Saradnica MAT-a: U NIS od 2008. godine investirano četiri milijarde evra

Autor: Beta

Info

07.02.2025.

15:41 > 15:41

Primena sankcija protiv Naftne industrije Srbije će početi 27. februara, a odgovor na zvaničan zahtev američkom Ministarstvu za finansije za njihovo odlaganje na 90 dana, još nije stigao.

Saradnica MAT-a: U NIS od 2008. godine investirano četiri milijarde evra

Foto: 021.rs

Ova informacija navedena je u autorskom tekstu "Naftna industija Srbije pod pritiskom" Sanje Filipović, obavljenog u časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Većinski paket akcija NIS-a (51 odsto) je prodat Gaspromneftu za 400 miliona evra, 2008. godine, uz obavezu da ruski partner investira dodatnih 500 miliona evra u razvoj kompanije.

"Mada je u javnosti bilo dosta polemike oko visine cene za koju je prodat većinski paket akcija, treba imati u vidu da je od tada u NIS investirano više od četiri milijarde evra, od čega oko 30 odsto u ekološke projekte", navela je Filipović.

Dodala je da su nakon privatizacije kapitalna investiranja porasla na godišnjem nivou čak 3,6 puta.

Zahvaljujući investicijama, Rafinerija nafte u Pančevu je danas jedna od najmodernijih i ekološki najnaprednijih u regionu.

Pored toga, izvršena je diversifikacija poslovanja NIS-a na sektor proizvodnje i trgovine električnom energijom i započeto je poslovanje u zemljama regiona, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji.

Sankcije Ruskoj federaciji dovele su, ne samo do promene pravaca i izvora snabdevanja naftom, nego i do pritisaka za vlasničkom transformacijom naftnih kompanija u kojima postoji rusko vlasništvo.

Postavlja se pitanje kako u kratkom roku pronaći adekvatno rešenje za sankcije NIS-u, ali treba imati u vidu, kako je navedeno u tekstu, da kompanija Rosneft Dojčland (Deutschland), sa učešćem od oko 12 odsto u ukupnim kapacitetima za preradu nafte u Nemačkoj, predstavlja jednog od najvećih igrača na tržištu nafte čija su sredstva stavljena pod upravu Nemačke Vlade još u septembru 2022. godine.

Do sada je ova odluka četiri puta produžavana, a važeća je do 10. marta 2025. godine, pa zbog pritiska od moguće nacionalizacije, Rusija vodi pregovore sa Kazahstanom o prodaji udela u nemačkim rafinerijama Šved, Bajernojl i Karlsrue u kojima Rosneft ima vlasnički udeo od 54,17 odsto, 29 odsto i 24 odsto.

Nakon privatizacije NIS-a značajno su poboljšani svi poslovni pokazatelji te kompanije, ali nakon rekordnih rezultata 2022. godine, tadašnje sankcije su se odrazile na pogoršavanje rezultata poslovanja.

Prema podacima za 2024. godinu, NIS je u odnosu na prošlu godinu imao blagi pad prihoda od jedan odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA je smanjen 35 odsto.

Privatizacijom NIS-a, država Srbija je izgubila kontrolu nad upravljanjem kompanijom jer poseduje manjinski udeo od 29,87 odsto kapitala.

Ta ta kompanija je danas u Srbiji jedini proizvođač sirove nafte i prirodnog gasa, jedini prerađivač nafte i vlasnik mreže maloprodajnih objekata za benzin od 400 benzinskih stanica u zemlji i regionu.

Upravo iz tog razloga, NIS se, kako je navedeno, mora posmatrati u širem kontekstu, odnosno mora se sagledati njegov značaj i doprinos privredi Srbije.

Prema studiji revizorsko-konsultantske kompanije KPMG, koja je imala za cilj sagledavanje ekonomskog uticaja NIS-a u Srbiji u periodu 2010-2020. godine, utvrđeno je da je NIS imao prosečan godišnji direktan doprinos bruto domaćem proizvodu (BDP) od 5,1 odsto.

Prosečan godišnji doprinos NIS-a BDP-u Srbije bio oko 2,6 odsto. NIS je u prethodnoj deceniji bio u vrhu liste domaćih izvoznika sa prosečnim godišnjim izvozom, vrednim 262 miliona evra.

Prema izveštaju Agencije za privredne registre za 2023. godinu, NIS je izgubio prošlogodišnju prvu poziciju jer su poslovni prihodi smanjeni za petinu, pre svega, usled pada prihoda od prodaje proizvoda i usluga na domaćem (17,6 odsto) i inostranom tržištu, za trećinu.

Poslovni dobitak je 2023. prepolovljen, neto dobitak je bio na nivou od 44,8 odsto dobitka, ostvarenog u prethodnoj godini.

Danas je NIS jedan od najvećih vertikalno integrisanih, energetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi, koji ukupno zapošljava oko 13.500 ljudi, uključujući i zaposlene u HIP Petrohemija u kojoj je NIS 2021. godine uvećao vlasnički udeo na 90 odsto osnovnog kapitala.

Pored toga, NIS je jedan od najvećih budžetskih davalaca jer su obračunate obaveze po osnovu javnih prihoda u 2023. godini iznosile oko dve milijarde evra, što je u poređenju sa visinom budžeta Srbije iznosilo oko 12 odsto.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

sankcije SAD Naftna industrija Srbije NIS

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Particulare matter

09.02.2025 • 01:11

rusija će biti prva država koju nakon poraza čekaju istovremeno i denacifikacija i dekomunizacija. I to ako odluči da se ne vrati u srednji vek. Onda i deimperijalizacija i dekolonizacija i deKGBizacija. Ništa manje od toga. A vi brinete za rusku firmu u Srbiji.

7 17 -10
Odgovor za martu

08.02.2025 • 09:40

Trziste regulise cenu

Svako moze da kupi obveznice NIS-a samo je pitanje da li ljudi oce da ih kupe. Pitanje je i koliko ih ima, jer sto vise obveznica, manja cena. Ako mislite da je cena slaba, eto dobre investicije za vas...

4 10 -6
Marta

07.02.2025 • 17:58

Tek onako pitam!

Ako je to sve tako super i milijarde teku u potocima kroz hodnike NISa zasto je cena akcija 700 dinara?

30 25 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.