Fiskalni savet: Ekonomija Srbije prolazi kroz period izraženih neizvesnosti
Ekonomija Srbije trenutno prolazi kroz period izraženih neizvesnosti koje imaju i spoljne i domaće uzroke i u takvim okolnostima, navodi Fiskalni savet.
Foto: 021.rs
Očuvanje makroekonomske stabilnosti predstavlja najvažniji zadatak u planiranju i sprovođenju fiskalne politike, a revidirana fiskalna strategija za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu odgovorila je ovom zadatku, navodi Fiskalni savet u oceni ovog dokumenta.
I pored određenog pogoršanja makroekonomskog okruženja, zadržani su raniji planovi o visini fiskalnog deficita u kratkom i srednjem roku, u 2026. projektovan je deficit opšte države od tri odsto BDP-a, koji bi trebalo da ostane na istom nivou i u narednoj godini, navodi se u analizi i dodaje da je nakon toga, predviđeno umereno smanjenje deficita na 2,5 odsto BDP-a u 2028. godini.
Strategijom je, takođe, potvrđeno opredeljenje za politiku postepenog smanjivanja učešća javnog duga u odnosu na BDP a planirani fiskalni deficiti omogućili bi da dug raste nešto sporije od očekivanog rasta privrede, što bi dovelo do blagog pada njegovog udela u BDP-u, sa oko 45 odsto na kraju 2025. godine na 44,1 odsto u 2028. godini, ističu iz Fiskalnog saveta uz ocenu da strategija zadržava nepromenjenim osnovne ciljeve fiskalne politike u kratkom i srednjem roku.
Ocenjuje se da revidirana strategija realistično planira ukupne javne prihode i rashode.
Plan iz strategije predviđa postepeno smanjivanje učešća javnih prihoda u BDP-u, sa 40,9 odsto u 2025. na 40 odsto u 2028, dok je u istom periodu planirano i smanjenje javnih rashoda sa 43,9 odsto na 42,5 odsto BDP-a.
Najvažniji razlog za pad učešća javnih prihoda u BDP-u je smanjenje neporeskih prihoda, sa 4,4 odsto BDP-a u 2025. na 3,6 odsto BDP-a u 2028. godini, navode iz Fiskalnog saveta.
Dodaju da se se to može objasniti isključivanjem iz projekcija jednokratnih prihoda iz 2025. godine, kao i nešto sporijim rastom neporeskih prihoda od rasta BDP-a u narednim godinama.
Na strani rashoda, glavni izvor ušteda predstavlja postepeno smanjenje javnih investicija, sa 7,1 odsto BDP-a u 2025. na 6,1 odsto u 2028. godini.
"Iako postoje rizici koji bi mogli ugroziti ostvarenje projekcija pojedinačnih budžetskih stavki, ovakve fiskalne planove ocenjujemo kao načelno kredibilne", ističe se u oceni strategije.
Pročitaj još
Ukazuje se da su makroekonomske projekcije u strategiji revidirane naniže u kratkom roku, dok su u srednjem roku ostale umereno optimistične pri čemu se najvažnija promena makroekonomskog okvira u strategiji odnosi na smanjenje stope privrednog rasta Srbije u 2025. i 2026. godini.
Tako je projekcija rasta BDP-a u 2025. po drugi put umanjena tokom godine i sada iznosi 2,3 odsto, umesto prvobitno prognoziranih 4,2 odsto, dok je projekcija za 2026. snižena sa 4,2 odsto iz junske strategije na 3,0 odsto.
"Obe ove revizije uglavnom su u skladu s nezavisnim analizama Fiskalnog saveta i mogu se oceniti kao opravdane", ističe se u analizi.
Zamera se da revidirana strategija ne tretira na zadovoljavajući način brojne i ozbiljne ekonomske rizike koji Srbiji prete iz energetskog sektora, kao i to što se povećava cena državnih kapitalnih projekata vrednosti veće od 20 miliona evra.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nove cene goriva: Poskupeo dizel
14.11.2025.•
13
Cene dizela na pumpama u Srbiji biće skuplje tokom narednih nedelju dana.
Evropski parlament izglasao produženje trgovinskih povlastica za Zapadni Balkan
13.11.2025.•
1
Evropski parlament usvojio je danas predlog da se trgovinske povlastice za određene poljoprivredne proizvode iz zemalja Zapadnog Balkana produže do 2030. godine.
Kompanija "Karlajl" ispituje mogućnosti za kupovinu Lukoilove imovine van Rusije
13.11.2025.•
2
Američka investiciona firma Karlajl istražuje mogućnosti za kupovinu imovine ruskog naftnog giganta Lukoil van Rusije, javlja agencija Rojters pozivajući se na tri neimenovana izvora.
Bugarski parlament poništio predsednikov veto na preuzimanje rafinerije ruskog Lukoila
13.11.2025.•
7
Bugarski parlament je danas poništio veto predsednika Rumena Radeva na zakon koji Vladi omogućava da preuzme rafineriju ruske naftne kompanije Lukoil i da je proda da bi je zaštitila od sankcija SAD.
Tržište rada na daljinu 2025: Zašto jug Srbije prednjači
13.11.2025.•
0
Sve više ljudi na jugu Srbije radi od kuće za strane kompanije. Saznajte kako Niš, Leskovac i Prokuplje postaju centar digitalne ekonomije, koje su najtraženije profesije i kakve prilike donosi rad na daljinu.
Nemački lanac Hornbah dolazi u Srbiju
13.11.2025.•
0
Nemački lanac Hornbah (Hornbach) najavio je da će u narednim godinama otvoriti "uradi sam" prodavnice i baštenske centre u Srbiji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
13.11.2025.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).
Rusi bi prodali NIS ali nikako Srbiji: Ovo su potencijalni kupci koji su se do sada pominjali
13.11.2025.•
75
Rusi, kao većinski vlasnici NIS-a, poslali su zahtev američkom OFAC-u kojim se traži produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Prestala proizvodnja penija
13.11.2025.•
4
Američka kovnica novca prestala je da proizvodi "penije" - novčiće od jednog centa, najmanje denominacije dolara, radi uštede i zato što je taj novčić postao sve manje upotrebljiv.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru 2,8 odsto
12.11.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru ove godine iznosila je 2,8 odsto, a mesečna 0,5 odsto.
Kanada uvodi nove sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini
12.11.2025.•
2
Kanadske vlasti saopštile su da uvode nove sankcije protiv Rusije zbog njenog rata u Ukrajini, a te kaznene mere su usmerene na proizvodnju dronova i prihode od energetike.
Devizne rezerve na kraju oktobra povećane na 29,36 milijardi evra
12.11.2025.•
4
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju oktobra ove godine bile 29,36 milijardi evra, što je najviši nivo deviznih rezervi krajem meseca, saopštila je NBS.
Nemački dnevnik: Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi
12.11.2025.•
2
U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći.
Da li će Amerikanci prihvatiti predlog Rusa za NIS: Ako ne - nacionalizacija verovatno jedino rešenje
12.11.2025.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da su ruski vlasnici NIS-a podneli zahtev američkom OFAC-u za produžetak licence za rad, i to na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Država u 2026. od akciza očekuje 453,3 milijardi dinara - najviše od goriva i duvana
12.11.2025.•
4
Predviđeno je da se u državnu kasu 2026. godine od naplaćenih akciza slije 453,3 milijarde dinara.
Bugarske banke spremne za prelazak na evro od 1. januara
12.11.2025.•
2
Bugarske banke su potvrdile da će svi bankomati u zemlji od 1. januara 2026. godine isplaćivati evre, čime zvanično počinje prelazak zemlje na zajedničku evropsku valutu.
Nemački list: Strani trgovački lanci u problemu zbog Vučićeve uredbe o maržama
11.11.2025.•
58
Strani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića koja bi mogla da ih primora i da napuste Srbiju.
Srbija će prihvatiti svaki zahtev SAD o NIS-u, ali "vreme ističe"
11.11.2025.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Srbija prihvatiti svaki zahtev Kancelarije za kontrolu strane imovine ministarstva finansija Sjedinjenih američkih država o budućem statusu NIS-a.
Srbija nespremna za ekološke takse EU: Uticaće na profit firmi
11.11.2025.•
11
Unazad mesec dana u Srbiji se ubrzano radi na uvođenju taksi za emitovanje gasova štetnih po atmosferu.
Đedović Handanović: Rusi spremni da prepuste rad NIS-a trećem licu, Srbija podržava
11.11.2025.•
22
Ruski vlasnici Naftne industrije Srbije (NIS) poslali su zahtev američkom OFAC-u u kojem se traži produžetak licence za rad, na osnovu pregovora sa trećom stranom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar