcija NIS-u, postavio i ultimatum Rusiji u vezi sa gasnim ugovorom - ali imamo li mi alternativu za ruski gas?
Kokotović: Pitanje NIS-a pod Putinovom ličnom kontrolom
03.12.2025.•
23
Pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) direktno je pod ličnom kontrolom predsednika Rusije Vladimira Putina i zato vrlo mali broj ljudi zna šta se dešava.
Rafinerija stala sa radom, prete i sekundarne sankcije: Stručnjaci o tome šta nas čeka, hoće li biti goriva
03.12.2025.•
40
Obustava rada Rafinerije u Pančevu i prekid platnog prometa ugrozili bi snabdevanje domaćeg tržišta gorivom, javne finansije, ali i više od 13.000 radnih mesta, tvrde stručnjaci.
Postignut dogovor unutar EU o postepenoj zabrani uvoza ruskog gasa
03.12.2025.•
0
Evropski savet saopštio je da je postignut dogovor sa Evropskim parlamentom o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027. godine, kao deo nastojanja da se okonča energetska zavisnost od Rusije.
Mićović: Srbija se ne može osloniti na uvoz nafte, država već morala da se pripremi za preuzimanje NIS-a
03.12.2025.•
36
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ocenio je da Srbija samo uvozom naftnih derivata i oslanjanjem na postojeće zalihe dugoročno ne može obezbediti snabdevanje tržišta.
Rumunija usvaja dekret za preuzimanje resursa sankcionisanih kompanija, među njima i Lukoil
02.12.2025.•
6
Rumunska vlada odobrila je dekret kojim se omogućava preuzimanje lokalnih resursa kompanija koje podležu međunarodnim sankcijama, među kojima je i ruski "Lukoil".
Sve naknade PIO fonda rastu isto kao i penzije - za 12,2 odsto
02.12.2025.•
1
Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije saopštio je danas da su od 1. decembra povećane penzije, kao i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i naknade koje isplaćuje Fond za 12,2 odsto.
Rafinerija Pančevo obustavila rad, nema sirove nafte
02.12.2025.•
45
Rad Rafinerije Pančevo je obustavljen usled nedostatka sirove nafte za preradu.
Ratel dodelio dozvole za 5G mrežu: Telekom, Yettel i A1 spremni za komercijalne usluge
02.12.2025.•
6
Regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) je nakon sprovedene aukcije dodelio pojedinačne dozvole za korišćenje 5G mreže za tri ponuđača.
Vučić: Nema dobrih vesti za NIS, Amerikanci nisu pozitivno odgovorili
02.12.2025.•
110
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da nema dobrih vesti što se tiče NIS-a - nismo dobili pozitivnu odluku SAD.
Bajatović: Srbija hoće da plati 1,4 milijarde evra za NIS, ali kako pare prebaciti u Rusiju?
02.12.2025.•
32
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da mora da se nađe rešenje da NIS nastavi da radi.
Rafinerija i dalje u fazi "tople cirkulacije", stručnjak objašnjava tehničke posledice gašenja
02.12.2025.•
7
Rafinerija u Pančevu je i ovog jutra u fazi tzv. tople cirkulacije, budući da je stigla laka nafta iz domaćih izvora.
Stručnjak za energetiku: Ne očekujem američku licencu, banke će blokirati račune NIS, a onda sledi stečaj
02.12.2025.•
25
Ako američka licenca za poslovanje ne bude stigla u ovim poslednjim trenucima, Rafinerija u Pančevu danas će, prema ranijim najavama, potpuno prestati da radi.
MUP među najvećim dužnicima za struju: Dug duplirao na 277 miliona dinara
02.12.2025.•
8
Poslednji presek stanja dugova koji je objavio EPS pokazuje da je Ministarstvo unutrašnjih poslova za samo dva meseca gotovo udvostručilo dospela dugovanja i skočilo sa 25. na 14. mesto rang liste.
Danas moguće potpuno gašenje Rafinerije u Pančevu: Kako bi to uticalo na privredu?
02.12.2025.•
23
Ukoliko NIS ne dobije američku dozvolu za rad, eventualno gašenje Rafinerije u Pančevu i Petrohemije prvo bi pogodilo zaposlene, a potom čitavu privredu.
Inflacija u EU pala na 2,5 odsto, rekorder Rumunija sa 8,4 odsto
02.12.2025.•
1
Inflacija u eurozoni u oktobru na godišnjem nivou pala je na 2,1 odsto, sa 2,2 odsto u septembru, dok na nivou Evropske unije iznosi 2,5 procenata, saopštio je Eurostat.
Gardijan o Generalštabu: Trampova porodica dobija poseban tretman, manje jasno šta dobija srpski režim
01.12.2025.•
5
Poslovi koje širom sveta, od Vijetnama do Srbije, sklapaju članovi porodice predsednika SAD, podstiču sumnje da je reč o eksplicitnoj razmeni usluge za uslugu, odnosno o korupciji, ali dokaza za to nema, piše Gardijan.
Komentari 27
Ahil
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar