U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Izuzetno nepovoljna hidrološka situacija sa rekom Dunav izaziva ozbiljne probleme u proizvodnji energije i transportu energenata, što se samo nadovezuje na već postojeće probleme sa snabdevanjem energentima iz Rusije i krizom snabdevanja naftom zbog rata u Iranu.
Zbog nemogućnosti adekvatnog hlađenja postrojenja, Mađarska gasi svoj nuklearnu elektranu, Rumunija gasi jedan reaktor, dok je transport energenata Dunavom praktično obustavljen.
Što se Srbije tiče, državni vrh za sada ocenjuje da je situacija pod kontrolom, ali postoji bojazan da će usled daljeg pada vodostaja biti ugrožen i rad Rafinerije nafte u Pančevu. Proizvodnja električne energije iz hidro i termoelektrana je smanjena, a struja se uvozi, piše Biznis.rs
Apeli sa najvišeg nivoa vlasti da se racionalno troši električna energija sada su već svakodnevni, iako se nalazimo usred toplotnog talasa kada je potreba za električnom energijom za hlađenje na maksimumu.
U situaciji u kojoj je sve izvesniji scenario da će ozbiljan izazov biti uopšte doći do struje po nekim razumnim cenama, postavlja se pitanje da li smo mogli bolje da iskoristimo energiju sunca i ovaj period dočekamo spremniji.
Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za Biznis.rs kaže da je odgovor na pitanje potvrdan u situaciji u kojoj postoji mogućnost i većina građana može kroz individualne ili kolektivne projekte da obezbedi sebi izvestan deo električne energije kroz sopstvenu proizvodnju i potrošnju.
"Kada su sunčani dani i imamo potrebu za klima uređajima - paradoksalno - solarne elektrane tada proizvode najviše energije koju možemo odmah da koristimo na mestu proizvodnje, iza brojila, i time uspešno smanjujemo račune za električnu energiju. To bi u značajnoj meri smanjilo potrebe elektroenergetskog sistema da kupuje skupu struju na tržištu, a pomoglo bi i termičkom rasterećenju distributivne mreže", objašnjava Šćekić.
Pritom, građani sopstvenim sredstvima grade solarne elektrane, što ih čini mikro-investitorima u dekarbonizaciju elektroenergetskog sistema Srbije.
"Kao mikro-investitori, morali bi dobiti veća prava, kako bi se i njihov pozitivan uticaj povećao", kaže sagovornik.
Pitanje kako da građani dobiju veća prava upravo je ovih dana u centru interesovanja jer je država odlučila da izmeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije koji u prethodnom petogodišnjem periodu jeste dao neke rezultate, ali su efekti mogli da budu mnogo veći.
"Potrebe za energijom su više nego očigledne, tehnologija postoji i dostupna je, čak višestruko dostupnija nego pre pet godina. Postoji i dovoljno entuzijazma među građanima da se bave proizvodnjom energije za sopstvene potrebe. Ono što nedostaje jeste liberalizacija učešća građana, jasna regulacija bez nepotrebnih barijera, limita i predugačkih procedura, ali i jasna politička volja da se ide ka energetskoj nezavisnosti kroz podršku razvoju distribuiranih izvora energije", objašnjava Šćekić.
Poslednje odluke demotivišuće
Međutim, prema njegovim rečima, umesto da se ide u dalju liberalizaciju u poslednjih nekoliko meseci je doneto nekoliko propisa koji su uneli ozbiljnu zabrinutost u ceo sektor obnovljive energije. Među njima su svakako odlaganje rada na studijama priključenja za velike solarne i vetro-projekte do 2029. godine, a reč je o prvom dokumentu potrebnom za započinjanje projekta.
Sa druge strane, institut aktivnog kupca, namenjen industriji i privredi, tek je nedavno dobio podzakonske akte koji omogućavaju primenu i tu posao tek predstoji.
"Elektrane od 50 do 150 kW nepotrebno dugo čekaju na priključenje, često i po nekoliko godina, a od skoro je izgradnja elektrana od 10 do 50 kW dodatno otežana novim procedurama koje dolaze iz oblasti građevinskih propisa. Jedino kućne solarne elektrane do 10,8 kW u statusu kupca-proizvođača ostaju kao opcija za izgradnju i priključenje u relativno razumnom roku", navodi sagovornik Biznis.rs.
Prema njegovim rečima, zasada nema potvrda da će se sa izmenama ovog zakona ići u pravcu liberalizacije i da će se sve navedene barijere ukloniti i procedure optimizovati kako bi obnovljiva energija postala neraskidivi deo našeg elektroenergetskog sistema.
Ono što u Centru za unapređenje životne sredine smatraju da bi bilo neophodno da se promeni jeste brži razvoj koncepta kupaca-proizvođača, a tempo razvoja će diktirati brzina i jednostavnost procedura, omogućavanje izgradnje elektrana koje odgovaraju potrošnji, umesto postojećih limita, ali i dalja liberalizacija tržišta.
"Tako nešto kaže i zakonodavac u Polaznim osnovama za izmene i dopune Zakona o korišćenju OIE sa namerom da se zakon prilagodi EU direktivama RED II i RED III, koje se bave upravo tim elementima", kaže Šćekić i dodaje da ostaje da se vidi na koji način će to u samom zakonskom predlogu biti urađeno.
Kao ključne tačke u novom zakonu u ovoj nevladinoj organizaciji vide obezbeđivanje pravne sigurnosti domaćinstvima koja su investirala u solarne elektrane oslanjajući se na važeće propise i javno saopštene informacije da će pravo na neto-merenje koristiti tokom životnog veka elektrane.
Zato je potrebno zakonom jasno propisati da domaćinstva koja su već stekla, ili u skladu sa važećim prelaznim odredbama steknu, status kupca-proizvođača sa neto-merenjem zadržavaju ovaj način obračuna sve dok koriste proizvodni objekat na osnovu kojeg su taj status stekla.
Prelaskom na neto-obračun za domaćinstva otvara se prostor da kupci-proizvođači steknu pravo da raspolažu sopstvenim viškovima i ponude ih drugom snabdevaču, energetskoj zajednici ili na tržištu.
Za ovako nešto je potrebno razviti regulatorne mehanizme, odnosno dopuniti zakonodavstvo iz oblasti energetike i finansija, i napraviti jasne uslove trgovine za ovakve "energetske mikro-transakcije".
"Ovo bi moglo da predstavlja snažan motiv za građane da nastave da se uključuju, a uticaj ovih mikro-transakcija je gotovo nepostojeći na elektroenergetski sistem, pogotovo u situacijama gde su kupci-proizvođači povezani sa lokalnim energetskim zajednicama - čineći mali elektroenergetski sistem čija energija se proizvodi i troši na niskonaponskom nivou distributivne mreže", kaže Šćekić.
Pročitaj još
Takođe, potrebno je nastaviti sa daljim unapređenjem i širenjem prava za sve kategorije kupaca-proizvođača, u skladu sa zakonodavstvom EU koje omogućava više mogućnosti za građane koji žele da proizvode energiju za sopstvene potrebe.
Kada bismo sada želeli da napravimo ozbiljan zaokret i krenemo u pojednostavljivanje i unapređenje procedura, zakona i primene, morali bismo da napravimo mnogo koraka, ali bi to stvorilo uslove da Srbija ubrzano gradi svoje obnovljive kapacitete uz snažno učešće građana, privrede i industrije.
"To bi osiguralo individualno i kolektivno lokalno proizvedenu energiju i energiju za sopstvenu potrošnju većem broju građana po izuzetno povoljnim cenama. Ono što je važno istaći jeste da se energetsko siromaštvo smanjuje zahvaljujući solidarnim uslugama koje pružaju energetske zajednice", kaže Šćekić.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
0
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
9
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
10
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Komentari 23
Мишко
Realista
Troll Utd.
05.08.2026 • 22:31
Odg. Realisti na koment cifre
Konačno da neko sagleda stvari kako treba. Živ bio!
Novinarski tekst je čisto OIE lobiranje. A ni reči o nemogućnosti jeftine i čiste reciklaže solarnog otpada, koga je sve više i više.
Kao i obicno Srbi znaju na cemu svet stoji samo iz nekog nepoznatog razloga jos uvek zive u prasini i blatu.
Sa nipodastavanje pricate o "kinaeskim inverterima" i sl. a kinezi su lideri u proizvodnji solarne energije - godinama!
S kojim pravom zemlja u kojoj ni reciklaza plastike ne funkcionise i koja se greje na ugalj i pelet misli da nekome moze da soli pamet o bilo cemu vezanim sa tehnologijom?
Nemoguce je proizvoditi energiju solarnim panelima, nemoguce je praviti mini-hidroelektrane, vetrenjace ne valjaju... jel vama jasno koliko ste nazadni? Takve besmislene price prica samo jos Donald Trump. Cestitke, u odlicnom ste drustvu...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar