Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u 2025. godini poslovala je 121 aktivna kompanija, u odnosu na 117 godinu ranije i 114 u 2023. godini.
Ukupni prihodi sektora opadaju drugu godinu zaredom, sa 10,13 milijardi dinara u 2023. na 10,06 milijardi u 2024. i 9,32 milijarde dinara u 2025. godini. Još izraženiji je pad profitabilnosti. Dobit sektora smanjena je sa 371,8 miliona dinara u 2023. na 225,1 milion u 2024, da bi prošle godine iznosila svega 125,9 miliona dinara.
Podaci pokazuju i da je broj zaposlenih u sektoru u padu, sa 941 u 2023. na 867 u 2025. godini, uprkos povećanju broja registrovanih kompanija, piše Biznis.rs.
Profesor Zoran Marković sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da je, nažalost, izazova u delatnosti uzgoja ribe mnogo. Ističe tri problema za koja smatra da su najveća i čijim bi se rešavanjem mnogo pomoglo proizvođačima ribe u našoj zemlji.
Kao prvi izvor teškoća ističe virusne bolesti sa kojima se proizvođači već decenijama bore, gotovo bez ikakve podrške nadležnih institucija.
"Naime, na šaranskim ribnjacima prisutna su dva virusa (KHV – koi herpes virus šarana i CEV – spavajuća bolest) koja kod pojedinih uzrasnih kategorija riba mogu da izazovu i stopostotno uginuće. Na pastrmskim ribnjacima to su IPN – virusna nekroza gušterače i VHM – virusna hemoragična septikemija, koje neretko izazivaju uginuća i nekoliko desetina procenata gajenih pastrmki. Ovih dana svedoci smo slične situacije sa afričkom kugom svinja, kojoj je Ministarstvo poljoprivrede veoma ozbiljno pristupilo, uz nadoknadu štete proizvođačima. Nažalost, takav odnos nikada nije postojao prema proizvođačima ribe. Svu pretrpljenu štetu snosili su isključivo sami proizvođači, zbog čega je više ribnjaka u poslednjih nekoliko godina prestalo sa radom", objašnjava Marković.
Kao drugi najveći izazov ističe klimatske promene, koje uslovljavaju sve manje količine vode u izvorima, rekama, kanalima i izdanskim vodama iz kojih se snabdevaju ribnjaci, kao i sve više temperature vode, na koje ribe ne mogu dovoljno brzo da se prilagode, što se veoma odražava na količinu proizvedene ribe.
Kao treći najveći izazov, Marković ukazuje na odsustvo subvencija za proizvođače ribe.
"Proizvodnja drugih gajenih životinja prepoznata je od strane Ministarstva poljoprivrede i kroz mere podrške proizvođači dobijaju sredstva koja im pomažu u poslovanju. Poslednje subvencije za proizvođače ribe bile su pre četiri godine i iznosile su svega deset dinara po kilogramu, što je oko dva odsto veleprodajne cene ribe. Od tada više ne postoje ni tako male subvencije", kaže Marković.
Iako situacija u sektoru nije optimistična, što pokazuju i finansijski podaci, profesor Marković smatra da Srbija ima potencijal da poveća proizvodnju ribe.
"Iako je Srbija među evropskim zemljama sa najmanjom potrošnjom ribe, trošimo svega pet kilograma po stanovniku godišnje, samo oko 20 odsto sopstvenih potreba podmirujemo iz domaće proizvodnje i izlova iz naših reka, dok se za uvoz ribe svake godine izdvaja više od 100 miliona dolara", ističe Marković i dodaje da je potencijal za povećanje proizvodnje ribe u Srbiji veoma veliki, pre svega u šaranskom ribarstvu.
"Naime, samo na prostoru Banata postoji više od 100.000 hektara neplodnih površina koje se ne mogu koristiti za druge oblike proizvodnje, a mogle bi da se iskoriste za izgradnju ribnjaka. Na taj način ne samo da bismo povećali ribnjačke površine, već bi zemljište nakon dve decenije korišćenja kao ribnjak postalo plodnije i moglo bi da se koristi i za druge oblike poljoprivredne proizvodnje", dodaje on.
Prema rečima Zorana Markovića, ne treba zanemariti ni činjenicu da Srbija proizvodi pšenicu, kukuruz, ječam, soju i suncokret, koji predstavljaju osnovne komponente za proizvodnju hrane za šarana.
"Umesto da ove žitarice izvozi po berzanskim cenama, država bi imala mnogo veću korist kada bi se koristile za proizvodnju hrane za ribe i njen uzgoj, a zatim izvozile u zemlje Evropske unije. Radi podsećanja, EU je najveći uvoznik ribe na svetu", napominje Marković.
Pored značajnog potencijala za povećanje proizvodnje toplovodnih vrsta riba, poput šarana i pratećih vrsta, profesor Marković smatra da postoje i veliki neiskorišćeni resursi za povećanje proizvodnje hladnovodnih vrsta, pre svega kalifornijske pastrmke, čime bi sadašnji obim proizvodnje mogao višestruko da se poveća.
"Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu sprovode se savremeni programi selekcije riba, kojima se ne mogu pohvaliti ni mnogo bogatije zemlje od naše. Posedujemo kvalitetne matice šarana i pastrmke, čijim korišćenjem u proizvodnji riblje mlađi postoji kvalitetna genetska osnova za unapređenje proizvodnje na našim šaranskim i pastrmskim ribnjacima. U Srbiji postoje dva velika proizvođača ekstrudirane hrane za ribe, čiji se kapaciteti po potrebi mogu značajno povećati i time obezbediti dovoljno hrane za mnogo veću proizvodnju od sadašnje", navodi sagovornik.
Probleme sa kojima se suočava domaća akvakultura potvrđuje i Nikola Ilijašević iz firme Perućac IN, koji kaže da je najveće ograničenje za razvoj proizvodnje pastrmke sve nepovoljnija hidrološka situacija.
"Najveći problem sa kojim se danas suočavaju proizvođači pastrmke jeste hidrološka situacija. Iz godine u godinu imamo sve manje kvalitetne, hladne i bistre vode, a upravo je ona osnovni preduslov za uzgoj pastrmke. Zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja smanjuje se izdašnost izvora, što nam ne dozvoljava da povećamo proizvodnju", objašnjava Ilijašević.
Prema njegovim rečima, zbog ograničenih prirodnih resursa Srbija trenutno nema mogućnost da značajnije poveća proizvodnju pastrmke, bez obzira na rast tražnje na tržištu.
"Naša zemlja u ovom trenutku nema realan potencijal da značajnije poveća proizvodnju pastrmke. To nije pitanje želje proizvođača, već prirodnih uslova. Pored toga, ukidanje subvencija za konzumnu pastrmku dodatno je obeshrabrilo proizvođače da ulažu u proširenje kapaciteta", kaže on.
Pročitaj još
Iako pojedini proizvođači koriste tečni kiseonik kako bi ublažili posledice visokih temperatura i manjka vode, Ilijašević ističe da to nije trajno rešenje.
"Tečni kiseonik može da pomogne da riba preživi u kritičnim periodima, ali ne može da zameni dovoljan protok kvalitetne vode, koji je ključan za njen rast i razvoj", dodaje on.
Posledice klimatskih promena, dodaje, najbolje se vide upravo na njihovom ribnjaku.
"Pre pet do sedam godina na našem ribnjaku moglo je da se uzgoji gotovo duplo više ribe nego danas. Nalazimo se na izvoru reke Vrelo, koja je nekada bila izuzetno bogata vodom, ali se i tu jasno vide posledice klimatskih promena i smanjenja vodostaja", ističe Ilijašević.
Zbog nedovoljne domaće proizvodnje Srbija je, kako kaže, sve više upućena na uvoz.
"Prinuđeni smo da uvozimo sve veće količine pastrmke kako bismo zadovoljili rastuću potražnju, kako za svežom ribom, tako i za prerađevinama. Bez uvoza domaće tržište trenutno ne bi moglo da bude dovoljno snabdeveno", poručuje Ilijašević i dodaje da uvozimo ribu iz Bosne i Hercegovine, jer ta zemlja još uvek ima dovoljno vode, a hidrološka situacija je bolja nego u Srbiji.
Ceo tekst pročitajte na ovom LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
5
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
19
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
4
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Cena nafte Brent prešla 106 dolara, raste i evropski gas
11.09.2026.•
1
Cena sirove nafte tipa Brent prešla je granicu od 106,04 dolara po barelu, dok se evropski prirodni gas ponovo približio nivou od 80,51 evra po megavat-satu.
Vučić predstavlja "mere za poboljšanje životnog standarda"
11.09.2026.•
47
Kandidat za premijera Srpske napredne stranke predstaviće nove mere za poboljšanje životnog standarda građana.
Poljoprivrednici: Za državu niske cene poljoprivrednih proizvoda nisu problem
10.09.2026.•
14
Poljoprivrednici nekoliko udruženja, koji su danas sa predstavnicima Vlade Srbije razmatrali problem niskih cena ratarskih proizvoda i mleka, rekli su da su nezadovoljni ishodom razgovora.
Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu radi ublažavanja inflacije
10.09.2026.•
1
Evropska centralna banka (ECB) podigla je danas referentnu kamatnu stopu kako bi ublažila inflaciju, podstaknutu visokim cenama nafte usled rata u Iranu.
Vuković: Bez nestašice energenata na zimu, najveći problem cena
10.09.2026.•
1
Tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju se nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da će najveći izazov biti njihova cena, izjavio je programski menadžer za energetiku u Misiji Evropske unije Gligo Vuković.
NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
10.09.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Cena nafte premašila 100 dolara po barelu
10.09.2026.•
0
Cena sirove nafte Brent porasla je u sredu uveče iznad 101 dolara po barelu, prvi put od maja, podstaknuta eskalacijom tenzija između SAD i Irana i jačom potražnjom Kine za naftom.
Poljoprivrednici sutra sa predstavnicima Vlade Srbije o cenama mleka i ratarskih kultura
09.09.2026.•
2
Predstavnici više udruženja poljoprivrednika Srbije, koji su zatražili razgovor sa premijerom Đurom Macutom zbog niskih cena ratarih proizvoda i mleka, pozvani su sutra na sastanak u Vladu Srbije.
Đedović Handanović: Cene energenata stvaraju pritisak i na cenu struje
09.09.2026.•
15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da cene energenata na tržištu stvaraju pritisak i na cenu struje.
Ekonomista o podeli 6.000 dinara građanima: Nema besplatnog novca - ceh će na kraju platiti najsiromašniji
09.09.2026.•
17
Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije "besplatan novac", jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena.
Komentari 9
da
sve ali bas sve je otislo u qq.....c
Ronin
S-NS
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar