Gardijan o Generalštabu: Trampova porodica dobija poseban tretman, manje jasno šta dobija srpski režim
Poslovi koje širom sveta, od Vijetnama do Srbije, sklapaju članovi porodice predsednika SAD, podstiču sumnje da je reč o eksplicitnoj razmeni usluge za uslugu, odnosno o korupciji, ali dokaza za to nema, piše Gardijan.
Foto: 021.rs
Najstariji sinovi Donalda Trampa, Donald mlađi i Erik, formalno čuvari porodičnog biznisa, predvode globalnu akciju sklapanja poslova - počeli su izgradnju novih golf terena, dobili su dozvolu za nove nebodere, iznajmili su brend "Tramp", a u kriptovalutama su ušli u poslovni poduhvat sa velikim kapacitetom, navodi Gardijan u tekstu "Svi predsednikovi milioni: Kako porodica Tramp pretvara predsednički mandat u bogatstvo".
Od reizbora Trampa pre godinu dana, sve glasnija postaju upozorenja da američku demokratiju nagriza njegova upotreba predsedničke moći za unapređenje ličnih interesa, navodi list i dodaje da ono što se manje razume – a možda je i opasnije – jeste šteta koja se time nanosi drugde.
"Tužilac u Srbiji koji je pod pritiskom da odustane od velikog slučaja, meštani sela u Vijetnamu koji saznaju da će biti iseljeni i osuđeni kripto bos iz Persijskog zaliva koji dobija pomilovanje - svi oni imaju nešto zajedničko: izgleda da su povezani sa kampanjom porodice Tramp za gomilanje bogatstva širom sveta", piše, između ostalog, u tekstu.
Kao jedan od poslova Trampove porodice širom sveta Gardijan navodi i projekat koji Kušnerova kompanija želi da realizuje u Beogradu, na mestu nekadašnjeg kompleksa Generalštaba, teško oštećenog u NATO bombardovanju 1999. godine.
Jednog maglovitog jutra u Beogradu, dve nedelje posle Trampove pobede na izborima 5. novembra, Estela Radonjić Živkov, tadašnja zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, zatekla je u svojoj kancelariji dva službenika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) kako je čekaju, piše Gardijan.
Agenti su se, kako navodi list, ljubazno predstavili, ali su je upozorili da ne osporava odluku o rušenju kompleksa bivšeg Generalštaba kako bi bio napravljen prostor za hotel i Tramp kulu, jasno joj stavivši do znanja da u tom projektu postoji "državni interes".
Pročitaj još
U ugovoru, u koji je Gardijan imao uvid, piše da je reč o projektu od "posebnog značaja", navodi list i dodaje da nisu u pitanju obični investitori i da bi Tramp kula, hotel vredan 500 miliona dolara i stambena zgrada doneli "nenadmašan luksuz" glavnom gradu Srbije.
Gardijan ukazuje i da su predsedniku Aleksandru Vučiću, "autoritarnom Miloševićevom propagandisti koji vlada Srbijom od 2017. godine, bili potrebni saveznici".
"Masovni protesti zbog korupcije su rasli. Godine njegovog negovanja odnosa sa (ruskim predsednikom) Vladimirom Putinom ostavile su mu malo prijatelja na Zapadu. Ali neke je imao. Džared Kušner je posetio grad nekoliko meseci ranije kako bi pokrenuo projekat. Bilo je potrebno samo zvanično odobrenje", piše list.
Radonjić Živkov je intervenciju službe državne bezbednosti u kulturnim pitanjima smatrala "neobičnom i zabrinjavajućom". Ipak, ignorisala je njihovo upozorenje i izašla u javnost, ali bezuspešno - status zaštićenog kulturnog dobra ukinut je za kompleks nekadašnjeg Generalštaba, podseća Gardijan.
U martu je Donald Tramp mlađi doleteo na "srdačan razgovor", kako je Vučić rekao, "o bilateralnim odnosima Srbije i SAD" - srdačno su ćaskali u podkastu Trampovog sina, dodaje londonski list.
Ali onda je izgradnja Tramp kule u Beogradu dovedena u pitanje - glavni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić uhapsio je direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je priznao da je falsifikovao dokumentaciju na osnovu koje je kompleksu Generalštaba ukinut status zaštićenog kulturnog dobra, navodi se.
Istraga je napredovala i bivši zvaničnik je u to umešao bliske Vučićeve saveznike, ali su poslanici vladajuće većine 7. novembra usvojili zakon kako bi olakšali napredak projekta izgradnje Tramp kule, dodaje se.
Gardijan navodi da deluje da Trampova porodica nesumnjivo dobija poseban tretman, ali da je manje jasno šta je srpski režim dobio zauzvrat, ako je išta dobio.
List prenosi i izjavu ministra finansija Srbije Siniše Malog, kog opisuje kao ključnog Vučićevog saveznika, da je "očigledno da projekat (Trampovih nekretnina) nije imao nikakvog uticaja na nedavne političke odluke".
Američke carine Srbiji od 35 odsto među najvišim su na svetu, a SAD su u oktobru uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog većinskog ruskog vlasništva, podseća list i prenosi reči Malog za Gardijan da "tvrdnje o neprimerenom uticaju nisu potkrepljene dokazima".
Među susedima Srbije su i druge krhke demokratije unutar i izvan EU, poput Rumunije i Albanije. Poslednjih meseci, porodica Tramp je najavila ulaganja u nekretnine u obe zemlje. I ima velike planove na mestima, gde su institucije još slabije, navodi Gardijan.
List piše da su Trampovi najprirodniji saveznici – prvo u biznisu, a sada i u politici – dugo bili vladari takozvanih petromonarhija u Persijskom zalivu, koji ne vide razliku između interesa njihovih država i interesa njihovih porodica.
Od prošle godine, poslovanje porodice Tramp u tom regionu se ubrzalo, uključujući terene za golf u Omanu i stanove za prodaju u Dubaiju, navodi se.
Gardijan navodi i da je Erik Tramp bio u centru pažnje na majskoj ceremoniji polaganja temeljca za novi golf kompleks Trampove porodice u Vijetnamu, vredan 1,5 milijardi dolara.
U zemlji gde dobijanje dozvola za gradnju nekretnina obično zahteva godine opstrukcije, Trampov poduhvat je odobrenje dobio za tri meseca, navodi list.
List dodaje da je Tramp mesec dana pre polaganja temeljca uveo Vijetnamu carine od 46 odsto na uvoz robe, koje su bile među najvišim na svetu. Međutim, u julu je Vijetnam postao druga zemlja, posle Velike Britanije, koja je postigla carinski sporazum sa SAD, zahvaljujući kojem su američke carine više nego duplo smanjnene - na 20 odsto.
"Iako nema dokaza da je smanjenje carina bila eksplicitna nagrada za omogućavanje izgradnje golf kompleksa, pitanja ostaju. Analitičari navode da bi taj stil sklapanja dogovora – koji stvara sumnju da je politička naklonost na prodaju – mogao da osujeti reforme protiv korupcije koje su dobijale na zamahu", piše u tekstu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
0
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
22
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 5
Branka Inosavčjević
Јова
r
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar