Električnu energiju, međutim, Srbija mnogo više uvozi, i to uglavnom iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Što se tiče izvoza automobila, u pitanju je proizvodnja električnog fijata pande u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu koja je krenula ove godine u većem obimu, piše
Nova ekonomija.
Deficit u spoljnoj trgovini iznosi 9,9 milijardi dolara, što čini povećanje od 7,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 8,8 milijardi evra, što čini povećanje od 2,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2025. iznosi 84,6 milijardi dolara, što je porast od 12,3 odsto. Izraženo u evrima rast je 75 milijardi evra, odnosno 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 37,3 milijardi dolara, što čini povećanje od 13 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 47,3 milijardi dolara, što je za 11,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 33,1 milijarda evra, što čini povećanje od 8,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 41,9 milijardi evra, što je za 7,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2025. iznosi 84,6 milijardi dolara, što je porast od 12,3 odsto. Izraženo u evrima rast je 75 milijardi evra, odnosno 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 37,3 milijardi dolara, što čini povećanje od 13 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 47,3 milijardi dolara, što je za 11,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 33,1 milijarda evra, što čini povećanje od 8,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 41,9 milijardi evra, što je za 7,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,4 odsto), slede Region Vojvodine (29,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,8 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,2 odsto, slede roba za široku potrošnju, 27,1 odsto i oprema, 11,7 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0 odsto.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, oko 54 odsto, slede roba za široku potrošnju, 21,2 odsto, i oprema, 12,3 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,6 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,3 odsto ukupne razmene.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja, Crnom Gorom izvozi se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvozi se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso, Bosnom i Hercegovinom izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i neaglomerisani lignit i Severnom Makedonijom izvozi se električna energija i električni provodnici, a uvozi se električna energija i katalizatori na nosaču. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova. Sledi deficit sa Turskom, Kazahstano, Poljskom...
Komentari 9
zztop
Fića
Da li je "prodajemo ili poklanjamo", ako je "Izvozimo" i kome ...?!
Naravno, ako i to nije "Državna Tajna"...?!
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar