Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Prema podacima Uprave za javni dug, na kraju avgusta iznosio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto BDP-a.
Tokom avgusta nije bilo emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, ali jeste bilo zajmova. Po tom osnovu samo u avgustu povučeno je 30,9 milijardi dinara, piše Forbes Srbja.
Gotovo 80 odsto srpskog duga je u stranoj valuti. Direktne obaveze države su na kraju avgusta iznosile 40,24 milijarde evra. Od toga je unutrašnji dug 10,99 milijardi, a spoljni gotovo tri puta veći i iznosi 29,25 milijardi evra.
Tu su i indirektne obaveze, odnosno garancije koje je država dala. One su ukupno 1,68 milijardi evra. Nešto više od 600 miliona evra je indirektni dug u zemlji, isključivo prema poslovnim bankama. Nešto više od milijardu evra je spoljni indirektni dug, precizno 1,07 milijardi.
Kako se kretao dug Srbije i u čijim rukama je naš dug?
Poređenja radi, srpski javni dug je na kraju 2000. godine iznosio 14,2 milijarde evra. To je, međutim, bilo gotovo 180 odsto vrednosti BDP-a. Na kraju ovog avgusta iznosio je 41,9 milijardi ili tri puta više, ali je udeo u BDP-u drastično drugačiji. Iznosi 43,3 odsto.
Kretanje javnog duga u poslednjih dve i po decenije pokazuje smanjenje duga i nominalno, a naročito u odnosu na BDP. Već 2006. godine, dakle šest godina nakon petooktobarskih promena, udeo duga se u bruto domaćem proizvodu smanjio na samo 30 odsto. Nominalno dug je na kraju te godine iznosio 9,3 milijarde evra.
Najniži dug Srbija je imala na kraju 2008. Njegovo učešće se u odnosu na BDP smanjilo na samo 25,8 odsto, a dug je iznosio samo 8,8 milijardi evra.
Više nego udvostručen u odnosu na 2012.
Od naredne godine kreće njegov ubrzani rast. Na kraju 2012. godine dug je iznosio 17,7 milijardi evra, što znači da se država za ove četiri godine zadužila za gotovo devet milijardi dinara.
Dve godine kasnije, dakle na kraju 2014. udeo duga u poređenju sa BDP-om popeo se iznad kriterijuma iz Mastrihta. Iznosio je 63,4 odsto. Najveći je bio godinu kasnije kada je država otpočela proces fiskalne konsolidacije. Na kraju 2015. godine dug je iznosio nominalno 24,8 milijardi dinara, a udeo je bio 67,2 odsto.
Dakle, u odnosu na 2012. na koju se predstavnici vlasti gotovo svakodnevno pozivaju u izbornoj kampanji, dug države je danas dva i po puta veći. Tada je iznosio pomenutih 17,7 milijardi, danas je gotovo 42 milijarde evra. Kada se, međutim, poredi njegov udeo u BDP-u, razlika je obrnuta. Zbog rasta BDP-a udeo duga je sa tadašnjih 50,8 odsto pao na avgustovskih 43,3 odsto.
Između 2015. i 2018. godine kada je javni dug smanjen za otpilike milijardu evra, pandemija kovida, izdašna davanja države i investicioni bum bez ikakvog jasnog prioritetnog plana i transparentnosti u odabiru partnera, ponovo kreće rast duga.
Pročitaj još
U čijim je rukama srpski dug
Od 2020. do danas on je gotovo udvostručen. Na kraju prve godine pandemije kovid iznosio je 26,6 milijardi evra, danas je dostigao 42 milijarde.
I spisak najvećih poverilaca pretpreo je poslednjih godina drastične promene.
Prema poslednjim podacima, na prvom mestu poverilaca su kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 12,9 milijardi evra. Na drugom mestu su vlasnici državnih dugoročnih hartija emitovanih u dinarima, sa 6,9 milijardi evra. Poslovnim bankama po osnovu kredita Srbija je na kraju ovog avgusta dugovala 5,5 milijardi evra, a Izvozno-uvoznoj banci Kine 2,8 milijardi dinara.
Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih zaduživanja. Naime, prema podacima Uprave za javni dug krediti od banaka porasli su sa nepunih 200 miliona evra na 5,5 milijardi evra za samo šest godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
4
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
56
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Komentari 14
da
duznicko ropstvo
Po meni i ovo gledanje duga u odnosu na BDP nije bas merodavno. Posto se BDP kod nas budzi po kineskom receptu, gde se zida i asfaltira sve i svasta, i sve to ulazi u obracun BDP-a. Samo li se prestane sa tim eto drasticnog pada BDP-a, i samim tim nas dug skace drasticno u tom relativnom iznosu. A sta je sa stranim firmama koje se polako kupe i odlaze iz Srbije?
A gde smo sa inflacijom, to je tek posebna prica. Mi smo se sa cenama izjednacili skoro sa Nemackom. Dosovskih 500 evra, vredi danas vise nego 1000 evra naprednjackih.
Ahil
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar