NIS - svako ima svoj interes
Sjedinjene Američke Države zapretile su da će američkim kompanijama zabraniti da posluju sa firmama koje posle 15. januara budu u aranžmanu sa Rafinerijom nafte u Pančevu.
Foto: 021.rs
Razlog je većinsko rusko vlasništvo u jedinom prerađivaču nafte u Srbiji, pa, po mišljenju odlazeće ekipe iz Bele kuće, i prema ovom uspešnom preduzeću treba primeniti sankcije kakve su na snazi prema firmama čije se poslovanje odvija u najprostranijoj zemlji na svetu.
Svejedno što poslovanje rafinerije gotovo da ni ne dotiče Rusiju, a od krucijalnog je značaja za Srbiju, gde se delatnost, bezmalo u celosti, obavlja i gde se plaćaju porezi.
Uvoz sirove nafte
Obrazloženje da se sankcije primenjuju kako bi se sprečilo da (ruski) vlasnici dobit prenesu u matičnu zemlju i tako pomognu uvećanju kapitala kojim Moskva finansira ratovanje u Ukrajini ne deluje uverljivo. U dosadašnjih 15 godina rada u novoj vlasničkoj strukturi, dobit je uvek ulagana u razvoj. Štaviše, novi vlasnici su redovno investirali još i dodatni kapital. Upravo snažnim i dobro osmišljenim ulaganjem, rafinerija je od stare i prevaziđene postala jedna od modernijih u Evropi.
Naravno, nijedna veća kompanija ne želi da se liši poslovanja sa američkim partnerima ili izgubi pristup američkom, daleko najživljem tržištu. Praktično, Vašington ovom odlukom sve, ne samo američke, dosadašnje ili potencijalne partnere, pre svega dobavljače sirove nafte, odvraća od saradnje sa pančevačkim prerađivačem, koji od 4,5 miliona tona godišnje prerađene nafte najviše milion tona pribavi sa domaćih naftnih polja, dok sve ostalo uveze preko Jadranskog (nekada Jugoslovenskog) naftovoda.
Ovaj naftovod od Omišlja na Krku transportuje "crno zlato" prema pet nekadašnjih rafinerija (Rijeka, Sisak, Slavonski Brod, Novi Sad, Pančevo), od kojih već duže vreme radi samo jedna. Nisu realna nadanja da će se evropske kompanije oglušiti o indirektnu naredbu sa druge strane Atlantika, mada ekonomije i najmoćnijih zemalja Evropske unije već duže vreme posrću baš zbog političke nesamostalnosti Starog kontinenta i prihvatanja svih naređenja Bele kuće, čak i onih koja direktno vode u minus.
Jadranskim naftovodom
Jadranski naftovod izuzetno je uspešna firma kojoj je transport sirove nafte prema Srbiji osnovni posao. Tek nakon što su uvedene sankcije prema saradnji sa ruskim firmama, počeo je protok nafte prema Slovačkoj i povećan je prema Mađarskoj, dok se u perspektivi može još računati na češke rafinerije.
Prošle godine je prosledio oko tri i po miliona tona ka Srbiji, sedam ka Mađarskoj, dve prema Slovačkoj i nešto prema rafineriji u Rijeci. Prihodovao je oko 154 miliona evra, a neto dobit 435 zaposlenih iznosila je čak 53 miliona evra.
Raspolaže i kapacitetima za skladištenje oko dva miliona tona sirove nafte i pola miliona tona prerađenih destilata, dok u firmi ističu da bi uz malo ulaganja kapacitet naftovoda mogli da povećaju na 24 miliona tona godišnje. Nadaju se da će naredne godine sklopiti posao sa češkim rafinerijama, što bi podrazumevalo i ulaganje u proširenje kapaciteta.
Međutim, i njima je jasno da bi u slučaju prestanka sankcija partneri iz Mađarske u najboljem slučaju prepolovili nabavku jadranskim pravcem, a Slovaci bi verovatno još više smanjili. Pančevo je daleko najsigurnija destinacija, mada i u Srbiji nameravaju da se izgradnjom naftne spojnice do Budimpešte oslobode zavisnosti od JANAF-a.
I Mađari su se bunili na visoku cenu usluge transporta ovom trasom, a i iz srpskih naftnih kompanija mogle su se čuti prigovori na istu nadoknadu. JANAF ima jasan poslovni interes da nastavi transport, ali je teško očekivati da će firma u državnom vlasništvu izlaziti iz generalne političke orijentacije države Hrvatske. Drugim rečima, nisu realna nadanja da neće uslišiti volju sa drugog kontinenta.
Prepoloviti broj zaposlenih
Razmotrimo kako će, po svemu sudeći, izgledati situacija na srpskom naftnom tržištu nakon 15. januara, naravno, ako u međuvremenu ne dođe do nekih promena. Prva dva-tri meseca snabdevenost će biti kao i do sada. Država Srbija, a i sama rafinerija i veći potrošači imaju određene rezerve i one će se trošiti dok ne presahnu.
No, blizu tri četvrtine derivata na pumpama su iz Pančeva, dok jednu četvrtinu čine uvezeni derivati iz inostranih rafinerija. Posle 15. januara, uvoz bi se znatno uvećao, bar utrostručio. Eventualne nestašice ne bi trebalo da budu prevelike, ali je lako moguće da se u blažoj panici cene goriva nešto uvećaju.
Efekat američke zabrane najviše će se osetiti na pančevačkoj rafineriji. Moći će da računa na sirovinu sa domaćeg tržišta i na ono što se prošvercuje. Teško da će imati nafte dovoljno i za polovinu dosadašnje prerade od četiri miliona tona, a svakako će biti izuzetno teško da sačuva i ono malo izvoza u Rumuniju, Bugarsku i BiH. Za drastično umanjen rad, realno govoreći, biće dovoljna i četvrtina sada zaposlenih.
Udar
Udar na pančevačku rafineriju i jeste cilj. Formalno obrazloženje za grubu intervenciju pronalazi se u sukobu na evropskom istoku. Čini se da mnogima smeta baš uspešan razvoj kompanije, od zaostalog siročeta do prerađivača koji po kvalitetu prerade spada u prvi evropski divizion. Još više smeta što se preporod dogodio od kada je većinsko vlasništvo rusko i tako se pokazalo da, suprotno ustaljenom verovanju, u ovoj velikoj zemlji ima prvorazrednih i tehnologa i upravljača.
Uporedo sa najavom uvođenja sankcija, podstaknuta je i priča da bi bilo dobro vlasništvo nad NIS-om, time i rafinerijom, vratiti u "srpske ruke", pošto aktuelni vlasnici izvlače (pre)veliku zaradu. Pri tome se potpuno ignoriše poslovna situacija Naftne industrije Srbije pre dolaska stranaca, dok je bila u vlasništvu države Srbije.
Podsetimo se, mada nije bilo nikakvih zabrana, povremeno je bilo nestašice, kvalitet goriva bio je uočljivo slabiji od ponude konkurenata. Tehnologija prerade bila je decenijama zaostala i firma je dugovala oko milijardu evra. Nije bilo osnova ni da se pomisli na osavremenjavanje.
Malo tržište, bez sirovina
U takvoj situaciji jedini izlaz bio je ulazak stranog kapitala. Pokojni premijer Zoran Đinđić je pokušao da privuče vodeće američke rafinerije, svakako najbolje u svetu. Pola vlade je otišlo u SAD da uspostavi bližu ekonomsku saradnju, prvenstveno da nađe partnera koji bi ulaskom u suvlasništvo revitalizovao srpsku naftnu industriju. Ameri su u dve rečenice odbili - nemate sirovine i malo ste tržište, bilo je kratko objašnjenje njihove totalne nezainteresovanosti.
Nešto kasnije kupac je pronađen u kapitalu iz Rusije. Osim 400 miliona evra, prihvatio je i da nadoknadi blizu milijardu evra gubitaka, kao i da ulaganjem ojača firmu. Uložio je još milijardu evra, izgradio kompaniju u rangu evropski modernijih i, naravno, sada ubira profit, ali i nadalje znatan deo zarade investira u dodatno tehnološko usavršavanje firme.
Pročitaj još
Galama
Izvesnih slabosti u kupoprodajnom ugovoru bilo je u nepotrebnom davanju kupcu na korišćenje nalazišta termalnih voda i plaćanju rudne naknade od samo tri odsto, koliko je po zakonu iznosila u vreme aranžmana. Tek kasnije je povećana na sedam odsto, ali se ruska strana kupoprodajnim ugovorom obezbedila od rasta ovog nameta, što je, inače, svetska praksa. Zaboravne treba podsetiti da u vreme dok je NIS bio srpska državna firma rudna naftna naknada uopšte nije bila ni definisana, pa se nije ni plaćala.
Američku sankciju prema pančevačkoj rafineriji prati obnavljanje galame kako bi rešenje bilo u "vraćanju NIS-a Srbiji i Vojvodini". Od američkog ambasadora Hila do zaboravljenih provincijalnih političara, svi su horski uzviknuli da se povrati dosta neprecizno "domaće vlasništvo".
Prvi cilj je da se izuzme iz neočekivano uspešnog ruskog vlasništva, prećutkuje se poslovanje kompanije dok je bila državna. Ili je, možda, cilj da se dobra firma otkupi i potom proda drugom kupcu i tako prekine čvrsta energetska veza Rusije i Srbije, kako je, u nevešto prikrivenoj formi, poželeo i američki ambasador Hil, a potom horski graknula i gomila likova koji pokušavaju da preko političkog aktivizma za sebe nešto ućare.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Veliki AVIA International Meeting u Beogradu
23.06.2026.•
0
AVIA International predstavlja najveće i najpoznatije udruženje nezavisnih naftnih kompanija u Evropi i okuplja oko 90 kompanija u 15 zemalja Evrope i broji preko 3.200 benzinskih stanica pod AVIA brendom.
Mićović: Nema potrebe za ograničavanjem cena goriva, iznećemo argumente za to
23.06.2026.•
5
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović najavio je da će udruženja u narednih 60 dana izneti argumente zašto više nije potrebno regulisati cene goriva.
Košarkaški savez Srbije po ko zna koji put dobio milione iz budžetske rezerve, a evo kome je još dat novac
23.06.2026.•
5
Iz budžeta Srbije, tačnije iz budžetske rezerve za ovu godinu, izdvojeno je ukupno 349.900.000 dinara za različite namene.
SpaceX prvi put emituje obveznice: Raspolaže sa 100,8 milijardi dolara gotovine
23.06.2026.•
0
Svemirska kompanija SpaceX pokrenula je svoju prvu emisiju obveznica nakon nedavnog rekordnog izlaska na berzu, dok prema najnovijim podacima raspolaže sa oko 100,8 milijardi dolara gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Džefri Saks: Sankcije NIS-u nezakonite, SAD ne mogu da kažu Srbiji s kim će sarađivati, a s kim ne
23.06.2026.•
19
Ekonomista i profesor Kolumbija univerziteta Džefri Saks izjavio je da su američke sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji nezakonite i jednostrane.
Dijamant zvanično promenio vlasnika: Forten predao kompaniju MK Grupi
22.06.2026.•
1
MK Grupa postala je vlasnik kompanije Dijamant, koja je do sada bila u vlasništvu Fortenova Grupe.
Biznis i finansije: Banke su u prvih 100 kompanija u Srbiji po zaradama
22.06.2026.•
4
Globalni potresi nisu ozbiljnije uzdrmali poslovanje vodećih finansijskih igrača na našem tržištu, navedeno je u najnovijoj ediciji Finansije Top 2025/26, koju svake godine izdaje ekonomski mesečnik Biznis i finansije.
Vlada Srbije povećala akcize na gorivo
22.06.2026.•
14
Vlada Srbije povećala je iznose akciza na derivate nafte za oko 12,5 odsto u odnosu na prošlu nedelju, objavila je eKapija.
Gorivo u Srbiji pojeftinilo prošlog petka: Ovo su razlozi zašto se to verovatno neće ponovo desiti
22.06.2026.•
7
Cene nafte na svetskim berzama pale su posle potpisivanja sporazuma o postizanju mira između SAD i Irana.
Svetski kongres ekonomista od danas u Beogradu
22.06.2026.•
1
Svetski kongres ekonomista, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), održaće se od danas, 22. juna do petka, 26. juna u Beogradu.
Registracija u APR kao objavljen oglas: Kako banke i knjigovođe dolaze do podataka klijenata?
21.06.2026.•
4
Od trenutka upisa preduzetnika u APR, počinju često da stižu pozivi, meljovi, ponude bankarskih usluga. Građani se u ovakvim situacijama s pravom ljute, a privrednici na to, kaže zakon, nemaju pravo.
Najskuplji stan u Srbiji prodat za 2,6 miliona evra u Beogradu, rast prometa i u Novom Sadu
20.06.2026.•
17
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla je približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti.
Tržište nekretnina usporilo, ali kvadrat ne pojeftinjuje: Šta je razlog?
19.06.2026.•
44
Rast cena kvadrata u Srbiji više se ne izražava u dvocifrenim stopama kao prethodnih godina, ali pad za sada nije na vidiku. Nekretnine su i dalje prvi izbor za ulaganje.
NBS: Internet plaćanja u Srbiji nastavljaju snažan rast
19.06.2026.•
2
Broj plaćanja karticama i elektronskim novcem putem interneta nastavio je da beleži rast i u prvom tromesečju 2026. ukupan broj onlajn-kupovina povećan je za 39,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Đedović Handanović: Nadam se da će Gaspromnjeft i MOL uspeti da se dogovora o NIS-u, mi smo svoje završili
19.06.2026.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je potpisivanjem ugovora između akcionara sa MOL-om srpska strana okončana svoj deo posla u pregovorima.
Džefri Saks: Srbija napravila dobar izbor što sarađuje sa kineskim kompanijama
19.06.2026.•
10
Prvi "Horizons" forum o održivosti i povezivanju počeo je juče u Beogradu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ekonomista Džefri Saks danas su održali razgovor o srpskoj ekonomiji, geopolitici i prilikama za razvoj.
BMW: Na kineskom tržištu i dalje ima mesta za inostrane proizvođače
18.06.2026.•
0
Proizvođač automobila BMW objavio je da na kineskom tržištu i dalje postoji prostor za inostrane automobilske kompanije, uprkos sve većoj dominaciji domaćih proizvođača.
Visoki troškovi klimatskih promena
18.06.2026.•
2
Pre neki dan iz uprave Panamskog kanala je stigla vest da se od 3. jula uvodi novo ograničenje gaza.
Stelantisov dobavljač dobija 1,5 miliona evra od države Srbije za rekonstrukciju proizvodnog pogona
18.06.2026.•
1
PMC Automotive iz Kragujevca, firma koja je Stelantisov dobavljač, dobiće od države 1,45 miliona evra podsticaja.
Jorgić: Prodaja ruskog udela u NIS-u po važećim zakonima treba da se obavi na berzi
18.06.2026.•
6
Prodaja većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije po važećim zakonima trebalo bi da se obavi preko berze, rekao je stručnjak za berzansko poslovanje Branislav Jorgić.
Komentari 27
Temerinac
Sa Vučićem na vlasti stalno neki lomovi i vanredne situcije, šta će sad novo da izmisli, da Kurti sa 300 Staraca ispod Šlemova napada Srbe u pokrajini KiM ?
Vučiću je odzvonilo posle pada nadstrešice , OstAVka, a nova vlast će da se mnogo stabilnije i bez tenzija bavi NIS-om i pokrajinom KiM.
A bolje mu je da sam ode nego da izda Rusiju, jer onda
Ze Roberto
Ilja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar