Bankarske provizije za plaćanje stranim karticama biće iste kao i za one izdate u Srbiji
Do sada su zakonom bile regulisane međubankarske naknade za plaćanje karticama izdatim u Srbiji. Novom izmenom zakona ograničenje naknada uvodi se i za kartice koje su izdale banke u inostranstvu.
Kada je krajem 2018. godine počela primena Zakona o međubankarskim naknadama, prvi put su u Srbiji ograničene maksimalne visine naknada koje su se, iako se naplaćuju među bankama, praktično "ugrađivale" u cenu robe koju plaćaju svi potrošači. Zakon se tada odnosio isključivo na kartice koje su izdale banke sa sedištem u Srbiji, piše N1.
Novim nacrtom zakona, čija je javna rasprava trajala do 11. juna, ograničenje naknada proširuje se i na kartice koje su izdate u inostranstvu i to u situacijama kada se njima plaća na prodajnim mestima u Srbiji, ili na ovdašnjim prodajnim sajtovima.
Prema zakonu, međubankarska naknada kod transakcije u Srbiji debitnom karticom ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti izvršene transakcije, ni viša od 0,3 odsto kod transakcije kreditnom karticom.
Sada ovi procenti važe i za kartice koje su izdate u inostranstvu: Kada se plaća debitnom karticom (onom kojom se novac odmah skida sa računa), naknada je 0,2 odsto od iznosa transakcije, a 0,3 odsto kada se plaća inostranom kreditnom karticom.
Koliko se plaća stranim karticama u Srbiji
Prema podacima NBS, u Srbiji je tokom 2025. godine stranim karticama (onima koje su izdale banke i drugi izdavaoci u inostranstvu) na bankomatu podignuto 80,5 milijardi dinara, kroz 3,3 miliona transakcija. Na prodajnim mestima, preko POS terminala, u 2025. godini stranim karticama je plaćeno robe i usluga ukupne vrednosti 211,26 milijardi dinara, kroz 59 miliona transakcija.
Ograničenje i za onlajn plaćanja
Zakonom se uvodi i ograničenje u slučaju kada se inostranim karticama plaća onlajn, na internet prodajnom mestu domaćeg trgovca tj. kako se definiše u propisu: plaćanje "bez fizičkog prisustva korisnika kartice kod trgovca".
Kada se stranom karticom plaća na domaćem internet sajtu, provizija može da bude maksimum 1,15 odsto od izvršene transakcije kod debitnih, odnosno 1,5 odsto kod kreditnih inostranih kartica.
Snižavanje ovih naknada svakako će biti dobro dočekano kod banaka koje su opremile trgovce POS terminalima za naplatu karticama - jer će manje da ih košta. Pitanje je koliko će takva odluka "obradovati" strane izdavaoce kartica.
Pročitaj još
O kakvim naknadama je reč
Kako je ranije prilikom uvođenja ovog zakona objašnjavala NBS - ove naknade banka prihvatilac, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu, za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice.
"Banka prihvatilac ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i, na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači - i oni koji plaćaju karticama, i oni koji plaćaju gotovinom", obrazlagala je tada centralna banka novi zakon.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
7
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
7
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
17
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Komentari 1
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar