Uticaj Tiktoka na mozak: Da li je opasan kao što ga predstavljaju

Autor: Dojče vele (Ričard Konor)

Info

30.06.2026.

14:30 > 13:52

Zašto naš mozak traži da skrolujemo kroz Tiktok ili Instagram sve dok ne počnemo da ličimo na zombije? I šta nas tek čeka kada veštačka inteligencija bude mogla da u trenu pravi cele videe "samo za nas"?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Za mnoge od nas dan počinje tako što otvorimo oči pa u bunilu dohvatimo telefon. Kao i pre odlaska na spavanje, skrolujemo po Tiktoku, kroz snimke na Instagramu i Jutjubu, piše Dojče vele.

Ali, šta je to toliko privlačno? Istraživači sa Univerziteta u Bajrojtu analizirali su 42 studije sa skoro 30.000 učesnika, mahom dece i mladih.

Našli su tri stvari kojih se drže svi algoritmi društvenih mreža. Prvo, ono što vidite je personalizovano "za vas", dok drugi imaju drukčiji izbor videa. Drugo, može se gledati beskonačno, a idući video ne možete tačno da predvidite. Treće, vrlo lako, pokretom prsta, prekida se trenutni i počinje idući video.

To je bitno drukčije od tradicionalnih medija poput televizije, čak i od onoga što su društvene mreže bile od začetka do nedavno.

"Naličje Tiktoka je masivni superkompjuter uperen pravo u vaš mozak. Istreniran je na osnovu ponašanja tri milijarde ljudskih primata", kaže Aza Raskin iz Centra za humanu tehnologiju u San Francisku.

Ona priča o "ekonomiji pažnje", ključnoj u današnjem kapitalizmu, valja zaokupiti ljude.

"To je zapravo trka do dna vašeg mozga. Ako vas TikTok ne preokupira, onda će Fejsbuk, Instagram ili neko treći", kaže ona.

Ima koliko hoćeš

Naučnici odavno znaju da kratki video isprva posebno godi mozgu, jer mu brzo i lako obezbeđuje dozu dopamina.

"Ionako su pokretne slike mamac za mozak sisara", kaže nam Ana Lembke, profesorka psihijatrije na Stanfordu i autorka knjige "Dopaminska nacija".

"Kratki video je još potentnija forma pa time i stvara veću zavisnost, a to vodi lančanom vezivanju videa, kao kad neko pali cigaretu na cigaretu. Kad se počne, teško je stati, čak i kad hoćemo", priča Lembke.

Kao i kocka, kratki videi su neprirodni stimulans mozga koji biva preplavljen dopaminom, neurotransmiterom koji se oslobađa kad doživimo nešto prijatno te nas "poziva" da to uradimo opet. Mozak se štiti od previše dopamina, ćelije smanjuju broj receptora za osećaj zadovoljstva. Mi jurimo po još, a mozak je sve teže zadovoljiti.

"Treba nam sve više videa, i to ne da bismo se osećali super, već samo da budemo normalni", priča naučnica i dodaje da "gubimo sposobnost da nađemo zadovoljstvo u stvarima koje nude sporiju i skromniju nagradu, u zalasku Sunca, večeri sa prijateljima ili čitanju dobre knjige".

Pre ili kasnije, svi završe tako što poput zombija skroluju kroz videe. Tragajući za dozom dopamina, taj proces ih ekstremno umara.

"Samo za tebe"

Važno je što bioskop nema kraj, ali je još bitnije što su sadržaji odabrani "samo za nas", kaže Ben Rein, naučnik koji se bavi mozgom. Algoritam TikToka opisuje kao "sistem koji sprovodi hiljade malih pokusa na vama i brže od vas uči koji sadržaj vas drži pred ekranom". Lembke kaže da algoritam tako razvija "savršenu drogu" za svakog.

"To što su videi uvek sveži prevazilazi dosadu, a to što su nepredvidivi angažuje deo našeg mozga koji je istraživački, koji se razvio kako bismo bili uporni u teškim ekosistemima gde su plodovi života retki i neizvesni, ali zato postaju dragoceniji kad ih nađemo", kaže on.

Šta nas još čeka?

U 42 studije koje su naučnici iz Bajrojta uzeli pod lupu, nekoliko problema odmah je bilo vidljivo. Kod ispitanika se utvrđuje teškoća da se koncentrišu, pad kapaciteta radne memorije, više anksioznosti i depresije, slabija samokontrola i matrice zavisnosti.

"Ali i dalje nema dovoljno dokaza da se decidno tvrdi kako platforme sa kratkim snimcima izazivaju 'trulež mozga' ili ekstremne dopaminske efekte", kaže Marlene Ebster, vodeća autorka studije.

Ona se zato ne zalaže za zabrane već za pomoć mladim ljudima da razumeju kako radi mozak, a kako algoritam. Rein, autor knjige "Zašto mozgu trebaju prijatelji", misli da je idući korak još žešća personalizacija sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije.

"Kako se poboljšava sistem preporučivanja sadržaja, a veštačka inteligencija sve više može da generiše ili skroji sadržaj za pojedinca u realnom vremenu, verovatno će se smanjivati jaz između onoga 'u čemu bi uživao' i onoga što ti se prikazuje", dodaje on.

Raskin čak misli da "nismo ni blizu" vrhuncu industrije pažnje.

"Moć generativne veštačke inteligencije da maksimizuje pažnju, od sintetičkih medija do lično skrojenih sintetičkih veza, nepojmljivo je veća od bilo kog psihološkog inženjeringa koji nam je poznat", kaže on.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Realista

05.07.2026 • 10:09

pogrešna premisa

Osoba koja visi na tiktoku je tu jer ima problema sa mozgom pa tako da velike štete u biti i nema.

0 0 0
dacic

01.07.2026 • 05:10

digitalna droga samo sto niko nece da prizna

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.