Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
Foto: 021.rs
Iako deluje kao značajan napredak BDP-a po stanovniku, zapravo, ako pogledamo neke nama susedne i slične zemlje, vidimo da smo poslednjih deset godina kaskali, piše Danas.
Recimo, Rumunija je sa 56 odsto proseka EU 2015. došla do 78 odsto proseka u 2025. godini. Hrvatska je sa 61 odsto, došla do 78 odsto u istom periodu, a Bugarska sa 49 na 68 odsto.
Našu priču dele i druge zemlje iz regiona koje nisu ušle u EU. Crna Gora je za 10 godina došla sa 42 na 54 odsto, Albanija sa 30 na 43 odsto, dok se za Severnu Makedoniju koje su sa 39 na 43 i BiH sa 31 na svega 36 odsto, slobodno može reći da su stagnirali u odnosu na ostatak Evrope.
Naravno, neke zemlje su i gubile relativnu poziciju, pa je recimo Grčka pala za 10 godina sa 69 na 68 odsto, a skoro sve najbogatije zemlje Evrope su, što je i logično, smanjivale prosek BDP po stanovniku.
Logično, jer se očekuje da manje razvijene zemlje rastu brže, ako ni zbog čeg drugog, a ono zbog niske statističke osnovice.
Međutim, evropska statistička agencija Eurostat prati i stvarnu individualnu potrošnju (AIC) koja bi trebalo nešto bolje da opiše materijalnu situaciju domaćinstava.
Prema ovom pokazatelju, stojimo tek nešto bolje i prema potrošnji nalazimo se na oko 57 odsto EU proseka. Mada relativni rast potrošnje je znatno sporiji, jer smo u odnosu na 2015. godinu napredovali sa svega osam procentnih poena u odnosu na prosek EU.
Crna Gora je recimo napredovala za 14, Bugarska za 22 poena, Hrvatska za 16, a Rumunija za čak 27 procentnih poena.
Eurostat ide i dalje u praćenju blagostanja evropskih domaćinstava, pa poredi i relativne cene roba i usluga u Evropi. Prema cenama smo znatno bliži EU, nego prema dohotku.
Tako se naše cene nalaze na nivou od 62,5 odsto proseka EU. Čak 10 procentnih poena su cene više u odnosu na evropski prosek, nego što je BDP po stanovniku, takođe u odnosu na EU prosek.
Ako možda kaskamo u BDP-u, po visini ukupnih cena smo ispred i Bugarske i Rumunije i Crne Gore, a podrazumeva se da smo znatno skuplji od BiH i Makedonije.
Podaci o odnosu cena roba i usluga u Srbiji u odnosu na evropske zemlje, otvaraju mnoga pitanja. Na primer, kako siromašna (po BDP per kapita), a poljoprivredna zemlja ima cene hrane skoro na nivou proseka EU iako BDP po glavi jedva iznad polovine proseka?
Kako i zašto su cene potrošačke elektronike već godinama među najvišim u Evropi i zašto telekomunkacione usluge plaćamo skuplje nego većina evropskih zemalja čija domaćinstva imaju mnogo veće prihode?
Cene hrane
Cene hrane i bezalkoholnih pića su u Srbiji u 2025. godini nastavile da se približavaju evropskom proseku došle su na 97 odsto tog proseka. Koje ekonomske sile su dovele do toga da su prosečne cene hrane u Srbiji za 18 odsto više nego u Rumuniji. Raspoloživi dohodak sigurno nije.
Čak 11 evropskih zemalja imalo je jeftiniju hranu i bezalkoholnih pića od Srbije, a među njima i Bugarska, Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka i Španija (čiji su BDP po stanovniku na 92 odsto proseka EU).
Neko bi mogao reći da je to posledica visokih subvencija koje EU daje svojim poljoprivrednim proizvođačima, ali zašto onda i BiH, CG i na kraju Severna Makedonija, gde su cene hrane 25 odsto niže od proseka EU, imaju jeftiniju hranu od Srbije.
Ako pogledamo po kategorijama, cene mesa u Srbiji su 14 odsto manje od proseka EU, a stanovnici 12 evropskih zemalja ima jeftinije meso nego naši građani, i to se uglavnom odnosi na zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, od Baltika, preko Poljske, Rumunije i Mađarske, pa do država bivše Jugoslavije.
Zato mleko plaćamo dobrano skuplje od evropskog proseka. U prošloj godini cena mleka u Srbiji bila je 7,2 odsto viša od proseka EU. A mleko u našim prodavnicama bilo je skuplje nego u Finskoj, Belgiji, Holandiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Češkoj, ali i Crnoj Gori, BiH, i S. Makedoniji.
Istovremeno, proizvođači mleka u Srbiji su prošle godine protestovali zbog niskih otkupnih cena i prekomernog uvoza mleka i mlečnih proizvoda.
Kod voća i povrća Srbija je na svega četiri odsto ispod prosečnih cena u EU. Sa tim cenama smo bili na nivou cena u Mađarskoj, Portugalu, Kipru i maltene Danskoj.
S druge strane, S. Makedonija je na svega 52,4 odsto proseka EU, Rumunija na 65,5 što znači da su 35 odsto jeftiniji od EU proseka i 30 odsto jeftiniji od nas.
Dalje, BiH , Češka, Crna Gora, Slovačka, Slovenija, Grčka, Hrvatska, Bugarska, Poljska, Holandija… svi su imaju jeftinije voće i povrće nego u Srbiji. Prosto je neverovatno da je prolećni mraz prošle godine pogodio samo nas.
Samo dve godine ranije, cene voća i povrća bile su bile na 81,4 odsto proseka EU.
Već je uobičajeno da su alkohol i duvan skupi u razvijenim, a jeftini u siromašnim zemljama. To pokazuju i podaci eurostata.
U Makedoniji su prosečne cene alkoholnih pića i duvana 41,5 odsto manje od proseka EU, Turska je na sličnom nivou, a BiH, Crna Gora i Bugarska su od 30 do 35 odsto jeftiniji od proseka. U Srbiji cene ovih proizvoda su 27,5 odsto jeftinije od proseka EU.
S druge strane, na Islandu su najskuplji u Evropi 130 odsto skuplji od proseka, u Norveškoj 103 odsto, a u Irskoj 102 odsto.
Odeća i obuća
Cene odeće i obuće u Srbiji beleže visok relativni rast poslednje tri godine. Dok smo 2023. bili na 87,1 odsto proseka EU, prošle godine smo stigli na 94,1 odsto, pa se skuplje oblačimo u proseku nego Holanđani li Portugalci, da ne govorimo od Španiji, Rumuniji ili Mađarskoj. Kao po pravilu najskuplji smo u regionu, među zemljama koje nisu u EU.
Pročitaj još
Komunalije
Oblast u kojoj smo i dalje među najjeftinijima u Evropi su energija i komunalije.
Naime, prosečne cene stanovanja, snabdevanja vodom, strujom, gasom i drugim gorivima u Srbiji je prošle godine bilo na svega 38,8 odsto evropskog proseka. Takođe, za dve godine relativno smo poskupeli prema proseku EU za svega oko jedan procentni poen.
Tu su od Srbije jeftiniji samo BiH, S. Makedonija i Turska. Čini se da je ovde i najveći raspon u cenama između zemalja. Tako je najjeftinija BiH sa 29,5 odsto proseka dok je najskuplja Švajcarska sa 213,1 odsto proseka, što je više nego dva puta skuplje od proseka koji, recimo predstavlja Estonija u ovoj oblasti.
Ako isključimo stanovanje, samo struja, gas i druga goriva (ne misli se na derivate nafte) su na polovini evropskog proseka. Samo Crna Gora, BiH, Mađarska i Turska imaju jeftiniju energiju od Srbije u Evropi.
Nešto skuplji od nas bili su Albanija i S. Makedonija, i iznenađujuće na prvi pogled, Norveška.
Prošle godine najskuplja je bila Nemačka sa sa 22,4 odsto skupljom energijom od proseka EU.
U odnosu na 2023. godinu energija u Srbiji u odnosu na evropski prosek poskupela je brže za 3,4 procentna poena.
Gorivo
Kada se radi o gorivu za transport, benzinu i dizelu, cene u Srbiji prošle godine bile su blizu proseka EU. Gorivo u Srbiji bilo je za svega oko četiri odsto jeftinije od proseka EU. Poređenja radi, dve godine ranije, 2023, ta razlika je bila devet odsto. Jeftinije gorivo prošle godine u proseku su plaćali stanovnici 20 evropskih (EU i ne-EU) zemalja, a 14 ih je plaćalo skuplje gorivo od stanovnika Srbije.
Razlika u prosečnoj ceni goriva u Srbiji i najjeftinijoj Turskoj bila je 29 odsto, a u odnosu na Severnu Makedoniju gorivo kod nas je bilo skuplje za 24 odsto. Svi ostali naši susedi, sem Albanije, plaćali su jeftinije gorivo prošle godine. Najskuplje gorivo 2025, plaćali su Islanđani, 28,4 odsto više od proseka EU.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
0
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
28
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
14
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Dodeljeno 13 miliona evra subvencija kineskim kompanijama iz oblasti autoindustrije
03.10.2026.•
4
Ministarstvo privrede potpisalo je ugovore kojim su kompanije Šingju i Huizhong, koje posluju u automobilskoj industriji, dobile ukupno više od 13 miliona evra subvencija za ulaganje u proizvodnju u Srbiji.
Inflacija u evrozoni na trogodišnjem maksimumu: U septembru skočila na 3,8 odsto
02.10.2026.•
2
Inflacija u evrozoni skočila je na 3,8 odsto u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine, što je trogodišnji maksimum, saopštio je danas Eurostat.
U septembru najveći rast potrošačkih kredita građana
02.10.2026.•
3
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju septembra ove godine bili su oko 4.818 milijardi dinara, što je uvećanje od 1,3 odsto u odnosu na avgust.
EBRD ulazi u vlasništvo AikGroup
02.10.2026.•
0
EBRD preuzima pet odsto udela u ovoj regionalnoj bankarskoj grupi, čime jača korporativno upravljanje i podržava regionalno širenje.
Svetske cene hrane rastu tri meseci zaredom, oboren četvorogodišnji rekord
02.10.2026.•
2
Svetske cene hrane su porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine, a posebno su poskupele žitarice.
Novi talas Rusa podiže kirije u Srbiji: Agenti očekuju još veći pritisak na tržište
01.10.2026.•
56
Novi talas ruskih državljana već je povećao potražnju za stanovima u Srbiji, a kirije su za poslednja dva meseca porasle oko 30 odsto.
JANAF dobio licencu za nastavak transporta nafte ka NIS-u
01.10.2026.•
2
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) objavila je da je dobila novu licencu OFAK-a, koja joj omogućava nastavak transport nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 30. oktobra.
Počela obavezna provera tačnosti podataka o stvarnom vlasniku
01.10.2026.•
4
Agencija za privredne registre (APR) podsetila je registrovane subjekte da je od danas obavezno proveravanje tačnosti i ažurnosti evidentiranih podataka o stvarnom vlasniku.
Komentari 34
Saša kg
Sole
Tomas
Akcije traju po nedelju dana i može se nabaviti sve vrlo povoljnije nego kod nas!
Ako uporedimo cene goriva opet se ovde ne iznosi istina,gorivo u Srbiji je skuplje nego u Madjarskoj,Slovačkoj,Češkoj,Nemačkoj,Švedskoj u Danskoj je približno ista cena!
Kriz sve države prošao i točio!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar