Izgubljeni svet gotovo veličine Marsa možda je nekada kružio oko našeg Sunca
Naš Sunčev sistem možda je nekada imao još jedan svet koji danas više ne postoji.
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Taj davno izgubljeni svet mogao je biti gotovo veličine Marsa pre nego što je doživeo katastrofalan kraj.
A možda nikada ne bismo ni saznali za njegovo postojanje da delovi tog sveta nisu završili upravo ovde, na Zemlji.
Pre oko 4,56 milijardi godina, naš mladi Sunčev sistem podsećao je na arenu u kojoj su se sudarala stene i bezbrojna planetarna tela.
Sada je nova studija pružila dodatne dokaze da je među tim nebeskim telima postojao i dodatni "planetarni embrion" veličine između Meseca i Marsa.
"Neverovatno je pomisliti da je nekada postojao svet ovolikih razmera. Znamo da je postojao samo zato što je nekoliko njegovih fragmenata slučajno završilo na Zemlji", rekao je Aron Bel, eksperimentalni petrolog sa Univerziteta Kolorado u Bolderu i glavni autor studije.
Najnoviji dokaz o veličini ove moguće prvobitne protoplanete potiče od nečega mnogo manjeg: meteorita teškog svega oko pola kilograma.
Meteorit NWA (Severozapadna Afrika) 12774 otkriven je 2019. godine u Sahari. Sastoji se od tamne matrice prošarane sitnim kristalima olivina, veoma rasprostranjene grupe minerala koja čini i značajan deo Zemljinog omotača.
NWA 12774 pripada izuzetno retkoj grupi kamenih meteorita poznatih kao angriti, koji čine svega 0,09 odsto svih meteorita pronađenih na Zemlji, piše ScienceAlert.
Angriti su takođe izuzetno stari. To su najstarije poznate magmatske stene, nastale svega nekoliko miliona godina nakon što su se prve čvrste materije formirale iz Sunčeve magline, u vreme kada je svemir bio star tek dve trećine svoje sadašnje starosti.
Smatra se da su meteoriti iz ove grupe nastali raspadanjem većeg tela koje naučnici nazivaju matično telo angrita (APB - angrite parent body).
Međutim, veličina tog tela predmet je žestokih rasprava.
Pošto angriti sadrže veoma male količine silicijum-dioksida, glavne komponente stenovitih planeta, neki naučnici pretpostavljaju da je APB možda bio asteroid prečnika do 200 kilometara, koji se formirao dalje od Sunca.
Mogao je biti sličan Vesti, drugom najvećem objektu u glavnom asteroidnom pojasu koji predstavlja granicu između stenovitog unutrašnjeg dela Sunčevog sistema i spoljnog područja kojim dominiraju gasovite planete.
"Materijali od kojih je nastalo matično telo angrita suštinski se razlikuju od sastojaka Zemlje i Marsa. To ukazuje na poseban i odvojen evolutivni put u formiranju planeta tokom rane istorije našeg Sunčevog sistema", objašnjava Bel.
Drugi istraživači su, međutim, predložili da je APB mogao biti planeta, na osnovu dokaza iz meteorita koji ukazuju na intenzivnu magmatsku aktivnost u njegovoj unutrašnjosti.
Kako bi preciznije odredili veličinu ovog zagonetnog protoplanetarnog tela, troje stručnjaka za geonauke i geohemiju detaljno je proučilo meteorit NWA 12774. Analizirali su njegove kristalne strukture i sastav pomoću elektronske mikrosonde i rendgenskih mapa visoke rezolucije.
Takođe su razvili novi geobarometrijski model kako bi rekonstruisali pritisak potreban za nastanak karakteristika koje se vide u ovom meteoritu.
Istraživači su otkrili da NWA 12774 sadrži kristale klinopiroksena posebno bogate aluminijumom, koji nastaju pod visokim pritiskom. Unutrašnjost manjeg asteroida verovatno ne bi mogla da proizvede takve uslove.
To ukazuje na to da je meteorit nastao duboko u magmatskoj unutrašnjosti ogromnog planetarnog tela.
Na osnovu geobarometrijskih proračuna, procenjene mase jezgra, gustine omotača i drugih faktora, istraživači su izračunali da je minimalni poluprečnik APB-a mogao iznositi oko 1.000 kilometara.
Međutim, relativno očuvano stanje njegovih kristala, koji su zadržali svoje hemijske obrasce i nepravilne ivice, ukazuje na plitko poreklo unutar ogromnog rezervoara magme, što sugeriše mnogo veću veličinu.
Zbog toga je moguće da je nekadašnji APB imao poluprečnik od oko 1.800 kilometara, što ga čini nešto većim od Meseca, čiji je poluprečnik 1.740 kilometara.
Najveće procene sugerišu da je APB mogao biti još veći - čak oko 3.300 kilometara u poluprečniku, što je samo malo manje od Marsa, čiji poluprečnik iznosi 3.390 kilometara.
Pročitaj još
Nije poznato kako je ova potencijalna planeta doživela svoj kraj.
Prema drugim istraživanjima, moguće je čak da je mladi i nasilni Jupiter doprineo njenom uništenju.
Ali bez obzira na to da li ju je razorio katastrofalni sudar ili rastrgla gravitaciona dejstva drugih tela, njeni fragmenti rasuli su se širom Sunčevog sistema. To je omogućilo jednoj snalažljivoj vrsti primata na preživeloj i naseljenoj planeti da prouči njeno davno i prolazno postojanje.
Nije nerazumno pomisliti, i nadati se, da bi tragovi drugih izgubljenih protoplaneta mogli biti otkriveni zahvaljujući meteoritima koji se još kriju širom Sunčevog sistema ili u mračnim i prašnjavim skladištima na Zemlji.
"Postoji mnogo meteorita koji stoje u fiokama i nikada nisu detaljno proučeni, tako da je verovatno bilo još ovakvih protoplaneta za koje još ne znamo", rekao je Bel.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Earth and Planetary Science Letters".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Astronomi otkrili potpuno novu vrstu nebeskog tela - spoj džinovske zvezde i crne rupe
16.08.2026.•
0
Naučnici su objavili otkriće novog astrofizičkog objekta u ranom univerzumu, hibrida sačinjenog od džinovske zvezde i velike crne rupe u centru.
Instagram nakon deset godina dobio novi tekstualni logo
16.08.2026.•
0
Društvena mreža i kompanija Instagram, u vlasništvu korporacije Meta, predstavila je novi tekstualni logo, odnosno način na koji se ispisuje naziv platforme.
Meta ukinula preko 750.000 naloga u Australiji nakon zabrane društvenih mreža mlađima od 16 godina
13.08.2026.•
0
Kompanija Meta saopštila je da je od decembra do juna ove godine ukinula više od 750.000 naloga na Instagramu i Fejsbuku za koje sumnja da pripadaju korisnicima u Australiji mlađim od 16 godina.
Da li bi 6G mogao da pretvori pametne naočare u stalni AI interfejs?
12.08.2026.•
0
Tehnologija 6G bi mogla da promeni način na koji koristimo nosivu tehnologiju, posebno pametne naočare.
Grokipedija Ilona Maska uopšte ne radi - a to gotovo niko nije primetio
11.08.2026.•
0
Ne bismo vam zamerili ako ste potpuno zaboravili da je Ilon Mask prošle godine pokušao da napravi alternativu Vikipediji jer je smatrao da je ona previše "woke".
Prvi put fotografisana Zemlja dok ju je zaklanjao Marsov mesec
11.08.2026.•
0
NASA-in rover Perseverance zabeležio je jedinstven prizor sa površine Marsa - trenutak kada je njegov mesec Fobos nakratko zaklonio Zemlju.
Kina planira da koristi robote-pse za izgradnju baze na Mesecu
11.08.2026.•
0
Kina planira da robotske pse pošalje na Mesec, gde bi mogli da istražuju teren, prenose materijal, pomažu u izgradnji infrastrukture i obavljaju poslove koji bi za astronaute bili previše opasni.
Nekada najpopularnija društvena mreža mogla bi da se vrati u život
11.08.2026.•
0
Vlasnici nekada najpopularnije društvene mreže na svetu Myspace najavili su da bi ova platforma mogla da se vrati u život, na talasu nostalgije i zamora od algoritama.
Pet naučnika koji su spasili najviše ljudskih života
11.08.2026.•
3
Nauka je značajno produžila životni vek i poboljšala kvalitet života širom sveta zahvaljujući lečenju bolesti, razvoju novih medicinskih postupaka i unapređenju ishrane.
Astronomi posmatrali proces umiranja zvezde 30 puta veće od Sunca
11.08.2026.•
0
Astronomi su imali retku priliku da od početka do kraja posmatraju eksplozivnu smrt džinovske zvezde i steknu nova saznanja o tom kosmičkom fenomenu.
NASA produžila životni vek vremešnog Voyagera 2
11.08.2026.•
5
Nakon gotovo 50 godina jurnjave kroz svemir, starost počinje da uzima danak svemirskim letelicama Voyager, a njihova komunikacija sa Zemljom na ogromnoj udaljenosti sve je teža.
VIDEO: Japan uspešno lansirao raketu sa satelitom Mičibiki
11.08.2026.•
0
Japanska agencija za istraživanje svemira (JAKSA) uspešno je jutros u 4.23 časa lansirala raketu H3 sa satelitom za pozicioniranje Mičibiki 7 iz svemirskog centra Tanegasima u prefekturi Kagošima.
Sutra potpuno pomračenje Sunca: Biće vidljivo i iz Srbije, evo kada Novosađani da gledaju u nebo
11.08.2026.•
4
U sredu, 12. avgusta, dogodiće se jedno od najiščekivanijih astronomskih dešavanja ove godine - potpuno pomračenje Sunca, koje će biti vidljivo iz pojedinih delova Evrope.
VIDEO: Kina nije uspela da lansira u svemir raketu sa satelitom, letelica eksplodirala
11.08.2026.•
0
Lansiranje kineske rakete sa komunikacionim satelitom sinoć nije uspelo, objavili su državni mediji, dodavši da je pokrenuta istraga.
Opservatorija NASA-e pada na Zemlju, a njeno spasavanje izmaklo kontroli
09.08.2026.•
0
Misija spasavanja jedne od ključnih NASA-inih svemirskih opservatorija od pada na Zemlju naišla je na ozbiljne probleme, ali još postoji nada da će misija uspeti.
Jupiterov mesec Evropa možda krije znakove života - ali pitanje da li čovek može do njih
09.08.2026.•
0
NASA-ina letelica Europa Clipper trenutno je na putovanju dugom 1,8 milijardi milja ka Jupiteru, sa zadatkom da proceni da li ledeni mesec po kojem je dobila ime, Evropa, može da podrži život.
VIDEO: Novi AI četbot zapravo je jedan premoreni čovek koji ručno odgovara na svaku poruku
09.08.2026.•
0
Na tehnološkoj sceni pojavio se novi "AI" - ali ne onakav kakav biste očekivali.
Veštačka inteligencija dizajnirala potpuno nove viruse
09.08.2026.•
0
Američki istraživači saopštili su da je veštačka inteligencija iskorišćena za dizajniranje potpuno novih virusa koji su u potpunosti funkcionalni i mogu da se razmnožavaju u laboratoriji.
Mlečni put možda sadrži čak 170 miliona crnih rupa
09.08.2026.•
2
Crne rupe veoma je teško otkriti. Osim kada počnu intenzivno da usisavaju okolni materijal i pritom snažno zrače, gotovo ih je nemoguće uočiti.
Veliki asteroid će 2029. za dlaku promašiti Zemlju, ali postoji jedan problem
09.08.2026.•
0
U aprilu 2029. godine redak posetilac proći će kroz prostor u blizini Zemlje. Asteroid 99942 Apofis - svemirska stena duga oko 370 metara - proleteće na manje od 32.000 kilometara od Zemlje.
VIDEO: Južnokorejska letelica snimila krater koji je raketa SpaceX napravila na Mesecu
09.08.2026.•
0
Južnokorejska lunarna letelica Danuri snimila je krater koji je nastao nakon što je gornji stepen rakete Falcon 9 kompanije SpaceX udario u površinu Meseca u sredu ujutro.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar