Izgubljeni svet gotovo veličine Marsa možda je nekada kružio oko našeg Sunca

Autor: 021.rs

Info

14.06.2026.

09:40 > 05:55

Naš Sunčev sistem možda je nekada imao još jedan svet koji danas više ne postoji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Izgubljeni svet gotovo veličine Marsa možda je nekada kružio oko našeg Sunca

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Taj davno izgubljeni svet mogao je biti gotovo veličine Marsa pre nego što je doživeo katastrofalan kraj.

A možda nikada ne bismo ni saznali za njegovo postojanje da delovi tog sveta nisu završili upravo ovde, na Zemlji.

Pre oko 4,56 milijardi godina, naš mladi Sunčev sistem podsećao je na arenu u kojoj su se sudarala stene i bezbrojna planetarna tela.

Sada je nova studija pružila dodatne dokaze da je među tim nebeskim telima postojao i dodatni "planetarni embrion" veličine između Meseca i Marsa.

"Neverovatno je pomisliti da je nekada postojao svet ovolikih razmera. Znamo da je postojao samo zato što je nekoliko njegovih fragmenata slučajno završilo na Zemlji", rekao je Aron Bel, eksperimentalni petrolog sa Univerziteta Kolorado u Bolderu i glavni autor studije.

Najnoviji dokaz o veličini ove moguće prvobitne protoplanete potiče od nečega mnogo manjeg: meteorita teškog svega oko pola kilograma.

Meteorit NWA (Severozapadna Afrika) 12774 otkriven je 2019. godine u Sahari. Sastoji se od tamne matrice prošarane sitnim kristalima olivina, veoma rasprostranjene grupe minerala koja čini i značajan deo Zemljinog omotača.

NWA 12774 pripada izuzetno retkoj grupi kamenih meteorita poznatih kao angriti, koji čine svega 0,09 odsto svih meteorita pronađenih na Zemlji, piše ScienceAlert.

Angriti su takođe izuzetno stari. To su najstarije poznate magmatske stene, nastale svega nekoliko miliona godina nakon što su se prve čvrste materije formirale iz Sunčeve magline, u vreme kada je svemir bio star tek dve trećine svoje sadašnje starosti.

Smatra se da su meteoriti iz ove grupe nastali raspadanjem većeg tela koje naučnici nazivaju matično telo angrita (APB - angrite parent body).

Međutim, veličina tog tela predmet je žestokih rasprava.

Pošto angriti sadrže veoma male količine silicijum-dioksida, glavne komponente stenovitih planeta, neki naučnici pretpostavljaju da je APB možda bio asteroid prečnika do 200 kilometara, koji se formirao dalje od Sunca.

Mogao je biti sličan Vesti, drugom najvećem objektu u glavnom asteroidnom pojasu koji predstavlja granicu između stenovitog unutrašnjeg dela Sunčevog sistema i spoljnog područja kojim dominiraju gasovite planete.

"Materijali od kojih je nastalo matično telo angrita suštinski se razlikuju od sastojaka Zemlje i Marsa. To ukazuje na poseban i odvojen evolutivni put u formiranju planeta tokom rane istorije našeg Sunčevog sistema", objašnjava Bel.

Drugi istraživači su, međutim, predložili da je APB mogao biti planeta, na osnovu dokaza iz meteorita koji ukazuju na intenzivnu magmatsku aktivnost u njegovoj unutrašnjosti.

Kako bi preciznije odredili veličinu ovog zagonetnog protoplanetarnog tela, troje stručnjaka za geonauke i geohemiju detaljno je proučilo meteorit NWA 12774. Analizirali su njegove kristalne strukture i sastav pomoću elektronske mikrosonde i rendgenskih mapa visoke rezolucije.

Takođe su razvili novi geobarometrijski model kako bi rekonstruisali pritisak potreban za nastanak karakteristika koje se vide u ovom meteoritu.

Istraživači su otkrili da NWA 12774 sadrži kristale klinopiroksena posebno bogate aluminijumom, koji nastaju pod visokim pritiskom. Unutrašnjost manjeg asteroida verovatno ne bi mogla da proizvede takve uslove.

To ukazuje na to da je meteorit nastao duboko u magmatskoj unutrašnjosti ogromnog planetarnog tela.

Na osnovu geobarometrijskih proračuna, procenjene mase jezgra, gustine omotača i drugih faktora, istraživači su izračunali da je minimalni poluprečnik APB-a mogao iznositi oko 1.000 kilometara.

Međutim, relativno očuvano stanje njegovih kristala, koji su zadržali svoje hemijske obrasce i nepravilne ivice, ukazuje na plitko poreklo unutar ogromnog rezervoara magme, što sugeriše mnogo veću veličinu.

Zbog toga je moguće da je nekadašnji APB imao poluprečnik od oko 1.800 kilometara, što ga čini nešto većim od Meseca, čiji je poluprečnik 1.740 kilometara.

Najveće procene sugerišu da je APB mogao biti još veći - čak oko 3.300 kilometara u poluprečniku, što je samo malo manje od Marsa, čiji poluprečnik iznosi 3.390 kilometara.

Nije poznato kako je ova potencijalna planeta doživela svoj kraj.

Prema drugim istraživanjima, moguće je čak da je mladi i nasilni Jupiter doprineo njenom uništenju.

Ali bez obzira na to da li ju je razorio katastrofalni sudar ili rastrgla gravitaciona dejstva drugih tela, njeni fragmenti rasuli su se širom Sunčevog sistema. To je omogućilo jednoj snalažljivoj vrsti primata na preživeloj i naseljenoj planeti da prouči njeno davno i prolazno postojanje.

Nije nerazumno pomisliti, i nadati se, da bi tragovi drugih izgubljenih protoplaneta mogli biti otkriveni zahvaljujući meteoritima koji se još kriju širom Sunčevog sistema ili u mračnim i prašnjavim skladištima na Zemlji.

"Postoji mnogo meteorita koji stoje u fiokama i nikada nisu detaljno proučeni, tako da je verovatno bilo još ovakvih protoplaneta za koje još ne znamo", rekao je Bel.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Earth and Planetary Science Letters".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

planete

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.