Naprednjaci zadužuju i vašu decu
Rebalans je u velikoj većini uređenih zemalja standardna aktivnost, ustaljena praksa kojom država pri kraju godine precizira i u neznatnoj meri koriguje budžetom planirane rashode do kraja godine.
Foto: 021.rs
U Srbiji je to, s obzirom na obim preusmeravanja novca, znatno više.
Pre tri-četiri godine opravdanje za velike intervencije rebalansom imali smo u epidemiji, odnosno tehnološkom incidentu u najvećem proizvođaču struje, dok smo lane sledili poželjni trend umerenog pristupa.
Inflacija preti
Očekivalo se da će slično biti i ove godine, ali nije. Budžet se, najviše zahvaljujući inflaciji ne previše iznad očekivane, punio brže od plana, novca u državnoj kasi nije manjkalo. Procenjivao se ne mali višak od 128 milijardi dinara i priželjkivalo se da tih 1,1 milijardu evra posluži za isplatu prispelih rata nekih od nepovoljnijih državnih kredita.
Nije vreme zaduživanja, novac je na tržištu skup, kamate su za nepune dve godine sa prosečnih 1,5 narasle na više od šest odsto kada su državne obveznice u pitanju. Još je skuplje kada država ugovara kredit od banaka, kamate dostižu i 8,2 odsto, koliko Srbija plaća za nekoliko pozajmica uzetih radi izgradnje pojedinih saobraćajnica.
Ipak, Siniša Mali, ministar finansija i desna ruka predsednika Vučića, obelodanio je da će do kraja godine državni rashodi narasti za čitavih 199,1 milijardu dinara. Za šeststo miliona evra više nego što će biti višak u odnosu na izvorni ovogodišnji budžet.
Dakle, ukupno ćemo potrošiti oko 1,7 milijardi više nego što se prvobitno planiralo i taj novac ćemo morati pozajmiti. Tako ćemo, umesto da počnemo da smanjujemo tih 38,4 milijarde evra duga, našoj deci dodatno uvećati obaveze.
Investicije ispred štednje
Istina je da se predsednik Srbije, koji kod nas u krajnjem odlučuje i o ovakvim pitanjima, nikada nije preterano plašio pozajmljivanja novca i uvek je investicijama davao prednost u odnosu na štednju. Ipak, očekivalo se da će, baš zbog korenito izmenjene situacije na svetskom finansijskom tržištu, ovoga puta biti drugačije. Ali, nije.
Naravno da se Aleksandar Vučić, veoma solidno upućen u finansije i makroekonomiju, nije slučajno odlučio na za mnoge neočekivano preusmeravanje državnog novca. Pogled na to na šta se odlučio utrošiti dodatnih 1,7 milijardi evra budžeta najbolje će nam pokazati kakve poteškoće more predsednika i državu.
Najviše, 450 miliona evra, biće usmereno vojsci, za otplatu prve rate nabavke francuskih aviona "Rafal" i ponovno organizovanje redovnog služenja vojnog roka. Oko 370 miliona evra dodatno se izdvaja (ukupno 460 miliona) za izložbu EXPO 2027 i prateću infrastrukturu.
Naravno, obe stavke će biti prisutne i svake od narednih nekoliko godina. Druga polovina rebalansa biće potrošena na subvencije - 260 miliona evra, socijalna davanja - 230 miliona, i 90 miliona odlazi u socijalne fondove. I tako dalje...
Zadovoljni ambasador Hil
Vojska je bila prva u planu. Posle potpisivanja ugovora o nabavci eskadrile "Rafala" vredne 3,15 milijardi evra, brzometno sledi isplata prve rate.
Prilično je neuobičajeno da ćemo platiti najmanje tri rate pre nego što prvi "Rafali" stignu u Srbiju. Aranžman je bio kritikovan s obzirom na to da smo ranije avione slične klase kupovali od Rusa za siću. Poslednji put nas je deset ruskih odlično remontovanih Suhoja koštalo tek 300 miliona evra.
Ne mali broj vojnih analitičara smatrao je da smo i sada mogli napraviti sličan ugovor, a ne prvi put od Drugog svetskog rata vojne avione kupovati od drugog partnera. Poruka je direktna: Srbija nastavlja da svoj vojni arsenal menja, odnosno rusko oružje i opremu zamenjuje proizvodima zapadnih proizvođača.
Za početak, u Francuskoj, koja kao vojni partner izgleda mnogo prihvatljivija od SAD. Nije bez osnova američki ambasador Hil unazad mesec dana našao za potrebno da dva puta javno pohvali Srbiju kako se "okreće Zapadu".
Pročitaj još
Država prepolovila uštedu građana
Drugi veliki rebalansni izdatak, 370 miliona evra, odnosi se na radove na pripremi izložbe EXPO 2027. Stavljanje svojevrsnog spektakla u centar ulagačke delatnosti nije prvi put. Može se reći da snažnim investicijama država održava privrednu aktivnost, ali u vreme kada inflacija sporo i teško opada, upumpava previše novca u ekonomiju.
Tako nam ovaj segment rebalansa ukazuje da će kod nas rast cena i dalje biti primetno viši nego u Evropi, te da će se nastaviti proizvodnja lokalne inflacije kojom se na srpskom tržištu obara vrednost stranog novca.
Mada su u poslednjih šest-sedam godina naprednjaci uspeli da bezmalo prepolove kupovnu moć onih 28 milijardi evra koje su građani Srbije štedeli bezmalo dve i po decenije unazad, to, izgleda, nije dovoljno i sličan trend planira se i za nadalje.
Posledično, cene će u Srbiji, uključujući i hranu, biti više nego u mnogo bogatijim evropskim državama, a od 1.000 evra plate neće biti mnogo koristi - za tu svotu moći će se kupiti koliko za današnjih 750 evra. Međutim, lepo zvuči, i to je ono što će, bar rebalans tako pokazuje, i naredne godine krasiti politiku vlade Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Premijer Macut: Dijalog jedini put za rešavanje krize mleka u Srbiji
25.12.2025.•
3
Predsednik Vlade Srbije, Đuro Macut razgovarao je danas sa predstavnicima mlekara i trgovinskih lanaca o prevazilaženju posledica krize proizvodnje mleka na evropskom tržištu, po srpsko tržište.
Ranđelović: Usled domaćih faktora privreda Srbije raste sporije od planiranog
25.12.2025.•
0
Privreda Srbije ovu godinu završava u uslovima očekivane makroekonomske stabilnosti, ali uz rezultate koji su slabiji od očekivanih.
Evo kako je protekla ova sezona za proizvođače duvana: Rekordan prinos virdžinije, stabilnost, velika ulaganja
25.12.2025.•
0
Kraj godine u proizvodnji duvana uvek je pravi trenutak da se sagledaju rezultati, uporede iskustva sa terena i vidi šta je sezona iza nas donela.
Prosečna plata u oktobru oko 111.000 dinara, polovina zaposlenih radila za manje od 87.000
25.12.2025.•
7
Prosečna zarada u oktobru iznosila je 110.670 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šta piše u licenci koja je izdata NIS-u: Mađarski Mol, datum za pregovore i uslovi za transakcije
25.12.2025.•
20
Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija izdala je licencu NIS-u za pregovore do 24. marta, ali nije omogućila nastavak rada kompaniji.
Bajatović: Srbija obezbedila više nego dovoljno gasa do kraja grejne sezone
25.12.2025.•
2
Srbija je obezbedila više nego dovoljne količine gasa do kraja grejne sezone i ulazi u proleće sa stabilnim snabdevanjem, rastućim zalihama i bez najave poskupljenja za građane, kaže direktor Srbijagasa Dušan Bajatović.
Javna preduzeća u Srbiji prebačena u doo: Koji su pozitivni, a koji negativni aspekti?
24.12.2025.•
10
Dugo najavljivana odluka je konačno doneta, pa je šest javnih preduzeća promenilo pravnu formu u "društvo sa ograničenom odgovornošću". Ovakva promena ima će neke pozitivne efekte, ali i neke izuzetno negativne.
Istorijska cena zlata: Premašila 4.500 dolara po unci
24.12.2025.•
5
Cena zlata premašila je prvi put u istoriji 4.500 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama), dok su srebro i platina takođe dostigli nove rekordne nivoe.
Predstavnik Udruženja "Naše mleko": Nemamo drugo rešenje, uskoro izlazimo na proteste
24.12.2025.•
2
Dejan Trajković iz Udruženja "Naše mleko" istakao je da je protest poljoprivrednika jedino rešenje u situaciji u kojoj su proizvođači prinuđeni da prosipaju mleko jer mlekare ne žele da ga otkupe.
Amerika produžila NIS-u rok za pregovore o prodaji ruskog udela do 24. marta
24.12.2025.•
13
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je novu licencu Naftnoj industriji Srbije.
Vlasnici pumpi u Srbiji: Naftni derivati NIS-a skuplji od uvoznih, ne možemo da ih odbijemo
24.12.2025.•
32
Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri - pet dinara po litru, rekli su vlasnici benzinskih pumpi.
Radosavljević: Ne treba preterano slaviti oko ruskog gasa, tri meseca će brzo proći, a nismo rešili ni NIS
24.12.2025.•
11
Profesor na Fakultetu ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević izjavio je da je dobra vest ako je tačno da je postignut sporazum o produženju snabdevanja Srbije gasom do 31. marta sledeće godine.
Vlast Srbije obećala MMF-u poskupljenje struje u sledećoj godini, a zatraženo i hitno rešenje za NIS
24.12.2025.•
25
U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine.
Srebro nastavlja snažan rast, cilj 75 dolara po unci
23.12.2025.•
3
Cena srebra je danas nastavila snažan rast i prvi put dostigla nivo od 70 dolara po unci (jedinica za masu plemenitih metala - 28,3 grama).
Tri scenarija za Srbiju bez ruskog gasa: Šta je moguće, a šta realno
23.12.2025.•
6
U srpskoj javnosti se "diversifikacija" često svodi na rečenicu: "imamo interkonektor sa Bugarskom". U energetici, međutim, cev nije isto što i izvor.
NBS: Menjačko tržište ulazi u fazu potpune normalizacije
23.12.2025.•
7
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da, nakon mera koje je sprovela radi očuvanja stabilnosti menjačkog tržišta, tražnja za stranom valutom ulazi u fazu potpune normalizacije.
Objavljeni rokovi za podnošenje zahteva za povraćaj akcize na gorivo za poljoprivrednike
23.12.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije objavilo je danas rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi za poljoprivredne svrhe, a u zavisnosti od godine izdavanja računa.
NBS: Proveravamo slučaj u kom se banka reklamira kroz privatne poruke korisnika Vibera
23.12.2025.•
4
NBS saopštila je, povodom pritužbi građana da su u privatnim porukama na Viberu primetili da im se posle reči kao što su kredit, banka i slično pojavljuju reklame jedne banke, da preduzima supervizorske aktivnosti.
Kina uvodi carine do 43 odsto na pojedine mlečne proizvode iz Evropske unije
22.12.2025.•
0
Kina uvodi preliminarne carine do 43 odsto na neke mlečne proizvode iz Evropske unije, nakon što je u okviru antidampinške istrage zaključila da su proizvodi subvencionisani, saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine.
Cena zlata prvi put premašila 4.400 dolara, a i srebro "divlja"
22.12.2025.•
0
Cena zlata je danas prvi put premašila 4.400 dolara po unci, podstaknuta rastućim očekivanjima daljih smanjenja kamatnih stopa u SAD i velikom tražnjom za sigurnim ulaganjima.
Kako će Amerikanci reagovati: Oba potencijalna kupca NIS-a imaju jake veze sa Rusijom
22.12.2025.•
31
Dok još traju spekulacije u javnosti ko mi mogao biti budući vlasnik ruskog paketa akcija u NIS-u, te da li će se sa tim složiti ruska i američka strana, postoji još jedna nedoumica oko eventualnog preuzimanja.
Komentari 30
@Darko
2. Oni se zaduzuju po daleko (3-4 puta) manjim stopama (mi sad kao za vreme "zutih" i ekonomske krize, proslo vreme povoljnih kredita);
3. Amerika ima daleko vece mogucnosti vracanja duga od nas, s obzirom na nauku, tehnologiju, privredu i rast populacije;
4. Amerika ima mogucnost i da ne vrati dug, mi nemamo, uvek mogu da nam uvedu sankcije, zaplene imovinu, okupiraju, itd.
5. "Investicije" u puteve, stadione, fabrike za koje nema dovoljno putnika, posetilaca, radnika (ili ih ima samo ako ih platis subvencijom) nisu investicije vec bacanje para u vatru, lepo je dok se gradi, privid posla i primanja, ali po zavrsetku to staje i ide u minus
Darko
Steva
09.10.2024 • 15:57
Crveni car......
Tito je odavno zaduzio I nas I nasu decu!!Mozda i naprednjaci ali ovaj je na tome doktorirao.Toliko o tome.
Zaduženje Titove Jugoslavije je bilo 15-16 milijarde dolara, a na 22 miliona stanovnika i uz jednu veoma bitnu činjenicu, 1. da nam tada nisu rusi izvlačili naftu i gas nego smo mi sami vadili naftu, a čak smo imali i "svoje" bušotina u Ahgoli i Alžiru.2. Nisu nam Kinezi eksploatisalo zlato i bakar nego smo ga mi sami vadili,pravili kablove od njega i prodavali.3. Imali smo svoju autoindustriju,Elektronsku industriju,proizvodili i prodavali traktore i još mnogo toga koje se ne može nabrojati, tako da to vreme i ovo sadašnje je neuporedivo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar