Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
Foto: Pixabay
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2025. godini poslovala je 121 aktivna kompanija, u odnosu na 117 godinu ranije i 114 u 2023. godini.
Ukupni prihodi sektora opadaju drugu godinu zaredom, sa 10,13 milijardi dinara u 2023. na 10,06 milijardi u 2024. i 9,32 milijarde dinara u 2025. godini. Još izraženiji je pad profitabilnosti. Dobit sektora smanjena je sa 371,8 miliona dinara u 2023. na 225,1 milion u 2024, da bi prošle godine iznosila svega 125,9 miliona dinara.
Podaci pokazuju i da je broj zaposlenih u sektoru u padu, sa 941 u 2023. na 867 u 2025. godini, uprkos povećanju broja registrovanih kompanija, piše Biznis.rs.
Profesor Zoran Marković sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da je, nažalost, izazova u delatnosti uzgoja ribe mnogo. Ističe tri problema za koja smatra da su najveća i čijim bi se rešavanjem mnogo pomoglo proizvođačima ribe u našoj zemlji.
Kao prvi izvor teškoća ističe virusne bolesti sa kojima se proizvođači već decenijama bore, gotovo bez ikakve podrške nadležnih institucija.
"Naime, na šaranskim ribnjacima prisutna su dva virusa (KHV – koi herpes virus šarana i CEV – spavajuća bolest) koja kod pojedinih uzrasnih kategorija riba mogu da izazovu i stopostotno uginuće. Na pastrmskim ribnjacima to su IPN – virusna nekroza gušterače i VHM – virusna hemoragična septikemija, koje neretko izazivaju uginuća i nekoliko desetina procenata gajenih pastrmki. Ovih dana svedoci smo slične situacije sa afričkom kugom svinja, kojoj je Ministarstvo poljoprivrede veoma ozbiljno pristupilo, uz nadoknadu štete proizvođačima. Nažalost, takav odnos nikada nije postojao prema proizvođačima ribe. Svu pretrpljenu štetu snosili su isključivo sami proizvođači, zbog čega je više ribnjaka u poslednjih nekoliko godina prestalo sa radom", objašnjava Marković.
Kao drugi najveći izazov ističe klimatske promene, koje uslovljavaju sve manje količine vode u izvorima, rekama, kanalima i izdanskim vodama iz kojih se snabdevaju ribnjaci, kao i sve više temperature vode, na koje ribe ne mogu dovoljno brzo da se prilagode, što se veoma odražava na količinu proizvedene ribe.
Kao treći najveći izazov, Marković ukazuje na odsustvo subvencija za proizvođače ribe.
"Proizvodnja drugih gajenih životinja prepoznata je od strane Ministarstva poljoprivrede i kroz mere podrške proizvođači dobijaju sredstva koja im pomažu u poslovanju. Poslednje subvencije za proizvođače ribe bile su pre četiri godine i iznosile su svega deset dinara po kilogramu, što je oko dva odsto veleprodajne cene ribe. Od tada više ne postoje ni tako male subvencije", kaže Marković.
Iako situacija u sektoru nije optimistična, što pokazuju i finansijski podaci, profesor Marković smatra da Srbija ima potencijal da poveća proizvodnju ribe.
"Iako je Srbija među evropskim zemljama sa najmanjom potrošnjom ribe, trošimo svega pet kilograma po stanovniku godišnje, samo oko 20 odsto sopstvenih potreba podmirujemo iz domaće proizvodnje i izlova iz naših reka, dok se za uvoz ribe svake godine izdvaja više od 100 miliona dolara", ističe Marković i dodaje da je potencijal za povećanje proizvodnje ribe u Srbiji veoma veliki, pre svega u šaranskom ribarstvu.
"Naime, samo na prostoru Banata postoji više od 100.000 hektara neplodnih površina koje se ne mogu koristiti za druge oblike proizvodnje, a mogle bi da se iskoriste za izgradnju ribnjaka. Na taj način ne samo da bismo povećali ribnjačke površine, već bi zemljište nakon dve decenije korišćenja kao ribnjak postalo plodnije i moglo bi da se koristi i za druge oblike poljoprivredne proizvodnje", dodaje on.
Prema rečima Zorana Markovića, ne treba zanemariti ni činjenicu da Srbija proizvodi pšenicu, kukuruz, ječam, soju i suncokret, koji predstavljaju osnovne komponente za proizvodnju hrane za šarana.
"Umesto da ove žitarice izvozi po berzanskim cenama, država bi imala mnogo veću korist kada bi se koristile za proizvodnju hrane za ribe i njen uzgoj, a zatim izvozile u zemlje Evropske unije. Radi podsećanja, EU je najveći uvoznik ribe na svetu", napominje Marković.
Pored značajnog potencijala za povećanje proizvodnje toplovodnih vrsta riba, poput šarana i pratećih vrsta, profesor Marković smatra da postoje i veliki neiskorišćeni resursi za povećanje proizvodnje hladnovodnih vrsta, pre svega kalifornijske pastrmke, čime bi sadašnji obim proizvodnje mogao višestruko da se poveća.
"Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu sprovode se savremeni programi selekcije riba, kojima se ne mogu pohvaliti ni mnogo bogatije zemlje od naše. Posedujemo kvalitetne matice šarana i pastrmke, čijim korišćenjem u proizvodnji riblje mlađi postoji kvalitetna genetska osnova za unapređenje proizvodnje na našim šaranskim i pastrmskim ribnjacima. U Srbiji postoje dva velika proizvođača ekstrudirane hrane za ribe, čiji se kapaciteti po potrebi mogu značajno povećati i time obezbediti dovoljno hrane za mnogo veću proizvodnju od sadašnje", navodi sagovornik.
Probleme sa kojima se suočava domaća akvakultura potvrđuje i Nikola Ilijašević iz firme Perućac IN, koji kaže da je najveće ograničenje za razvoj proizvodnje pastrmke sve nepovoljnija hidrološka situacija.
"Najveći problem sa kojim se danas suočavaju proizvođači pastrmke jeste hidrološka situacija. Iz godine u godinu imamo sve manje kvalitetne, hladne i bistre vode, a upravo je ona osnovni preduslov za uzgoj pastrmke. Zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja smanjuje se izdašnost izvora, što nam ne dozvoljava da povećamo proizvodnju", objašnjava Ilijašević.
Prema njegovim rečima, zbog ograničenih prirodnih resursa Srbija trenutno nema mogućnost da značajnije poveća proizvodnju pastrmke, bez obzira na rast tražnje na tržištu.
"Naša zemlja u ovom trenutku nema realan potencijal da značajnije poveća proizvodnju pastrmke. To nije pitanje želje proizvođača, već prirodnih uslova. Pored toga, ukidanje subvencija za konzumnu pastrmku dodatno je obeshrabrilo proizvođače da ulažu u proširenje kapaciteta", kaže on.
Pročitaj još
Iako pojedini proizvođači koriste tečni kiseonik kako bi ublažili posledice visokih temperatura i manjka vode, Ilijašević ističe da to nije trajno rešenje.
"Tečni kiseonik može da pomogne da riba preživi u kritičnim periodima, ali ne može da zameni dovoljan protok kvalitetne vode, koji je ključan za njen rast i razvoj", dodaje on.
Posledice klimatskih promena, dodaje, najbolje se vide upravo na njihovom ribnjaku.
"Pre pet do sedam godina na našem ribnjaku moglo je da se uzgoji gotovo duplo više ribe nego danas. Nalazimo se na izvoru reke Vrelo, koja je nekada bila izuzetno bogata vodom, ali se i tu jasno vide posledice klimatskih promena i smanjenja vodostaja", ističe Ilijašević.
Zbog nedovoljne domaće proizvodnje Srbija je, kako kaže, sve više upućena na uvoz.
"Prinuđeni smo da uvozimo sve veće količine pastrmke kako bismo zadovoljili rastuću potražnju, kako za svežom ribom, tako i za prerađevinama. Bez uvoza domaće tržište trenutno ne bi moglo da bude dovoljno snabdeveno", poručuje Ilijašević i dodaje da uvozimo ribu iz Bosne i Hercegovine, jer ta zemlja još uvek ima dovoljno vode, a hidrološka situacija je bolja nego u Srbiji.
Ceo tekst pročitajte na ovom LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prodaje se čuveni novosadski brod-restoran Zeppelin, evo koja je cena")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
0
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
5
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
4
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Shein zabeležio pad prodaje i gubitak od 99 miliona dolara zbog Trampovih carina
28.07.2026.•
0
Kompanija Shein zabeležila je kvartalni gubitak od 99 miliona dolara nakon usporavanja prodaje, izazvanog odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da ukine izuzeće od uvoznih dažbina na robu male vrednosti.
Afera "dizelgejt" se nastavlja: Reno optužen za prevaru sa dizel motorima
28.07.2026.•
4
Francuski proizvođač automobila Reno suočiće se sa krivičnim postupkom zbog optužbi za prevaru u vezi sa emisijama izduvnih gasova u okviru afere "dizelgejt", saopštilo je tužilaštvo u Parizu.
NIS podneo novi zahtev za licencu za rad
27.07.2026.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada kompanije, prenosi Radio televizija Srbije (RTS).
Moreuz, nafta i strepnje Evropljana
27.07.2026.•
2
Nije sporno da je Bliski istok najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte i gasa.
Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika?
27.07.2026.•
3
Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika.
Cena nafte pala
27.07.2026.•
3
Cene akcija su se danas uglavnom povećale, a cene nafte opale za skoro 7% jer su se SAD i Iran uzdržali od sukoba dok se razgovara o mogućem nastavku pregovora o privremenom sporazumu o prekidu vatre.
Srpski startap postao prvi domaći "jednorog" - vredi više od milijardu evra
27.07.2026.•
7
Srpska startap kompanija Ominimo zatvorila je investicionu rundu Serije B, uz učešće investicionog ogranka Evropske banke za obnovu i razvoj, dostigavši tržišnu vrednost od 1,6 milijardi dolara.
Menja se zakon: Više neće biti ograničenja od 20 odsto za smanjenje akciza na gorivo
27.07.2026.•
4
Ministarstvo finansija radi na izmeni Zakona o akcizama, a najveća promena bila bi ukidanje ograničenja umanjenja akciza od 20 odsto - što je po važećem zakonu maksimalni procenat za koliko Vlada može da smanji akcize.
Frilenserima stižu poreska rešenja za 2021. i opomene za 2023. godinu
27.07.2026.•
7
Frilenseri u Srbiji počeli su da dobijaju poreska rešenja za prihode ostvarene tokom 2021. godine, ali i opomene koje se odnose na neizmirene obaveze iz 2023. godine.
Velike razlike u platama u Srbiji: Programeri na vrhu, uslužne delatnosti na dnu
26.07.2026.•
8
Raspon plata među pojedinim delatnostima u Srbiji je veliki, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Privredna komora: Evo koje carine je Amerika ukinula Srbiji, a koje važe
26.07.2026.•
3
Nova odluka administracije predsednika SAD Donalda Trampa, doneta 24. jula, o uvođenju dodatnih uvoznih carina ne donosi pogoršanje uslova za izvoz robe iz Srbije na američko tržište, navodi Privredna komora Srbije.
Komentari 1
Mojsije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar