Potoci prosutog mleka ubrzavaju odumiranje srpskog sela

Autor: Poljoprivreda.info (Đorđe Simović)

Info

18.02.2026.

19:45 > 19:35

Srbija se suočava sa tišim, ali opasnijim egzodusom od onog migratornog - nestankom mlečnog govedarstva koji direktno ugrožava prehrambeni suverenitet zemlje.

Dok mlekare otkazuju otkup, a uvozni lobi cveta, srpski seljak ostaje sam na vetrometini, prinuđen da bira između bankrota i prosipanja vrhunskog proizvoda u kanale. Ovo nije samo ekonomsko pitanje, već borba za opstanak sela i zdravlje nacije, piše Poljoprivreda.info.

Statistika je neumoljiva, ali stvarnost na terenu je još surovija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj uslovnih grla stoke u Srbiji u poslednjoj deceniji opao je za više od 20 odsto, a broj gazdinstava koja se bave mlečnim govedarstvom topi se brže od glečera.

Ipak, paradoks je potpun: dok krava u Srbiji ima sve manje, mlekare tvrde da smo zatrpani "viškovima".

Ekološki aspekt ove krize je često zanemaren. Gubitak malih i srednjih farmi znači gubitak prirodnog ciklusa đubrenja zemljišta, povećanu zavisnost od veštačkih đubriva i narušavanje biodiverziteta ruralnih područja. Sa svakom ugašenom farmom, jedno selo gubi svoje srce, a priroda saveznika u održivoj poljoprivredi.

Koliko je situacija apsurdna i emotivno teška za ljude koji decenijama ulažu u svoju proizvodnju, najbolje ilustruje svedočenje Zorana Kotarca, proizvođača mleka iz Novog Slankamena.

"Naša dnevna proizvodnja mleka je trenutno oko 1.100 litara. Mlekara 'Imlek' je od ponedeljka odlučila da će dnevno preuzimati od nas 850 litara. Ostatak možemo da bacimo i da se snađemo kako znamo. Verovatno za neki dan, da kažemo za tri, četiri dana, već ćemo imati i više od 250 litara dnevno. Mi smo odlučili, da pozovemo ko god hoće, da mu poklonimo višak mleka. Grehota je da bacimo. Pozvali smo i neke ustanove, gde smo ponudili da poklonimo mleko", kaže on.

Međutim, oni su im rekli da ne mogu da prime njihovo mleko, nego moraju da koriste samo mleko koje ima deklaraciju, dakle iz mlekara.

"Ne mogu da pričam o stanju u Banatu i Bačkoj, ali mogu za Srem. Ne postoji kuća u poslednjih pet godina, koja je počela da se bavi mlečnim govedarstvom. A na hiljade je prekinulo da se time bavi. Najviše onih koji su imali dve, tri, pet krava. Odakle višak mleka? To su naše mlekare uvezle. A šta se uveze? Šta dajemo deci? GMO soja 30 a naša 60. I mi ne možemo da imamo jeftino. A naše mleko je jedno od najkvalitetnjih u Evropi. U Slankamenu je u poslednjih 20 godina od hiljadu kuća, 800 imalo krave. Sada samo 12 kuća ima krave. A selo ima 4.000 stanovnika", kaže on.

Uvozni lobi protiv domaće njive

Pitanje koje svaki potrošač treba da postavi je: šta zapravo pijemo.

Dok domaći farmeri muku muče sa cenom hrane za životinje i standardima koji su među najstrožim u regionu, tržište preplavljuju mleko u prahu i kondenzati sumnjivog porekla.

Ekološki otisak transporta tog mleka preko pola Evrope je ogroman, dok domaće, sveže i kvalitetno mleko završava u jarku jer birokratija ne dozvoljava čak ni humanitarnu podelu.

Socijalna bomba u malom mestu

Primer Novog Slankamena je mikrokosmos opšte propasti. Pad sa 800 na 12 kuća koje drže krave nije samo statistički podatak - to je 788 porodica koje su izgubile siguran prihod, 788 praznih štala koje su nekada hranile Srbiju. Bez stočarstva, sela postaju spavaonice bez duše, a poljoprivreda se svodi na monokulture koje iscrpljuju zemlju.

Duhovito bi bilo, da nije tragično, to što nam se savetuje digitalizacija sela, dok se farmerima koji proizvode hiljade litara vrhunske namirnice savetuje da se „snađu“. Snalaženje u ovom slučaju znači bankrot, klanje najboljih grla i trajno napuštanje tradicije.

Ako Srbija želi da zadrži selo i obezbedi zdravu hranu svojoj deci, rešenje nije u subvencionisanju uvoza, već u zaštiti ljudi poput Zorana. U suprotnom, jedino što će u našim selima ostati biće korov koji cveta na napuštenim imanjima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Ja

21.02.2026 • 18:07

A što se čudite? Zar nisu upravo poljoprivrednici tražili slobodno tržište i slobodnu trgovinu? Sad su se setili socijalizma i Tita. Proizvedite konkurentnu robu i neće biti problema. Tržište ne poznaje kategoriju monopola i nerada. Ne može se od dve krave živeti.

2 0 +2
Nrle

21.02.2026 • 10:32

Protest Mlekara

Kakav presednik takavi i ministri , ovo je BANDA koja sistematski truje mlade narastaje decu Srbije samo da se sagleda uvoz jasno je sve, silni milioni evra su potroseni za uvoz recimo mleka iz Slovenije sa 1% mlecne masti znaci voda...a izvozimo nase sa minimum 3,5%znaci zarada i na jednom i drugom, Lopovska banda na celu sa AV godinama unistava seljaka da bi sad sa poremecenim ministrom to obelodanila...pa glasaj te podadulog lazova nad lazovima...

0 2 -2
@Miloš

20.02.2026 • 16:18

Dragi neobavešteni gospodine, visok nivo aflatoksina se nalazi u domaćem a ne uvoznom mleku. Slažem se da je potrošačima preko glave uvozničkih mufljuza i da žele i traže što viši nivo aflatoksina za svoju decu. Prijatno!

2 0 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.