Prema najnovijim otkrićima naučnika, u tome je značajnu ulogu imala prašina koja je sa mesta udara dospela u atmosferu.
Naučnici su otkrili moćnu ulogu koju je prašina iz usitnjenih stena izbačenih u atmosferu sa mesta udara možda igrala u izazivanju izumiranja, gušenju atmosfere i sprečavanju biljaka da iskoriste sunčevu svetlost za energiju koja održava život u procesu fotosinteze.
Istraživači su sproveli simulacije paleoklime zasnovane na sedimentu otkopanom na paleontološkom lokalitetu u Severnoj Dakoti Tanis koji je sačuvao dokaze o uslovima nakon udara, uključujući ogromne padavine prašine.
Ukupna količina prašine, izračunali su, bila je oko 2.000 gigatona - što je 11 puta veće od težine Mont Everesta, prenosi Rojters.
Simulacije su pokazale da je ova sitnozrnasta prašina mogla da blokira fotosintezu do dve godine tako što je atmosferu učinila neprozirnom za sunčevu svetlost i ostala u atmosferi 15 godina, rekao je Cem Berk Senel iz Kraljevske opservatorije Belgije i Vrije Universita u Briselu i glavni autor studije objavljene u časopisu "Nature Geoscience".
Dok su prethodna istraživanja istakla još dva faktora, sumpor oslobođen nakon udara i čađ iz šumskih požara, ova studija je pokazala da je prašina igrala veću ulogu nego što je ranije bilo poznato.
Prašina koju čine silikatne čestice veličine oko 0,8-8 mikrometra i koje su formirale globalni sloj oblaka, nastale su iz stene granita i gnajsa raspršene u nasilnom udaru koji je probio 182 kilometra širok i 20 km dubok krater Čiksulub na Jukatanu.
Nakon toga, Zemlja je doživela pad površinske temperature od oko 15 stepeni Celzijusa.
"Dok je sumpor ostao oko osam do devet godina, čađ i silikatna prašina su bili u atmosferi oko 15 godina nakon udara. Potpuni oporavak od udarne zime trajao je još duže, pri čemu su se temperaturni uslovi pre udara vratili tek nakon oko 20 godina", rekao je planetarni naučnik i koautor studije Ozgur Karatekin iz Kraljevske opservatorije Belgije.
Asteroid, prečnika oko 10-15 kilometara, doneo je kataklizmičan kraj perioda krede i izazvao izumiranje dinosaurusa, morskih gmizavaca i mnogih drugih vrsta, dok su, kako se navodi u studiji, veliki dobitnici bili sisari.
"Biotske grupe koje nisu bile prilagođene da prežive mračne, hladne i uslove bez hrane skoro dve godine doživele su masovno izumiranje", rekao je Karatekin i dodao da su fauna i flora koje su bile u stanju da se prilagode opštem načinu života i koje ne zavise od jednog određenog izvora hrane "generalno preživele bolje, poput malih sisara".
Bez ove katastrofe, dodao je, dinosaurusi bi i danas mogli da dominiraju, dok bi sisari, uključujući ljude, imali male šanse da postanu dominantni organizmi na planeti.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 4
Lala
Видоје
Mita
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar