Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza

Autor: Danas (M. Obradović)

Info
08.07.2026.
12:30 > 12:38
Dok je bruto domaći poroizvod po stanovniku Srbije na nivou od samo 52 odsto od Evropske unije, cene u Srbiji mnogo ažurnije dolaze do evropskog standarda.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Statistika kaže da je Srbija među najjeftinijim evropskim zemljama po ceni hrane - evo šta kaže analiza
Foto: 021.rs
Iako deluje kao značajan napredak BDP-a po stanovniku, zapravo, ako pogledamo neke nama susedne i slične zemlje, vidimo da smo poslednjih deset godina kaskali, piše Danas.
 
Recimo, Rumunija je sa 56 odsto proseka EU 2015. došla do 78 odsto proseka u 2025. godini. Hrvatska je sa 61 odsto, došla do 78 odsto u istom periodu, a Bugarska sa 49 na 68 odsto.
 
Našu priču dele i druge zemlje iz regiona koje nisu ušle u EU. Crna Gora je za 10 godina došla sa 42 na 54 odsto, Albanija sa 30 na 43 odsto, dok se za Severnu Makedoniju koje su sa 39 na 43 i BiH sa 31 na svega 36 odsto, slobodno može reći da su stagnirali u odnosu na ostatak Evrope.
Naravno, neke zemlje su i gubile relativnu poziciju, pa je recimo Grčka pala za 10 godina sa 69 na 68 odsto, a skoro sve najbogatije zemlje Evrope su, što je i logično, smanjivale prosek BDP po stanovniku.
 
Logično, jer se očekuje da manje razvijene zemlje rastu brže, ako ni zbog čeg drugog, a ono zbog niske statističke osnovice.
 
Međutim, evropska statistička agencija Eurostat prati i stvarnu individualnu potrošnju (AIC) koja bi trebalo nešto bolje da opiše materijalnu situaciju domaćinstava.
 
Prema ovom pokazatelju, stojimo tek nešto bolje i prema potrošnji nalazimo se na oko 57 odsto EU proseka. Mada relativni rast potrošnje je znatno sporiji, jer smo u odnosu na 2015. godinu napredovali sa svega osam procentnih poena u odnosu na prosek EU.
Crna Gora je recimo napredovala za 14, Bugarska za 22 poena, Hrvatska za 16, a Rumunija za čak 27 procentnih poena.
 
Eurostat ide i dalje u praćenju blagostanja evropskih domaćinstava, pa poredi i relativne cene roba i usluga u Evropi. Prema cenama smo znatno bliži EU, nego prema dohotku.
 
Tako se naše cene nalaze na nivou od 62,5 odsto proseka EU. Čak 10 procentnih poena su cene više u odnosu na evropski prosek, nego što je BDP po stanovniku, takođe u odnosu na EU prosek.
 
Ako možda kaskamo u BDP-u, po visini ukupnih cena smo ispred i Bugarske i Rumunije i Crne Gore, a podrazumeva se da smo znatno skuplji od BiH i Makedonije.
 
Podaci o odnosu cena roba i usluga u Srbiji u odnosu na evropske zemlje, otvaraju mnoga pitanja. Na primer, kako siromašna (po BDP per kapita), a poljoprivredna zemlja ima cene hrane skoro na nivou proseka EU iako BDP po glavi jedva iznad polovine proseka?
 
Kako i zašto su cene potrošačke elektronike već godinama među najvišim u Evropi i zašto telekomunkacione usluge plaćamo skuplje nego većina evropskih zemalja čija domaćinstva imaju mnogo veće prihode?
 
Cene hrane
 
Cene hrane i bezalkoholnih pića su u Srbiji u 2025. godini nastavile da se približavaju evropskom proseku došle su na 97 odsto tog proseka. Koje ekonomske sile su dovele do toga da su prosečne cene hrane u Srbiji za 18 odsto više nego u Rumuniji. Raspoloživi dohodak sigurno nije.
 
Čak 11 evropskih zemalja imalo je jeftiniju hranu i bezalkoholnih pića od Srbije, a među njima i Bugarska, Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka i Španija (čiji su BDP po stanovniku na 92 odsto proseka EU)­.
 
Neko bi mogao reći da je to posledica visokih subvencija koje EU daje svojim poljoprivrednim proizvođačima, ali zašto onda i BiH, CG i na kraju Severna Makedonija, gde su cene hrane 25 odsto niže od proseka EU, imaju jeftiniju hranu od Srbije.
 
Ako pogledamo po kategorijama, cene mesa u Srbiji su 14 odsto manje od proseka EU, a stanovnici 12 evropskih zemalja ima jeftinije meso nego naši građani, i to se uglavnom odnosi na zemlje nekadašnjeg Istočnog bloka, od Baltika, preko Poljske, Rumunije i Mađarske, pa do država bivše Jugoslavije.
 
Zato mleko plaćamo dobrano skuplje od evropskog proseka. U prošloj godini cena mleka u Srbiji bila je 7,2 odsto viša od proseka EU. A mleko u našim prodavnicama bilo je skuplje nego u Finskoj, Belgiji, Holandiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Češkoj, ali i Crnoj Gori, BiH, i S. Makedoniji.
 
Istovremeno, proizvođači mleka u Srbiji su prošle godine protestovali zbog niskih otkupnih cena i prekomernog uvoza mleka i mlečnih proizvoda.
 
Kod voća i povrća Srbija je na svega četiri odsto ispod prosečnih cena u EU. Sa tim cenama smo bili na nivou cena u Mađarskoj, Portugalu, Kipru i maltene Danskoj.
 
S druge strane, S. Makedonija je na svega 52,4 odsto proseka EU, Rumunija na 65,5 što znači da su 35 odsto jeftiniji od EU proseka i 30 odsto jeftiniji od nas.
 
Dalje, BiH , Češka, Crna Gora, Slovačka, Slovenija, Grčka, Hrvatska, Bugarska, Poljska, Holandija… svi su imaju jeftinije voće i povrće nego u Srbiji. Prosto je neverovatno da je prolećni mraz prošle godine pogodio samo nas.
 
Samo dve godine ranije, cene voća i povrća bile su bile na 81,4 odsto proseka EU.
 
Već je uobičajeno da su alkohol i duvan skupi u razvijenim, a jeftini u siromašnim zemljama. To pokazuju i podaci eurostata.
 
U Makedoniji su prosečne cene alkoholnih pića i duvana 41,5 odsto manje od proseka EU, Turska je na sličnom nivou, a BiH, Crna Gora i Bugarska su od 30 do 35 odsto jeftiniji od proseka. U Srbiji cene ovih proizvoda su 27,5 odsto jeftinije od proseka EU.
 
S druge strane, na Islandu su najskuplji u Evropi 130 odsto skuplji od proseka, u Norveškoj 103 odsto, a u Irskoj 102 odsto.
 
Odeća i obuća
 
Cene odeće i obuće u Srbiji beleže visok relativni rast poslednje tri godine. Dok smo 2023. bili na 87,1 odsto proseka EU, prošle godine smo stigli na 94,1 odsto, pa se skuplje oblačimo u proseku nego Holanđani li Portugalci, da ne govorimo od Španiji, Rumuniji ili Mađarskoj. Kao po pravilu najskuplji smo u regionu, među zemljama koje nisu u EU.
Komunalije
 
Oblast u kojoj smo i dalje među najjeftinijima u Evropi su energija i komunalije.
 
Naime, prosečne cene stanovanja, snabdevanja vodom, strujom, gasom i drugim gorivima u Srbiji je prošle godine bilo na svega 38,8 odsto evropskog proseka. Takođe, za dve godine relativno smo poskupeli prema proseku EU za svega oko jedan procentni poen.
 
Tu su od Srbije jeftiniji samo BiH, S. Makedonija i Turska. Čini se da je ovde i najveći raspon u cenama između zemalja. Tako je najjeftinija BiH sa 29,5 odsto proseka dok je najskuplja Švajcarska sa 213,1 odsto proseka, što je više nego dva puta skuplje od proseka koji, recimo predstavlja Estonija u ovoj oblasti.
 
Ako isključimo stanovanje, samo struja, gas i druga goriva (ne misli se na derivate nafte) su na polovini evropskog proseka. Samo Crna Gora, BiH, Mađarska i Turska imaju jeftiniju energiju od Srbije u Evropi.
 
Nešto skuplji od nas bili su Albanija i S. Makedonija, i iznenađujuće na prvi pogled, Norveška.
 
Prošle godine najskuplja je bila Nemačka sa sa 22,4 odsto skupljom energijom od proseka EU.
 
U odnosu na 2023. godinu energija u Srbiji u odnosu na evropski prosek poskupela je brže za 3,4 procentna poena.
 
Gorivo
 
Kada se radi o gorivu za transport, benzinu i dizelu, cene u Srbiji prošle godine bile su blizu proseka EU. Gorivo u Srbiji bilo je za svega oko četiri odsto jeftinije od proseka EU. Poređenja radi, dve godine ranije, 2023, ta razlika je bila devet odsto. Jeftinije gorivo prošle godine u proseku su plaćali stanovnici 20 evropskih (EU i ne-EU) zemalja, a 14 ih je plaćalo skuplje gorivo od stanovnika Srbije.
 
Razlika u prosečnoj ceni goriva u Srbiji i najjeftinijoj Turskoj bila je 29 odsto, a u odnosu na Severnu Makedoniju gorivo kod nas je bilo skuplje za 24 odsto. Svi ostali naši susedi, sem Albanije, plaćali su jeftinije gorivo prošle godine. Najskuplje gorivo 2025, plaćali su Islanđani, 28,4 odsto više od proseka EU.
 
Ceo tekst pročitajte OVDE.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

cena hrane Bruto domaći proizvod BDP

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Neko preduhitrio Vučića: Pokrenut portal Ko si bre ti, ali neće se svideti vlasti
Neko preduhitrio Vučića: Pokrenut portal Ko si bre ti, ali neće se svideti vlasti
Počela da važe nova pravila za električne bicikle u Srbiji
Počela da važe nova pravila za električne bicikle u Srbiji
Nekadašnja ministarka: Bivše kolonije da plate odštetu Britaniji za to što je uložila u njih
Nekadašnja ministarka: Bivše kolonije da plate odštetu Britaniji za to što je uložila u njih

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u

Microsoft otpušta 3.200 radnika u Xbox-u

07.07.2026.• 0
Američka kompanija Microsoft saopštila je da će ukinuti 3.200 radnih mesta u svojoj gejming diviziji Xbox, što znači da će bez posla ostati oko 20 odsto radnika u tom odeljenju.
Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta

Porše bi mogao da ukine 4.000 radnih mesta

06.07.2026.• 2
Nemački proizvođač luksuznih automobila Porše mogao bi da ukine još do 4.000 radnih mesta pored već najavljenih otpuštanja, prenosi nemački Handelsblat, pozivajući se na izvore iz kompanije.
OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte

OPEK+ dogovorio dalje povećanje proizvodnje nafte

05.07.2026.• 2
Organizacija OPEK+ dogovorila je dalje povećanje kvota proizvodnje od avgusta, saopštila je ova grupa, usled čega raste globalna ponuda u vreme kada cene nafte padaju zbog postepenog otvaranja Ormuskog moreuza.
Najkomentarisanije