U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Izuzetno nepovoljna hidrološka situacija sa rekom Dunav izaziva ozbiljne probleme u proizvodnji energije i transportu energenata, što se samo nadovezuje na već postojeće probleme sa snabdevanjem energentima iz Rusije i krizom snabdevanja naftom zbog rata u Iranu.
Zbog nemogućnosti adekvatnog hlađenja postrojenja, Mađarska gasi svoj nuklearnu elektranu, Rumunija gasi jedan reaktor, dok je transport energenata Dunavom praktično obustavljen.
Što se Srbije tiče, državni vrh za sada ocenjuje da je situacija pod kontrolom, ali postoji bojazan da će usled daljeg pada vodostaja biti ugrožen i rad Rafinerije nafte u Pančevu. Proizvodnja električne energije iz hidro i termoelektrana je smanjena, a struja se uvozi, piše Biznis.rs
Apeli sa najvišeg nivoa vlasti da se racionalno troši električna energija sada su već svakodnevni, iako se nalazimo usred toplotnog talasa kada je potreba za električnom energijom za hlađenje na maksimumu.
U situaciji u kojoj je sve izvesniji scenario da će ozbiljan izazov biti uopšte doći do struje po nekim razumnim cenama, postavlja se pitanje da li smo mogli bolje da iskoristimo energiju sunca i ovaj period dočekamo spremniji.
Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za Biznis.rs kaže da je odgovor na pitanje potvrdan u situaciji u kojoj postoji mogućnost i većina građana može kroz individualne ili kolektivne projekte da obezbedi sebi izvestan deo električne energije kroz sopstvenu proizvodnju i potrošnju.
"Kada su sunčani dani i imamo potrebu za klima uređajima - paradoksalno - solarne elektrane tada proizvode najviše energije koju možemo odmah da koristimo na mestu proizvodnje, iza brojila, i time uspešno smanjujemo račune za električnu energiju. To bi u značajnoj meri smanjilo potrebe elektroenergetskog sistema da kupuje skupu struju na tržištu, a pomoglo bi i termičkom rasterećenju distributivne mreže", objašnjava Šćekić.
Pritom, građani sopstvenim sredstvima grade solarne elektrane, što ih čini mikro-investitorima u dekarbonizaciju elektroenergetskog sistema Srbije.
"Kao mikro-investitori, morali bi dobiti veća prava, kako bi se i njihov pozitivan uticaj povećao", kaže sagovornik.
Pitanje kako da građani dobiju veća prava upravo je ovih dana u centru interesovanja jer je država odlučila da izmeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije koji u prethodnom petogodišnjem periodu jeste dao neke rezultate, ali su efekti mogli da budu mnogo veći.
"Potrebe za energijom su više nego očigledne, tehnologija postoji i dostupna je, čak višestruko dostupnija nego pre pet godina. Postoji i dovoljno entuzijazma među građanima da se bave proizvodnjom energije za sopstvene potrebe. Ono što nedostaje jeste liberalizacija učešća građana, jasna regulacija bez nepotrebnih barijera, limita i predugačkih procedura, ali i jasna politička volja da se ide ka energetskoj nezavisnosti kroz podršku razvoju distribuiranih izvora energije", objašnjava Šćekić.
Poslednje odluke demotivišuće
Međutim, prema njegovim rečima, umesto da se ide u dalju liberalizaciju u poslednjih nekoliko meseci je doneto nekoliko propisa koji su uneli ozbiljnu zabrinutost u ceo sektor obnovljive energije. Među njima su svakako odlaganje rada na studijama priključenja za velike solarne i vetro-projekte do 2029. godine, a reč je o prvom dokumentu potrebnom za započinjanje projekta.
Sa druge strane, institut aktivnog kupca, namenjen industriji i privredi, tek je nedavno dobio podzakonske akte koji omogućavaju primenu i tu posao tek predstoji.
"Elektrane od 50 do 150 kW nepotrebno dugo čekaju na priključenje, često i po nekoliko godina, a od skoro je izgradnja elektrana od 10 do 50 kW dodatno otežana novim procedurama koje dolaze iz oblasti građevinskih propisa. Jedino kućne solarne elektrane do 10,8 kW u statusu kupca-proizvođača ostaju kao opcija za izgradnju i priključenje u relativno razumnom roku", navodi sagovornik Biznis.rs.
Prema njegovim rečima, zasada nema potvrda da će se sa izmenama ovog zakona ići u pravcu liberalizacije i da će se sve navedene barijere ukloniti i procedure optimizovati kako bi obnovljiva energija postala neraskidivi deo našeg elektroenergetskog sistema.
Ono što u Centru za unapređenje životne sredine smatraju da bi bilo neophodno da se promeni jeste brži razvoj koncepta kupaca-proizvođača, a tempo razvoja će diktirati brzina i jednostavnost procedura, omogućavanje izgradnje elektrana koje odgovaraju potrošnji, umesto postojećih limita, ali i dalja liberalizacija tržišta.
"Tako nešto kaže i zakonodavac u Polaznim osnovama za izmene i dopune Zakona o korišćenju OIE sa namerom da se zakon prilagodi EU direktivama RED II i RED III, koje se bave upravo tim elementima", kaže Šćekić i dodaje da ostaje da se vidi na koji način će to u samom zakonskom predlogu biti urađeno.
Kao ključne tačke u novom zakonu u ovoj nevladinoj organizaciji vide obezbeđivanje pravne sigurnosti domaćinstvima koja su investirala u solarne elektrane oslanjajući se na važeće propise i javno saopštene informacije da će pravo na neto-merenje koristiti tokom životnog veka elektrane.
Zato je potrebno zakonom jasno propisati da domaćinstva koja su već stekla, ili u skladu sa važećim prelaznim odredbama steknu, status kupca-proizvođača sa neto-merenjem zadržavaju ovaj način obračuna sve dok koriste proizvodni objekat na osnovu kojeg su taj status stekla.
Prelaskom na neto-obračun za domaćinstva otvara se prostor da kupci-proizvođači steknu pravo da raspolažu sopstvenim viškovima i ponude ih drugom snabdevaču, energetskoj zajednici ili na tržištu.
Za ovako nešto je potrebno razviti regulatorne mehanizme, odnosno dopuniti zakonodavstvo iz oblasti energetike i finansija, i napraviti jasne uslove trgovine za ovakve "energetske mikro-transakcije".
"Ovo bi moglo da predstavlja snažan motiv za građane da nastave da se uključuju, a uticaj ovih mikro-transakcija je gotovo nepostojeći na elektroenergetski sistem, pogotovo u situacijama gde su kupci-proizvođači povezani sa lokalnim energetskim zajednicama - čineći mali elektroenergetski sistem čija energija se proizvodi i troši na niskonaponskom nivou distributivne mreže", kaže Šćekić.
Pročitaj još
Takođe, potrebno je nastaviti sa daljim unapređenjem i širenjem prava za sve kategorije kupaca-proizvođača, u skladu sa zakonodavstvom EU koje omogućava više mogućnosti za građane koji žele da proizvode energiju za sopstvene potrebe.
Kada bismo sada želeli da napravimo ozbiljan zaokret i krenemo u pojednostavljivanje i unapređenje procedura, zakona i primene, morali bismo da napravimo mnogo koraka, ali bi to stvorilo uslove da Srbija ubrzano gradi svoje obnovljive kapacitete uz snažno učešće građana, privrede i industrije.
"To bi osiguralo individualno i kolektivno lokalno proizvedenu energiju i energiju za sopstvenu potrošnju većem broju građana po izuzetno povoljnim cenama. Ono što je važno istaći jeste da se energetsko siromaštvo smanjuje zahvaljujući solidarnim uslugama koje pružaju energetske zajednice", kaže Šćekić.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nova pogodnost za penzionere: Potvrda menja karticu dok traje izrada
18.08.2026.•
0
Penzioneri koji čekaju da im se izradi penzionerska kartica, ubuduće će moći da dobiju potvrdu da je postupak izrade u toku, i na taj način ostvare prava koja imaju zahvaljujući kartici.
Budućnost Srbije: Kako će se prevazići manjak struje
18.08.2026.•
0
Ovi letnji meseci pokazali su da se Srbija suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju strujom i da postoje svi preduslovi da se ona narednih sezona ponovi.
Kalifornijski milijarderi uložili 40 miliona dolara da spreče uvođenje poreza na bogatstvo
18.08.2026.•
0
Milijarderi iz Kalifornije su uložili ovih dana gotovo 40 miliona dolara u kampanju protiv predložene takse na bogatstvo koja će se u novembru naći na glasačkom listiću u ovoj američkoj saveznoj državi.
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
0
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
2
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
3
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
8
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Svetskom tržištu nafte preti manjak od 1,8 miliona barela dnevno
16.08.2026.•
4
Međunarodna agencija za energetiku značajno je pogoršala prognozu za svetsko tržište nafte i upozorila da bi u trećem kvartalu ove godine globalna potražnja mogla da bude čak 1,8 miliona barela dnevno veća od ponude.
Međugodišnji rast industrijskog prometa u junu 16 odsto
16.08.2026.•
1
Promet u industriji Srbije je ukupno u junu bio veći za 16 odsto u odnosu na jun prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Mickoski najavio početak izgranje autoputa od Skoplja do Kosova
16.08.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski najavio je danas da će krajem avgusta početi izgradnja autoputa od Skoplja do Kosova.
Rast cena u poljoprivredi: Najveći uticaj imali poskupljenje energenata i đubriva
16.08.2026.•
3
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti kvartal 2025. godine, povećane su 2,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Oko 150 najvećih zagađivača u Srbiji već duže od decenije rade bez dozvola
16.08.2026.•
11
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu.
Moskva zabranila rudarenje kriptovaluta do 2032. godine
16.08.2026.•
2
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Moskvi, Moskovskoj oblasti, kao i u nizu opštinskih okruga Kurske oblasti stupila je na snagu.
Australijanci u dolini Ibra pronašli veliku količinu zlata i srebra
16.08.2026.•
68
Australijska kompanija Bindi Metals saopštila je da je završila prvi program istražnog bušenja na projektu Ravni u Srbiji, a prvi rezultati potvrdili su visok sadržaj zlata i srebra na više istražnih lokacija.
Šejn će povećati cene odeće za kupce u Evropi
16.08.2026.•
2
Kineska kompanija za internet prodaju odeće Šejn planira da poveća cene svojih proizvoda u Evropi kako bi nadoknadila deo dodatnih troškova zbog nove takse na male pakete iz zemalja van EU.
Između statistike i novčanika: Koliko je potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo?
15.08.2026.•
26
Koliko novca je danas potrebno da bi se u Srbiji živelo, a ne samo preživljavalo? Prema novom obračunu Centra za politike emancipacije (CPE), plata za život u Srbiji za 2026. godinu iznosi 154.740 dinara.
Minimalac raste na 600 evra, a šta će biti sa platama nastavnika?
15.08.2026.•
19
Povećanje minimalne zarade na 600 evra od 1. januara 2027. godine neće direktno uticati na plate nastavnika, jer njihove zarade nisu vezane za minimalac, ocenjuje Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže i sledeće nedelje
15.08.2026.•
0
Akcize na benzin i dizel i dalje su 20 odsto niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 23. avgusta.
Sledi li novi talas poskupljenja hrane: Šta Srbiju čeka zbog suše i niskog vodostaja?
14.08.2026.•
21
Dok u Evropskoj uniji ocenjuju da će suša ove godine skoro pa poništiti sav rast privrede koju su očekivali, u Srbiji je situacija, kao i uvek, malo drugačija.
Komentari 23
Мишко
Realista
Troll Utd.
05.08.2026 • 22:31
Odg. Realisti na koment cifre
Konačno da neko sagleda stvari kako treba. Živ bio!
Novinarski tekst je čisto OIE lobiranje. A ni reči o nemogućnosti jeftine i čiste reciklaže solarnog otpada, koga je sve više i više.
Kao i obicno Srbi znaju na cemu svet stoji samo iz nekog nepoznatog razloga jos uvek zive u prasini i blatu.
Sa nipodastavanje pricate o "kinaeskim inverterima" i sl. a kinezi su lideri u proizvodnji solarne energije - godinama!
S kojim pravom zemlja u kojoj ni reciklaza plastike ne funkcionise i koja se greje na ugalj i pelet misli da nekome moze da soli pamet o bilo cemu vezanim sa tehnologijom?
Nemoguce je proizvoditi energiju solarnim panelima, nemoguce je praviti mini-hidroelektrane, vetrenjace ne valjaju... jel vama jasno koliko ste nazadni? Takve besmislene price prica samo jos Donald Trump. Cestitke, u odlicnom ste drustvu...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar