Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Štaviše, u proseku članice EU duguju otprilike 80 odsto nacionalnog BDP-a, pa poređenje, bar na prvi pogled, ide u prilog tvrdnjama Aleksandra Vučića kako najveća država na Zapadnom Balkanu nije previše zadužena.
Sećanje na dužničku krizu
Međutim, mnogo toga remeti ovu krajnje pojednostavljenu sliku o srpskim finansijama. Podsetimo se i na bivšu Jugoslaviju, koja je krajem osamdesetih zapala u dužničku krizu iz koje se do raspada nije izvukla.
U jeku krize 1982/83. godine dug je iznosio 20 milijardi dolara, tek 30 odsto nacionalnog BDP-a, pa, ipak, nije bilo deviza ni kamate da se isplate, a kamoli prispele kreditne rate.
Odnos duga i BDP-a ne pokazuje sve aspekte zaduženosti, tim pre što je u slučaju Srbije relativno solidnih 43,7 odsto ponajviše posledica precenjenog BDP-a, a sve kao posledica fiksnog kursa dinara koji već dvanaest godina ne menja paritet spram evra, mada je u tom periodu inflacija u Srbiji bila bar za 40 odsto viša nego što je u proseku bila u zemljama Evropske unije.
Dublji uvid u srpske kredite, međutim, pokazuje da nije sve baš tako lepo kao što se čini. Pre svega, Srbija plaća u proseku dvostruko više kamate nego što plaćaju i manje razvijene zemlje Unije poput Hrvatske, Rumunije, Slovačke, Mađarske...
Svakako da samo članstvo u ekskluzivnom društvu utiče na percepciju određene države, ipak, među bankarima je osnovno pravilo da visina kamate najviše zavisi od sigurnosti plasmana. Visoke kamate i u slučaju Srbije jasno ukazuju da nismo idealan zajmoprimalac.
Vraćanje duga novim kreditom
Nije dobar signal ni što se unazad dve godine dobrim delom promenio način zaduživanja. Jenjavao je interes za državne obveznice, kako u evrima tako i za dinarske, pa se država okrenula bankarskim kreditima, a to je po pravilu skuplji način pozajmljivanja novca.
Stoga ne iznenađuje da Srbija na otplatu kamata izdvaja čak 1,9 odsto nacionalnog BDP-a, iliti 8,24 odsto državnog budžeta. Nominalno, lane se na kamate izdvojilo 1,76, dok će tekuće godine svota premašiti 1,9 milijardi evra. Nesporno, za kredite plaćamo visoku cenu.
Ono što čini suštinu problema je što se efektivno plaćaju samo kamate, dok se prispela glavnica vraća novim pozajmljivanjem. To je, inače, praksa koja se poslednjih decenija ustalila, posebno među zapadnim svetom, ali ona nosi velik rizik.
Dobro je dok su na svetskom finansijskom tržištu kamate niske, takav period traje bezmalo već dve decenije. Prvo su banke tokom svetske finansijske krize upumpale veliku količinu novca, potom još veću tokom pandemije. Love na tržištu je bilo u izobilju i naravno da je bio jeftin. Mnogi su se, i Srbija, neprekidno zaduživali, bilo je privlačno.
Pročitaj još
Amerika diktira trend
Međutim, najavljuju se korenite promene na finansijskom tržištu. Posebno zabrinjava što rastu kamate na američke desetogodišnje obveznice. Poslednjih meseci dostigle su 5,14 odsto godišnje, najviše unazad 22 godine.
Viša, preciznije, rekordna kamata od 5,34 odsto zabeležena je još 2002. godine. Slično je sa još dugoročnijim američkim hartijama od vrednosti, onim na trideset leta. Godišnja kamata na njih je dostigla čak 5,64 odsto, najviše unazad dvadeset i tri godine.
SAD kao država su veliki pozajmljivač novca, pa rast kamata na američke hartije od vrednosti direktno poskupljuje i sva ostala kreditiranja na američkom tržištu, odakle se proces širi na ceo svet.
Sa rastom prinosa na američke hartije od vrednosti, počeo je i rast kamata kod svih drugih kreditiranja. Vodeći globalni investitori su jedva dočekali promenu trenda. Tokom vremena niskih kamata gubili su pri svakom ulaganju u dugoročne američke državne obveznice i sada jedva čekaju da nadoknade izgubljeno.
Ulaganje u AI
Pomamu zaduživanja posebno podstiče i to što vodeće tehnološke kompanije besomučno ulažu u razvoj veštačke inteligencije, pre svega kroz izgradnju data centara. Procenjuje se da će za ove namene samo ove godine biti uloženo 750 milijardi dolara, sve kao posledica neslućenih očekivanja od novine.
Potražnja za novcem se uvećava pa kamate sve brže rastu. Polako trend zahvata i drugu stranu Atlantika, prelazi i Pacifik, širi se celim globusom. Promene ne pašu zemljama koje u nedostatku sopstvenog pozajmljuju tuđi kapital. Novac je sve skuplji, odnosno kamate sve više i takav tok zbivanja se predviđa bar do kraja 2029. godine.
Koja će biti brzina i trajnost promena još se niko ne usuđuje da prognozira. No, ima još dosta toga što ide u prilog poskupljivanju novca. SAD su nastavile sa prekomernim trošenjem, godišnji deficit budžeta je tekuće finansijske godine (kraj avgusta) dostigao 2.000 milijardi dolara, dok su izdvajanja za vojsku premašila rekordnih 1.000 milijardi. Tu su i neplanirani troškovi usled klimatskih promena za koje se smatra da će se uvećavati svake naredne godine.
Kada je merna jedinica sporna
Dakle, mada već sada na otplatu kamata izdvajaju 3,2 odsto nacionalnog BDP-a, SAD će nastaviti da se zadužuju. Procene su da će godine 2036. na kamate odlaziti 4,6 odsto ukupno stvorenog u SAD.
Za Srbiju nevolja je što će pri ovakvom trendu kamate neprekidno i sve ubrzanije rasti. Koliko i dokle teško da iko može prognozirati, ali setimo se još jednom Jugoslavije. Tokom osamdesetih, u vreme najžešće krize, kamate su sa 4,1 narasle na 6,5, pa na 8,7, potom na 11,3 odsto, da bi u jednom kraćem periodu nadmašile i 17 procenata. Ko u takvim prilikama zajmi novac provede se kao bos po trnju, zapravo mnogo gore i bolnije.
Nailaze teška vremena za sve zadužene, mnoge će, i Srbiju, tek suočavanje sa (pre)skupim novcem i teškoće oko vraćanja dugova osvestiti. Tada će se i znatno bolje videti da li je Srbija sa javnim dugom od 41,3 i ukupnim spoljnim dugom od 54,4 milijarde evra prezadužena ili nije.
Predstava o prihvatljivoj zaduženosti koju godinama uporno širi aktuelna vlast ipak je zasnovana na dinaru čiji je kurs precenjen, pa je time prestao da bude mera svih vrednosti, što je osnovna uloga svake valute.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
7
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
2
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
1
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
53
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar