Novi rizici prete da ugroze poljoprivrednu proizvodnju, nizak vodostaj reka koji može da oteža transport i proizvodnju električne energije, ali i očekivano povećanje cene struje od oktobra.
Koliko su ovi faktori ozbiljna pretnja novom talasu poskupljenja, koje proizvode i usluge bi mogli najviše da pogode i da li država raspolaže mehanizmima da ublaži njihov uticaj na standard građana?
Ekonomista Vasko Kelić za
Insajder ocenjuje da definitivno postoji rizik od novih inflatornih pritisaka, pre svega zbog međunarodnih okolnosti.
Prema njegovim rečima, sukob na Bliskom istoku još nije razrešen, što se odražava i na kretanje cena nafte na svetskom tržištu. Dodaje da se i cena barela prethodnih dana kretala iznad 80 dolara, što predstavlja jedan od faktora koji može da utiče na inflaciju i u Srbiji.
"To je otprilike u skladu sa pretpostavkama koje je Međunarodni monetarni fond koristio u svojim projekcijama. MMF je u aprilu procenio da bi prosečna inflacija u Srbiji ove godine mogla da iznosi oko 5,2 odsto, mada je realnije očekivati da se taj nivo odnosi na međugodišnju inflaciju krajem godine", kaže ekonomista Vasko Kelić.
Ocenjuje da bi u drugoj polovini godine, a posebno u poslednjem kvartalu, moglo da dođe do novih inflatornih pritisaka, između ostalog i zbog efekta niske baze iz prošle godine, kada je bila na snazi mera ograničenja trgovačkih marži.
"Mislim da će na jesen cene hrane ponovo početi da rastu. Sigurno ćemo imati i određeni efekat uvozne inflacije zbog globalnih kretanja", navodi on.
Ipak, smatra da trenutno nema razloga za dramatične procene.
"Srbija u prethodna dva meseca ima jednu od nižih stopa inflacije u regionu, pa će to povući naniže i godišnji prosek. Ne verujem da će prosečna inflacija za celu godinu biti veća od pet odsto. Verovatnije je da će biti između tri i četiri procenta", ističe Kelić.
Kako dodaje, to ipak ne znači da građani neće osetiti novi rast cena.
"Krajem godine uvek je moguć novi cenovni udar. Zato godišnji prosek predstavlja statistički pokazatelj, ali ne govori nužno ono što će građani tada zaista osetiti. U ovom trenutku nema većih negativnih posledica, ali rizik da ih bude do kraja godine svakako postoji."
Govoreći o najavljenom povećanju cene električne energije, Kelić kaže da će ono sigurno imati uticaj na inflaciju, ali da ga ne vidi kao jedini ili presudni faktor.
"Apsolutno. To će se sigurno očitovati. Nisam sto odsto siguran koliko će, ako zaista budu izbori u oktobru ili novembru, kao što je Vučić najavljivao, vlast biti spremna da baš tada poveća cenu struje. Možda će prvo doći do delimičnog povećanja za privredu ili nečeg sličnog."
Kako dodaje, povećanje cene električne energije svakako će doprineti inflatornim pritiscima, ali ga ne vidi kao jedini faktor koji će uticati na kretanje cena.
"To će se svakako osetiti, ali će biti samo jedan od faktora, možda ne i najdominantniji, jer ni samo povećanje verovatno neće biti toliko drastično. Ali će svakako doprineti jednim delom."
Ključni će biti međunarodni faktori
Kelić smatra da će na kretanje inflacije u narednom periodu pre svega uticati međunarodni faktori, dok će mogućnosti domaćih institucija biti ograničene.
"Presudni će svakako biti međunarodni faktori. Koliko sam ispratio, Narodna banka Srbije još nije krenula u novo zaoštravanje monetarne politike, odnosno nije povećavala referentnu kamatnu stopu, jer očigledno još ne očekuje taj najveći inflatorni udar."
On podseća da bi dodatno povećanje referentne kamatne stope moglo da ima i negativne posledice po privredu.
"Zaoštravanje monetarne politike, odnosno povećanje referentne kamatne stope, može negativno da utiče na privredni rast, a čini mi se da je cilj vlasti da do kraja godine ostvari privredni rast od oko tri odsto. Zbog toga nisu mnogo krenuli u tom pravcu."
Kako dodaje, Narodna banka Srbije i dalje se oslanja na instrumente koje već koristi.
"I dalje se drže stabilnog deviznog kursa, praktično fiksnog kursa dinara. To im je jedan od glavnih instrumenata i za sada ostaju pri toj politici."
On ocenjuje da u ovom trenutku nema naznaka najnepovoljnijeg scenarija.
"Najgori scenariji su, globalno gledano, izbegnuti. Ali i dalje se krećemo u okvirima projekcija Međunarodnog monetarnog fonda, koje ukazuju na nešto sporiji privredni rast i nešto višu inflaciju, globalno, pa i u Srbiji. To ipak nije onaj najkatastrofičniji scenario od kojeg se strahovalo početkom godine", zaključuje Kelić.
Komentari 18
kop
Dule
/
jos ranije.
ne vole bas da se spominje, kod tita '65-e je uveden nov dinar 1:100. u opticaju su bile nove i stare novcanice kojima si u kupovini skidao dve nule /i granice su tada otvorene kako bi nezaposleni potrazili radna mesta na zapadu/.
pa je bila kriza 80ih koja nije smela da se prizna,
pa su tek onda dosle 90-e
udbi bas privreda ne ide od ruke. koristi jedan te isti udzbenik umesto da ga promeni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar