Srbija će se od Novog Sada, preko Mađarske, povezati na ruski naftovod: Dve koristi i dva rizika
Srbija bi uskoro mogla da se poveže na najduži naftovod na svetu, "Družbu", koja dovodi naftu iz Rusije u istočnu Evropu.
Povezivanje na taj naftovod dug 4.000 kilometara preko Mađarske donelo bi sa jedne strane alternativnu mogućnost snabdevanja, budući da se sada Srbija sirovom naftom snabdeva samo preko hrvatskog JANAF-a, i nižu cenu nafte, ali nosi i rizike, od političkih zbog trenutnih odnosa EU i Moskve, ali i ekonomskih, jer je Družba star naftovod, sa neizvesnim održavanjem u ukrajinskom delu, dok je postojala i druga opcija za alternativu - naftovod do crnomorske luke Konstanca.
Stručnjak za energetiku Goran Radosavljević za NIN kaže da izgradnja naftovoda prema Mađarskoj ne bi predstavljala diverzifikaciju izvora iz prostog razloga što Srbija već sad naftu kupuje od koga god želi.
"Ta nafta se tankerima doprema do Hrvatske odakle se naftovodom JANAF transportuje do pančevačke rafinerije. Shodno tome, izgradnja naftovoda ka Mađarskoj nije stvar diverzifikacije izvora već se na taj način dobija drugi pravac snabdevanja tim energentom", objašnjava sagovornik NIN-a.
Prema njegovim rečima, razlog za izgradnju naftovoda između Srbije i Mađarske se može tražiti u činjenici da je cena "crnog zlata" koje se transportuje direktno kroz cevi jeftinija nego kada se do naftovoda prethodno doprema tankerima.
"Logika za izgradnju postoji, ali..."
"Logika da se naftovod izgradi svakako postoji. Međutim, pojavljuje se problem održivosti te investicije ako se zna da Družba na putu do Mađarske prolazi kroz teritoriju Ukrajine. Potpuno je izvesno da će Rusi održavati njenu zastarelu infrastukturu ali je veliko pitanje da li će takve aspiracije kao i potrebna sredstva imati i Ukrajina. U tom smislu se može konstatovati da ulazak u taj projekat predstavlja i određeni rizik", navodi Radosavljević.
Sagovornik beogradskog medija ističe da bi za Srbiju daleko isplativija opcija bila izgradnja takozvanog Panevropskog naftovoda koji bi se prostirao do rumunske luke Konstanca jer bi na taj način izbor nafte koja se kupuje bio veći od onog koji pruža Družba.
Ideja o izgradnji takvog naftovoda potiče još sa početka 21. veka. Sporazum o izgradnji tog naftovoda, poznatog i kao Panevropski naftovod, potpisale su još 2007. Hrvatska, Italija, Rumunija, Srbija i Slovenija. Međutim, on je do danas ostao samo na ideji, koja je predviđala povezivanje Konstance u Rumuniji ne samo sa ovim zemljama, već i sa Austrijom i Nemačkom do čijih bi rafinerija stizala nafta iz crnomorskog basena.
Ideja je zamrznuta 2010, kada se iz nje povukla hrvatska strana, dok su Srbija i Rumunija ostavile mogućnost izgradnje naftovoda do Rafinerije u Pančevu.
Izgradnja kraka ka naftovodu Družba od Srbije do Mađarske značajna je jer bi njime Srbija dobila drugi pravac snabdevanja, kaže za NIN stručnjak za energetiku Željko Marković.
"Uvek je korisno kada postoji više opcija pa to važi i u ovom slučaju. Takođe, kada se naftom snabdevate iz dva pravca, odnosno kada je prisutna konkurencija, onda je izglednija mogućnost da obezbedite i nižu cenu tog energenta", objašnjava ovaj sagovornik.
Marković dodaje da treba imati i određenu rezervu oko isplativosti projekta na duže staze zbog toga što je naftovod Družba star ali i zbog orijentacije Evropske unije da prekine zavisinost od ruske nafte.
"Družba je star naftovod i uvek je opravdano postaviti pitanje koliko će još dugo biti operativan. Takođe, poznato je da EU želi da se oslobodi zavisnosti od ruske nafte pa je i zbog toga upitno da li se investicija u naftovod ka Mađarskoj zaista i isplati", navodi Marković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
50
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Komentari 17
Razbarušenko
Niko Nekolic
Vampiri postoje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar