Naprednjaci zadužuju i vašu decu
Rebalans je u velikoj većini uređenih zemalja standardna aktivnost, ustaljena praksa kojom država pri kraju godine precizira i u neznatnoj meri koriguje budžetom planirane rashode do kraja godine.
Foto: 021.rs
U Srbiji je to, s obzirom na obim preusmeravanja novca, znatno više.
Pre tri-četiri godine opravdanje za velike intervencije rebalansom imali smo u epidemiji, odnosno tehnološkom incidentu u najvećem proizvođaču struje, dok smo lane sledili poželjni trend umerenog pristupa.
Inflacija preti
Očekivalo se da će slično biti i ove godine, ali nije. Budžet se, najviše zahvaljujući inflaciji ne previše iznad očekivane, punio brže od plana, novca u državnoj kasi nije manjkalo. Procenjivao se ne mali višak od 128 milijardi dinara i priželjkivalo se da tih 1,1 milijardu evra posluži za isplatu prispelih rata nekih od nepovoljnijih državnih kredita.
Nije vreme zaduživanja, novac je na tržištu skup, kamate su za nepune dve godine sa prosečnih 1,5 narasle na više od šest odsto kada su državne obveznice u pitanju. Još je skuplje kada država ugovara kredit od banaka, kamate dostižu i 8,2 odsto, koliko Srbija plaća za nekoliko pozajmica uzetih radi izgradnje pojedinih saobraćajnica.
Ipak, Siniša Mali, ministar finansija i desna ruka predsednika Vučića, obelodanio je da će do kraja godine državni rashodi narasti za čitavih 199,1 milijardu dinara. Za šeststo miliona evra više nego što će biti višak u odnosu na izvorni ovogodišnji budžet.
Dakle, ukupno ćemo potrošiti oko 1,7 milijardi više nego što se prvobitno planiralo i taj novac ćemo morati pozajmiti. Tako ćemo, umesto da počnemo da smanjujemo tih 38,4 milijarde evra duga, našoj deci dodatno uvećati obaveze.
Investicije ispred štednje
Istina je da se predsednik Srbije, koji kod nas u krajnjem odlučuje i o ovakvim pitanjima, nikada nije preterano plašio pozajmljivanja novca i uvek je investicijama davao prednost u odnosu na štednju. Ipak, očekivalo se da će, baš zbog korenito izmenjene situacije na svetskom finansijskom tržištu, ovoga puta biti drugačije. Ali, nije.
Naravno da se Aleksandar Vučić, veoma solidno upućen u finansije i makroekonomiju, nije slučajno odlučio na za mnoge neočekivano preusmeravanje državnog novca. Pogled na to na šta se odlučio utrošiti dodatnih 1,7 milijardi evra budžeta najbolje će nam pokazati kakve poteškoće more predsednika i državu.
Najviše, 450 miliona evra, biće usmereno vojsci, za otplatu prve rate nabavke francuskih aviona "Rafal" i ponovno organizovanje redovnog služenja vojnog roka. Oko 370 miliona evra dodatno se izdvaja (ukupno 460 miliona) za izložbu EXPO 2027 i prateću infrastrukturu.
Naravno, obe stavke će biti prisutne i svake od narednih nekoliko godina. Druga polovina rebalansa biće potrošena na subvencije - 260 miliona evra, socijalna davanja - 230 miliona, i 90 miliona odlazi u socijalne fondove. I tako dalje...
Zadovoljni ambasador Hil
Vojska je bila prva u planu. Posle potpisivanja ugovora o nabavci eskadrile "Rafala" vredne 3,15 milijardi evra, brzometno sledi isplata prve rate.
Prilično je neuobičajeno da ćemo platiti najmanje tri rate pre nego što prvi "Rafali" stignu u Srbiju. Aranžman je bio kritikovan s obzirom na to da smo ranije avione slične klase kupovali od Rusa za siću. Poslednji put nas je deset ruskih odlično remontovanih Suhoja koštalo tek 300 miliona evra.
Ne mali broj vojnih analitičara smatrao je da smo i sada mogli napraviti sličan ugovor, a ne prvi put od Drugog svetskog rata vojne avione kupovati od drugog partnera. Poruka je direktna: Srbija nastavlja da svoj vojni arsenal menja, odnosno rusko oružje i opremu zamenjuje proizvodima zapadnih proizvođača.
Za početak, u Francuskoj, koja kao vojni partner izgleda mnogo prihvatljivija od SAD. Nije bez osnova američki ambasador Hil unazad mesec dana našao za potrebno da dva puta javno pohvali Srbiju kako se "okreće Zapadu".
Pročitaj još
Država prepolovila uštedu građana
Drugi veliki rebalansni izdatak, 370 miliona evra, odnosi se na radove na pripremi izložbe EXPO 2027. Stavljanje svojevrsnog spektakla u centar ulagačke delatnosti nije prvi put. Može se reći da snažnim investicijama država održava privrednu aktivnost, ali u vreme kada inflacija sporo i teško opada, upumpava previše novca u ekonomiju.
Tako nam ovaj segment rebalansa ukazuje da će kod nas rast cena i dalje biti primetno viši nego u Evropi, te da će se nastaviti proizvodnja lokalne inflacije kojom se na srpskom tržištu obara vrednost stranog novca.
Mada su u poslednjih šest-sedam godina naprednjaci uspeli da bezmalo prepolove kupovnu moć onih 28 milijardi evra koje su građani Srbije štedeli bezmalo dve i po decenije unazad, to, izgleda, nije dovoljno i sličan trend planira se i za nadalje.
Posledično, cene će u Srbiji, uključujući i hranu, biti više nego u mnogo bogatijim evropskim državama, a od 1.000 evra plate neće biti mnogo koristi - za tu svotu moći će se kupiti koliko za današnjih 750 evra. Međutim, lepo zvuči, i to je ono što će, bar rebalans tako pokazuje, i naredne godine krasiti politiku vlade Srbije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
2
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
10
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
Komentari 30
@Darko
2. Oni se zaduzuju po daleko (3-4 puta) manjim stopama (mi sad kao za vreme "zutih" i ekonomske krize, proslo vreme povoljnih kredita);
3. Amerika ima daleko vece mogucnosti vracanja duga od nas, s obzirom na nauku, tehnologiju, privredu i rast populacije;
4. Amerika ima mogucnost i da ne vrati dug, mi nemamo, uvek mogu da nam uvedu sankcije, zaplene imovinu, okupiraju, itd.
5. "Investicije" u puteve, stadione, fabrike za koje nema dovoljno putnika, posetilaca, radnika (ili ih ima samo ako ih platis subvencijom) nisu investicije vec bacanje para u vatru, lepo je dok se gradi, privid posla i primanja, ali po zavrsetku to staje i ide u minus
Darko
Steva
09.10.2024 • 15:57
Crveni car......
Tito je odavno zaduzio I nas I nasu decu!!Mozda i naprednjaci ali ovaj je na tome doktorirao.Toliko o tome.
Zaduženje Titove Jugoslavije je bilo 15-16 milijarde dolara, a na 22 miliona stanovnika i uz jednu veoma bitnu činjenicu, 1. da nam tada nisu rusi izvlačili naftu i gas nego smo mi sami vadili naftu, a čak smo imali i "svoje" bušotina u Ahgoli i Alžiru.2. Nisu nam Kinezi eksploatisalo zlato i bakar nego smo ga mi sami vadili,pravili kablove od njega i prodavali.3. Imali smo svoju autoindustriju,Elektronsku industriju,proizvodili i prodavali traktore i još mnogo toga koje se ne može nabrojati, tako da to vreme i ovo sadašnje je neuporedivo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar