Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
Foto: 021.rs (ilustracija)
"Razlika između potrošnje i proizvodnje, koja na primer u 2028. godini iznosi oko 6,5 odsto bila bi pokrivena kupovinom električne energije", rekao je Marković, komentarišući kritike predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EPS prepisuje planove i ne predviđa značajan rast proizvodnje, potreban zbog uvođenja data centara i veštačke inteligencije, koji troše ogromnu količinu električne energije.
Vučić je danas, na prezentaciji robota kompanija AGIBOT Innovation i Minth group, rekao da za veštačku inteligenciju i data centre u Srbiji nema dovoljno struje. Samo za fabriku tih robota bilo bi potrebno, kako je rekao, 600 megavata (MW), što je proizvodnja dva bloka termoelektrane "Nikola Tesla A".
Marković je rekao da data centri imaju značajan uticaj na potrošnju električne energije kao i na pouzdanost mreže.
"Potrošnja električne energije koju koriste data centri utrostručila se tokom poslednje decenije i očekuje se da će se udvostručiti ili ponovo utrostručiti do 2028. godine", rekao je Marković, koji je član Saveza energetičara.
Dodao je da je u 2023. godini potrošnja data centara činila približno 4,4 odsto ukupne potrošnje električne energije u SAD, a procene stručnjaka su da bi do 2028. godine ta brojka mogla biti uvećana od sedam do 12 odsto.
Data centri se, prema njegovim rečima, karakterišu kao velika fleksibilna opterećenja i predstavljaju značajan izazov za pouzdanost sadašnje elektroenergetske mreže u Srbiji, pa će stoga njihova izgradnja zahtevati dalekovode velikog kapaciteta i transformatorske stanice.
Pročitaj još
"Radi ilustracije, u blizini Londona se nalazi data centar čija je instalisana snaga 1.800 MW, pa bi za njegov rad, da se na primer nalazi u Srbiji, bila potrebna kompletna proizvodnja najveće termoelektrane u Srbiji - 'Nikola Tesla A', sa svih šest blokova", rekao je Marković.
Naveo je i da se u blizini drugih evropskih metropola nalaze veliki data centri značajnih snaga, kao što su u blizini Dablina sa instalisanom snagom od 930 MW, Amsterdama (820 MW), Pariza (715 MW), Madrida (630 MW), Varšave (350 MW).
"Sadašnje projekcije su da će u razvijenim zemljama data centri činiti polovinu rasta potražnje za električnom energijom tokom naredne decenije, a takođe će uticati i na vršna opterećenja, pa se tokom narednih 10 godina predviđa povećanje vršnog opterećenja od oko 15 odsto leti i oko 18 odsto zimi", rekao je Marković.
Stoga se, kako je naveo, sve češće razmišlja i o izgradnji modularnih nuklearnih reaktora u blizini data centara za potrebe njihovog napajanja.
Budući da se, prema njegovim rečima, današnja privreda sve više oslanja na digitalne sisteme, data centri spadaju u kritične sisteme koji, kada ne rade, mogu izazvati velike gubitke za privredu i ekonomiju, pa zato zahtevaju i veće margine redundantnosti (višak informacija, elemenata ili podataka koji se ponavljaju kako bi se osigurala veća sigurnost, pouzdanost ili razumljivost) u planiranju elektroenergetskih sistema.
"Data centri koji su do sada izgrađeni u Srbiji i dalje nisu tako velikih snaga, ali je pitanje dana kada ćemo, da bi održali korak sa svetskim tokovima, započeti izgradnju data centra čija će snaga biti nekoliko stotina megavata. Stoga će Srbiji biti neophodna višestruka strategija za rešavanje svih rizika po pitanju priključenja ovako velikih data centara, počevši od proizvodnje električne energije za njihovo napajanje, preko proširenja prenosne i distributivne mreže, pa sve do strategija upravljanja opterećenjima kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje elektroenergetskog sistema", ocenio je Marković.
Istakao je da "data centre uspostavljaju uglavnom kompanije koje posluju u oblasti IT, a ređe same države kao državne projekte, pa ako država ima nameru da ponudi izgradnju data centara stranim kompanijama na teritoriji Srbije, svakako mora da te planove deli ne samo sa EPS-om, već i sa Elektromrežom i Elektrodistribucijom Srbije, kao i sa drugim investitorima u oblasti proizvodnje električne energije, kako bi se omogućilo priključenje i snabdevanje tih data centara".
Marković je rekao da je i u inostranstvu sve češći stav država da kompanije koje grade data centre izgrade i odgovarajuće proizvodne kapacitete i infrastrukturu za njihovo napajanje.
Prema njegovim rečima EPS svoje planove investicija usaglašava sa planskim okvirom koji donosi Vlada Srbije, kao što je na primer Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, koji između ostalog sagledavaju rast potrošnje i potrebe za povećanjem proizvodnje.
Na pitanje da li je EPS finansijski sposoban da može da povećava kapacitete, Marković je rekao da je to kompanija koja ostvaruje profit, tako da je sa te strane finansijski sposobna da ulaže u nove investicije.
Trogodišnjim planom poslovanja EPS, kako je naveo, predviđa ulaganja od oko 3,6 milijardi evra u naredne tri godine, pri čemu je nešto više od 1,1 milijarde evra iz sopstvenih sredstava, dok je ostalo iz kredita.
Marković je istakao da, budući da je EPS akcionarsko društvo u 100 odsto vlasništvu države, u skladu sa svojim statutom, srednjoročne i godišnje planove poslovanja donosi Nadzorni odbor koga imenuje Skupština tog Društva.
Nadzorni odbor, kako je rekao, takođe donosi i izveštaje o realizaciji tih planova, a njih usvaja Skupština Društva, koja ima jednog ovlašćenog predstavnika koga imenuje Osnivač – Republika Srbija, a prava Osnivača vrši Vlada Srbije, koja je imenovala ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović-Handanović kao svog ovlašćenog predstavnika.
Stoga Vlada ne odobrava planove poslovanja EPS-a neposredno, već posredstvom Skupštine Društva i Nadzornog odbora.
Na pitanje kakav je trend uvoza električne energije, Marković je rekao da je, na primer, u 2020, 2021 i 2023. godini, izvoz bio veći od uvoza, dok je u 2022. i 2024. uvoz bio do devet odsto ukupno prodate električne energije, kada se posmatraju količine električne energije kojima je trgovano.
"Zbog uvođenja CBAM mehanizma za naplatu emisija ugljen-dioksida u EU, u budućnosti možemo očekivati nešto drugačije trendove po pitanju prodaje na stranom tržištu, jer će EPS zbog toga biti manje konkurentan na EU tržištu, ali ti trendovi će zavisiti i od EPS-ove proizvodnje", rekao je Marković.
Dodao je da kada se izgradi reverzibilna hidroelektrana Bistrica da će, prevashodno, služiti kao skladište električne energije, a ne kao proizvodni kapacitet.
Između ostalog, može služiti i za, prema njegovim rečima, skladištenje električne energije iz uvoza, kada se električna energija može kupiti po jako niskim cenama, i njenu prodaju u trenucima vršne potrošnje, kada su cene električne energije daleko veće.
Naglasio je da uvoz električne energije ne treba nužno posmatrati kao nešto loše, već kao jedan od elemenata trgovine koji može poslužiti i ostvarivanju većeg profita jer se uvozi kada su cene niže.
Marković je rekao da se optimizacijom korišćenja vodnog potencijala mogu napraviti rezultati ne samo po pitanju fizičkog povećanja proizvodnje struje na konto smanjenja prelivanja vode, već i na boljem planiranju proizvodnje iz hidrokapaciteta čime se može povećati i profit, budući da se cene struje menjaju u toku dana na petnaestominutnom nivou.
"EPS je pre dve godine imao jednu studiju koja se upravo tiče optimizacije proizvodnje u hidroelektranama. To je bila inicijalna studija, koja je upravo imala zadatak da sagleda na primeru istorijskih podataka mogućnosti za optimizaciju i dobiti iz te optimizacije i nadam se da će EPS i na tom polju nastaviti sa daljim aktivnostima na uvođenju optimizacije korišćenja vodnog potencijala i proizvodnje iz hidroelektrana", rekao je Marković.
Na pitanje da li je tačno da EPS ima problem da zadrži stručnjake, Marković je rekao da su "stručnjaci uvek ključni za poslovanje".
"Imajući u vidu da je EPS državna kompanija, EPS nema takvu fleksibilnost da pregovara sa stručnjacima i da one koji su joj od značaja na odgovarajući način stimuliše da ostanu u kompaniji, u prednosti su privatne kompanije, koje imaju takvu fleksibilnost. Stoga je tačno da EPS, ali ne samo EPS, već i druge domaće kompanije u vlasništvu države, imaju problema da zadrže stručnjake", rekao je Marković.
Odgovarajući na pitanje da li je cena struje još "socijalna" kategorija Marković je rekao da "budući da sa ovom cenom EPS uspeva da ostvari profit, ne može se više reći da je cena struje na garantovanom snabdevanju domaćinstava niska i da ne omogućava investicije".
"Naravno, i dalje je ta cena, ukoliko se pogledaju cene u EU, značajno niža u odnosu na cene kakve ima recimo Nemačka, ali se polako približavamo cenama, ako gledamo EU, onima koje imaju kupci u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, što ostavlja prostora i za nova ulaganja EPS-a u investicije. Ukoliko bi se cena električne energije izjednačila sa cenama koje imaju zemlje EU iz regiona, onda bi komotno mogli reći da EPS više nije ograničen u svojim investicijama cenom električne energije za domaćinstva", precizirao je Marković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
9
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
8
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
17
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Komentari 2
Nepa
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar