Otkrivena planeta koja je dobila drugi život nakon što je njena zvezda umrla

Autor: 021.rs

Info

05.07.2026.

08:20 > 15:17

Od svih neobičnih svetova u našoj galaksiji, Mlečnom putu, neki od najmisterioznijih su oni koji kruže oko belih patuljaka.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Otkrivena planeta koja je dobila drugi život nakon što je njena zvezda umrla

Foto: 021.rs (ilustracija)

To nisu obične zvezde koje u svojim jezgrima užurbano spajaju atome, već ultragusti ostaci zvezda sličnih Suncu koje su prošle kroz svoj završni stadijum života - naduvale se u ogromne crvene džinove, zatim odbacile svoje spoljne slojeve i urušile se u gusta zvezdana jezgra.

Upravo to će se dogoditi Suncu za oko pet milijardi godina, pa su egzoplanete koje kruže oko belih patuljaka od izuzetnog interesa za naučnike koji pokušavaju da zavire u buduću sudbinu Sunčevog sistema, piše ScienceAlert.

Sada su astronomi, svemirski teleskop Džejms Veb, prvi put uspeli da zavire u atmosferu džinovske planete WD 1856b, koja kruži oko belog patuljka, i otkrili da je mnogo toplija nego što je iko očekivao.

"Čim smo videli spektar planete WD 1856b, koji pokazuje ogroman pad efektivne veličine planete na većim infracrvenim talasnim dužinama, pomislili smo: 'Vau. Šta se, dođavola, ovde dešava?'. Tranzitni spektar planete WD 1856b, koji je snimio teleskop, nije ličio ni na jednu drugu planetu koju smo ranije videli", rekao je astronom Rajan Makdonald sa Univerziteta Sent Endruz.

Beli patuljci spadaju među najekstremnije objekte u svemiru. Oni predstavljaju ono što ostane kada zvezda mase do osam Sunčevih masa napusti glavni niz - mrtvu zvezdanu loptu koja trilionima godina sija samo zahvaljujući preostaloj toploti.

Prilično dobro znamo kako izgleda ta transformacija. Kada se zvezda približi potpunom iscrpljivanju svog nuklearnog goriva, ona se naduva na više stotina puta svoju prvobitnu veličinu. Na kraju se taj naduvani omotač proširi i rasprši u svemir, dok se jezgro, koje više ne održava spoljašnji pritisak nastao nuklearnom fuzijom, urušava pod dejstvom gravitacije.

Nastali beli patuljak izuzetno je gust i može da sadrži do 1,4 mase Sunca u objektu približno veličine Zemlje.

Kada je reč o Sunčevom sistemu, astronomi smatraju da će taj proces biti veoma razoran, pri čemu bi se Sunce tokom faze crvenog džina moglo proširiti sve do orbite Marsa.

"Kada Sunce postane crveni džin, Merkur i Venera će biti uništeni. Sudbina Zemlje je na granici (njen opstanak zavisi od finih detalja modela zvezde). Ali spoljne planete, poput Jupitera i Saturna, gotovo sigurno će preživeti smrt Sunca. Kada Sunce umre i iza njega ostane beli patuljak, izgubljena masa promeniće orbite preživelih planeta i nateraće ih da se udalje. Pošto će gravitaciono privlačenje belog patuljka biti mnogo slabije od Sunčevog, Sunčev sistem će biti slabije gravitaciono vezan, pa će dinamičke interakcije lakše pomerati planete", objasnio je Makdonald.

Mnoge egzoplanete pronađene su u orbitama oko belih patuljaka, što prirodno otvara pitanje kako su preživele samrtne muke svojih zvezda.

Međutim, proučavanje atmosfere egzoplanete koja kruži oko belog patuljka mnogo je teže nego kod planete koja kruži oko aktivne zvezde.

Astronomi proučavaju atmosfere egzoplaneta kada planeta prođe između nas i svoje zvezde. Dok svetlost zvezde prolazi kroz atmosferu planete, ona poprima karakteristične potpise gasova koji se u njoj nalaze, što omogućava astronomima da utvrde od čega se atmosfera sastoji.

Većina zvezda mnogo je veća od svojih planeta. Međutim, WD 1856b, koja se nalazi 82 svetlosne godine od Zemlje, sedam puta je veća od belog patuljka oko kog kruži.

"Obično se atmosfera planete tokom tranzita u potpunosti nalazi ispred diska njene zvezde, ali kod WD 1856b samo deo atmosfere u svakom trenutku prekriva beli patuljak. Ovaj sistem ima najveću poznatu dubinu tranzita među svim egzoplanetama (56 odsto), a sam tranzit traje svega osam minuta. Beli patuljak je takođe mnogo tamniji od zvezda glavnog niza koje obično posmatramo. Zato je ovo zaista potpuno drugačiji sistem od onih koje inače proučavamo pomoću teleskopa Džejms Veb. Morali smo da razvijemo nove modele i potpuno iznova osmislimo način na koji analiziramo spektre koje je snimio Džejms Veb za ovaj neobični planetarni sistem oko mrtve zvezde", rekao je Makdonald.

Istraživački tim nije najviše iznenadio sastav atmosfere egzoplanete, već njena temperatura. Očekivali su da će ona iznositi oko minus 113 stepeni Celzijusa, slično Jupiteru, koji ima približno istu veličinu i orbitu kao WD 1856b.

Umesto toga, temperatura planete iznosila je oko 126 stepeni Celzijusa.

"Ostali smo zbunjeni pitanjem kako planeta koja kruži oko starog i tamnog belog patuljka - koji se hladi još otkako je zvezda od koje je nastao umrla pre 5,4 milijarde godina - može da bude toliko topla", rekao je Makdonald.

Džinovske planete hlade se predvidivim tempom tokom milijardi godina. To znači da njihove današnje temperature čuvaju tragove događaja koji su ih zagrejali u prošlosti.

Istraživači su takođe bili iznenađeni kada su otkrili da je WD 1856b, iako je samo malo manja od Jupitera, čak sedam puta masivnija.

Zajedno, neočekivana temperatura i masa planete omogućile su istraživačima da rekonstruišu njenu istoriju.

Otkrili su da je ovaj neobični svet dostigao svoju najvišu temperaturu milijardama godina nakon što je njegova zvezda postala beli patuljak. Taj vremenski raspored ukazuje da beli patuljak nije odgovoran za zagrevanje planete; nešto drugo moralo je da je ponovo zagreje dugo nakon transformacije zvezde.

Jedan od mogućih krivaca jeste obližnji dvojni zvezdani sistem, čiji je plimski uticaj mogao istovremeno da zagreje egzoplanetu i da je pomeri iz udaljenije orbite u njenu sadašnju.

"Naši rezultati pokazuju da džinovske planete poput Jupitera mogu da dobiju 'drugi život' nakon smrti svoje zvezde, tako što se približe zvezdi, ponovo zagreju i dožive promene u hemijskom sastavu svoje atmosfere. Smrt zvezde nije kraj, već novo poglavlje u životu planeta poput Jupitera", rekao je Makdonald.

I dalje ne znamo šta će to značiti za Zemlju. Neki modeli predviđaju da će našu planetu progutati Sunce, dok drugi to ne predviđaju. Ako Zemlja preživi, ne znamo kako će preraspodela Sunčeve mase uticati na njenu orbitu.

Malo je verovatno da će čovečanstvo opstati dovoljno dugo da to vidi, ali do tada će možda nastati novi oblici života. Proučavanje svetova poput WD 1856b moglo bi da nam pokaže kolike su šanse za tako nešto.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Nature".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

planete

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Realista

05.07.2026 • 10:05

Da li je ovo za ozbiljno?

Jupiter ima svoj izvor energije u jezgru usled enormne gravitacije, temperatura jezgra mu se procenjuje na 24000*C a i pati od efekta staklene bašte usled gustog omotača. Planeta 7X veća od Jupitera ima taj efekat 50X veći a zbog svoje mase, nalazi se dovoljno daleko od svoje zvezde da ga udarni talas emisije protona prilikom tranzicije iz aktivne u patuljka iste ne oslobodi atmosferskog omotača (što zavisi i od veličine zvezde u aktivnom režimu)... ovo su vam osnove nebeske mehanike.

2 0 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.