Nacionalni stadion će koštati (bar) 960 miliona evra, a u Fiskalnoj strategiji nema plana štednje
Fiskalni savet ocenjuje da je država propustila priliku da napravi štedljiviji plan potrošnje a da će budžetski deficit skočiti za oko tri odsto BDP-a zbog projekata Ekspo, naoružanja i puteva.
Foto: 021.rs
Pošto je država odlučila da u narednim godinama više troši na projekte vezane za Ekspo, puteve i naoružanje, budžetski deficit će se povećati na oko tri odsto BDP-a, čime je propuštena prilika da se napravi plan koji bi bio štedljiviji, ocenio je danas Fiskalni savet u svojoj analizi revidirane Fiskalne strategije, napominjući da uprkos tome budući plan potrošnje "neće ugroziti stabilnost", piše Nova ekonomija.
Svakako, ostaje pitanje zašto se u Srbiji odluke o budžetskoj potrošnji i investicijama često menjaju, a odluke donose u "hodu", bez jasnog plana i prioriteta.
Dakle, šta se desilo da smo sa umereno konzervativne fiskalne politike, u prethodne tri godine, u ovoj odjednom prešli na sipanje para u velike projekte, što će da potraje i u narednom periodu?
"Do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda, koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen. Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine“, kažu ekonomisti Saveta i dodaju da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično manje zaduži zemlja", stoji u oceni revizije.
Ali brojke su te koje su jednim delom omogućile državi da krene u ekspanziju potrošnje, jer zbog statistike je i javni dug smanjen. Ovo je posledica revidiranog rasta BDP-a Srbije za 2023. godinu kojim je Republički zavod za statistiku najblaže rečeno iznenadio stručnjake, pritom značajno izmenivši i sve brojke koje se posmatraju u odnosu na BDP, navodi Nova ekonomija.
Naime, rast privrede je prema proceni bio 2,5 odsto, ali je u oktobru kada je Zavod sveo ceo račun, ova cifra narasla na 3,8 odsto. Što više raste BDP manji je udeo javnog duga u BDP-u, pa je tako dug pao sa 52,3 odsto BDP-a na 48,4 odsto BDP-a, a slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine.
Političari u Srbiji su više puta naglašavali koliko je važno zadržati javni dug pod kontrolom, jer je to upravo i jedan od najvažnijih parametara i za MMF, Svetsku banku, ali i kreditne agencije koje dodeljuju rejting.
Zbog rasta BDP, moraju da rastu i penzije i plate. Sprovedena revizija BDP-a naviše, automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10 odsto. To onda zakonski dovodi do njihove izdašnije indeksacije u 2026. i 2027. i do posledičnog povećanja javnih rashoda za ove namene u odnosu na Nacrt Strategije (nacrt je takoreći prethodna projekcija), objašnjavaju iz Fiskalnog saveta.
"Povećanje javnih investicija za oko 0,5 odsto BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona rafal, koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije, tako da je i to bio očekivan novi trošak. Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije od oko jedan odsto BDP-a kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. Dakle, do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda", kaže Fiskalni savet.
Javni prihodi u periodu 2025-2027. godine prosečno su povećani za oko 1,5 odsto BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2 odsto na tri odsto BDP-a, prema najnovijoj reviziji.
Dobre strane i kvalitet podataka
Članovi Saveta pozdravljaju novitete koji daju malo veću transparetnost nego ranije. Strategija sad sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 milijardi evra, izuzev oblasti odbrane i bezbednosti. Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.
"Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Sad se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno npr. troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 milijardi dinara, odnosno 960 miliona evra", navode ekonomisti.
Ipak tabela ima i nekih nedostatak koje treba otkloniti, a ne sadrži i neke velike projekte, navodi se u analizi.
Vlada bi trebalo da obezbedi veću podršku RZS-u za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta, ocena je Saveta, jer uređene zemlje moraju da zasnivaju ekonomsku politiku na podacima.
"Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. To se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a Srbije u 2024. koja sad iznosi 82 milijardi evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijardi evra. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt. Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od pet do sedam odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama", rečeno je u oceni revizije Fiskalnog saveta.
Pročitaj još
Fiskalni savet primećuje i da velike revizije statističkih podataka, koje značajno menjaju nivo i kretanje ključnih ekonomskih i fiskalnih indikatora neizbežno podstiču i pitanja o kvalitetu podataka u Srbiji.
Prema oceni Saveta upitan je i kredibilitet čitave Strategije, jer već duže vreme ne predstavlja obavezujući dokument za vođenje javnih politika. To potvrđuje dupliranje planiranog fiskalnog srednjoročnog deficita u poslednjih godinu dana uz menjanje strukture planiranog budžeta, kao i učestalo uvođenje novih politika "u hodu“, a da one uopšte nisu bile planirane ranijim strategijama, kažu ekonomisti.
"Jedan od ključnih nedostataka Fiskalne strategije je to što ne sadrži odeljak posvećen trogodišnjim prioritetima javnih investicija. Na osnovu tog Plana trebalo bi da se napravi Investicioni plan za period od najmanje sedam godina koji bi trebalo da obuhvati sve planove državnih investicija u svim važnim društvenim oblastima i uveže ih sa trogodišnjim fiskalnim projekcijama. Nijedan od ovih planova, međutim, još uvek nije usvojen", što je i zakonska obaveza upozoravaju iz Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
AI sistemi izneverili: Ford ponovo angažovao stotine iskusnih inženjera
30.06.2026.•
0
Američki proizvođač automobila Ford saopštio je da je ponovo angažovao više od 300 iskusnih inženjera i kontrolora kvaliteta nakon što AI sistemi nisu ispunili očekivanja u procesu kontrole proizvodnje, piše BBC.
Stelantis obustavio proizvodnju fijata 500 u Torinu zbog nestašice delova
30.06.2026.•
0
Automobilska kompanija Stelantis saopštila je da produžava letnju obustavu proizvodnje u fabrici Mirafiori u Torinu, u kojoj se pravi model fijat 500, za dodatnu sedmicu zbog problema u snabdevanju delovima.
Folksvagen planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori fabrike
28.06.2026.•
7
Nemački proizvođač automobila Folksvagen razmatra novi veliki talas restrukturiranja u okviru kojeg bi u narednim godinama moglo da bude ukinuto do 100.000 radnih mesta širom sveta.
Reno namerava da ukine 800 radnih mesta u Francuskoj
28.06.2026.•
3
Francuski proizvođač automobila Reno saopštio je kako do kraja 2027. godine planira da ukine 800 radnih mesta u sektoru inženjeringa u Francuskoj.
Rastu temperature u Evropi, a u Aziji zarada proizvođača klima uređaja
27.06.2026.•
1
Dok Evropa prolazi kroz rekordno visoke temperature, azijski proizvođači klima-uređaja, poput južnokorejskog Samsunga i LG-a, kineske midee ili japanskog Micubišija, beleže nagli rast prodaje.
Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
27.06.2026.•
6
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
Od ponedeljka veće akcize na gorivo: Povećanje od oko 5,5 odsto
27.06.2026.•
14
Vlada Srbije je, na sednici u četvrtak 25. juna, donela odluku o novom povećanju akciza na gorivo - za oko 5,5 odsto u odnosu na ovonedeljne iznose. Primena počinje u ponedeljak i ograničena je na nedelju dana.
Stanovi na dan i nova pravila: Vlasnicima stižu poreska rešenja, kraj sive zone u najavi
26.06.2026.•
29
Poreska uprava Srbije donela je rešenja kojima se za 2026. godinu utvrđuje obaveza plaćanja poreza na prihod od pružanja ugostiteljskih usluga.
NIS od SAD traži novu licencu za operativno poslovanje, ističe 1. jula
26.06.2026.•
7
Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Kancelarije za kontrolu stranih sredstava OFAC Ministarstva finansija SAD novu posebnu licencu kako bi se kompaniji omogućilo nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti.
Poskupeo benzin: Objavljene nove cene goriva
26.06.2026.•
21
Benzin u Srbiji je poskupeo, dok cena dizela ostaje ista.
Šta nam donose data centri?
26.06.2026.•
18
Živimo u vremenu visokih tehnologija, kada se svakojaki podaci besomučno arhiviraju i obrađuju, a na osnovu beskrajno mnogo ovakvih obrada mašina donosi odluku.
Stambeni krediti: Strateški vodič do sopstvenog doma
26.06.2026.•
0
Kupovina nekretnine je jedna od najvećih finansijskih odluka u životu pojedinca, često kruna dugogodišnjeg truda i štednje.
Naled: Sistem ePlati će od sledeće godine sam popunjavati sve podatke, institucije da ubrzaju evidenciju
25.06.2026.•
4
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila je danas da joj je cilj da od 2027. godine proces elekronskog plaćanja taksi putem sistema ePlati bude potpuno automatizovan.
Veruju li investitori u Ilona Maska?
25.06.2026.•
7
Početkom juna bilo je prilično mirno na berzi u Njujorku.
Ilon Mask izgubio status bilionera
25.06.2026.•
10
Bogatstvo američkog tehnološkog milijardera Ilona Maska palo je ispod granice od bilion dolara nakon globalnog pada vrednosti tehnoloških akcija, koji je umanjio njegovu imovinu za oko 500 milijardi dolara.
Cene nafte na najnižem nivou u poslednja četiri meseca
24.06.2026.•
6
Cene nafte na svetskim tržištima i danas su pale, dostigavši najniže nivoe od kraja februara, pa je međunarodno referentna nafta Brent bila ispod 74 dolara za barel, a američka WTI nafta se kretala oko 70 dolara.
Bajatović: Gasni aranžman sa Rusijom produžen za tri meseca
24.06.2026.•
7
Direktor "Srbijagasa" i poslanik Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je gasni aranžman sa Rusijom produžen za naredna tri meseca, kao i da će ga uskoro produžiti i do Nove godine.
Skuplja struja noću - može i to da se desi
24.06.2026.•
7
Širom Evropske unije neprekidno niču nove solarne i vetroenergane, trenutno blizu 56 odsto ukupne potrošnje struje potiče od obnovljivih izvora.
Marković: Ključno da NIS bude uklonjen sa liste sankcija
24.06.2026.•
4
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije Željko Marković rekao je da je najvažnije da NIS bude uklonjen sa liste sankcija, kao i da je za Srbiju ključno jačanje energetske bezbednosti.
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
9
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Komentari 27
Ahil
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
predrag
- podmicivanje Zapada davanjem uzaludnih poslova;
- zaglupljivanje naroda;
- trece najbolesnije - rekao je da ce da uzgajaju fudbalere i prodaju ih po svetu. Da li je moguce da oni to vide kao privredu u koju drzava treba da ulaze ?! Umesto svega drugog sto je normalno.
Ako bude neka kriza u svetu i svi se povuku i gledaju sebe, sta cemo, tu niko nista ne prozivodi, a sve treba.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar