Brojne tužbe zbog korišćenja intimnih delova Mikelanđelovog Davida na suvenirima

Autor: Jutarnji list

Info

01.04.2024.

10:47

Italijanski kustosi zabrinuti su za Davida, više od pet metara visoko i u mermeru isklesano Mikelanđelovo remek-delo koje slovi za simbol ljudske snage i mladalačke lepote.

Brojne tužbe zbog korišćenja intimnih delova Mikelanđelovog Davida na suvenirima

Foto: Pixabay

Naime, kako piše "Dejli mejl", u sadašnjoj eri brze zarade kustosi smatraju da verski i politički značaj skulpture umanjuju magneti za frižidere i drugi suveniri koji se prodaju po Firenci s fokusom na Davidove genitalije.

Direktorka Galerije Akademije Sesil Holberg jedna je od glavnih Davidovih braniteljki. Od svog dolaska 2015. u muzej gde se čuva skulptura na meti su joj svi oni koji na račun Davida profitiraju često na načine koje smatra ponižavajućim, a posebno suvenirnice koje prodaju kecelje, majice i figurice s motivom statue.

Na njen nalog državno tužilaštvo u Firenci pokrenulo je niz sudskih postupaka, pozivajući se na italijanski kodeks o kulturnoj baštini koji štiti umetničko blago od omalovažavanja i neovlašćene komercijalne upotrebe čime je Akademija od 2017. dobila stotine hiljade evra odštete.

Među ostalim tužila je časopis "GQ Italia" jer je na Davidovo telo montirao glavu modela i luksuznu modnu marku Longchamp koja je lansirala torbe s motivom Davidovih intimnih delova, što su obrazložili svojom namerom "da se sa zabavnom lakoćom izrazi kreativna snaga koja je oduvek animirala ovaj prekrasan grad".

Ali bez obzira na to koliko je tužbi Holberg pokrenula, iskorišćavanje Davida se nastavlja.

"Žao mi je što ima toliko neznanja i tako malo poštovanja u korišćenju dela koje je vekovima hvaljeno zbog svoje lepote, zbog svoje čistoće, zbog njegovog značenja, njegovih simbola, a prave se neukusni proizvodi od plastike", rekla je Holberg.

I drugi muzeji, ohrabreni njenim potezom pokrenuli su slične postupke kako bi zaštitili svoja remek-dela.

Sudske odluke, međutim, prema pisanju "Dejli mejla", dovode u pitanje široko rasprostranjenu praksu da su prava intelektualnog vlasništva zaštićena određeno razdoblje pre ulaska u javnu sferu - umetnikov životni vek plus 70 godina, prema Bernskoj konvenciji koju je potpisalo više od 180 zemalja, uključujući Italiju.

Postavlja se pitanje da li bi trebalo da institucije budu arbitri ukusa i u kojoj se meri ograničava sloboda izražavanja.

"To ne otvara samo pravna nego i filozofska pitanja. Šta znači kulturna baština? Koliko želite institucijama da date kontrolu nad idejama i slikama koje su u javnom domenu?", rekao je Tomas C. Danziger, advokat iz Njujorka.

On je podsetio na poznatu seriju Endija Vorhola inspirisanu Leonardovom "Poslednjom večerom".

"Hoćete li sprečiti umetnike poput Vorhola da stvore nešto na temelju nekog već postojećeg dela", zapitao se ovaj pravnik.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

David

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.